Ko je zapravo bio Novak Novak i kako je nastalo "Pozorište u kući"?

Autor Novak Novaković, poznatiji kao Novak Novak, je bio jedan od pionira i osnivača Televizije Beograd, čiji su scenariji serija obeležili njene prve decenije rada, ocenila je danas Biljana Bošnjak Draganović, priređivač monografije "Novak Novak - Što ja volim pozorište... ali ne u svojoj kući”.

Na promociji u ispunjenom Klubu RTS-a, Bošnjak Draganović je rekla da monografija govori, između ostalog, o Novakom (1928-1995) radu sa rediteljem i koscenaristom Radivojem Lolom Đukićem, na humorističkim serijama poput "Servisne stanice" (1959-1960) i "Sačulatac" (1968).

Preporučujemo

Prema njenim rečima, pišući humorističku seriju "Pozorište u kući" sa 84 nastavka tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, Novak je "prevazišao sam sebe".

Kako je navedeno, u središtu monografije je autobiografski rukopis "Pozorište u srcu", koji obuhvata period od Novakovog dolaska u Televiziju Beograd 1957. do snimanja prve sezone serije "Pozorište u kući" 1972. godine.

Čitajući njegovu autobiografiju pomišljamo da se oni silno zabavljaju. Zabavno je kad Lola i Novak hoće da daju naziv serije i gledaju razne rečnike. Lola kaže: 'Sačulatac. Nema toga nigde'. Nije značio ništa, Lola je izmislio naziv", rekla je Bošnjak Draganović.

Prema njenim rečeima, Novak je bio poznat i po novogodišnjim programima, pisao je i skečeve, a "autobiografiju je počeo da piše da podseti ljude na sve što je radio, a mnogi su zaboravili".Bošnjak Draganović je istakla da je Novak pisao više od drugima nego o sebi i da nije zaboravio pomenuti nijednog kolegu ili glumca sa kojim je radio, ne propustivši da se našali na svoj račun.

Monografiju "Novak Novak - Što ja volim pozorište... ali ne u svojoj kući” je objavilo RTS izdavaštvo u saradnji sa Istorijskim arhivom Beograda, čiji je predstavnik, istoričar Slobodan Mandić podsetio da im je Novakova porodica njegovu građu ustupila pre dvadesetak godina.

Prema njegovim rečima, Novakov fond se sastoji od memoara iz sedamdesetih godina, dnevnika vođenog od početka osamdesetih skoro do kraja života, kao i od scenarija, lične prepiske, fotografija i drugog, i "odražava koliko je bio vredan radnik i pedantan".

Profesorka Filozofskog fakulteta Ildiko Erdei je ocenila da je Novak bio "izuzetni televizijski stvaralac", i da se pišući rad "Fragmenti jugoslovenske socijalističke modernosti 1970-ih u TV seriji 'Pozorište u kući'", u fondu susrela sa svestranom ličnošću Novaka.

Erdei je ocenila da je za popularnost "Pozorišta u kući" bilo presudno što je Novak bio brižljivi hroničar savremenog života i izuzetno pronicljiv posmatrač.

Prema njenim rečima, Novak je bio skroman čovek, vodio je računa o svojim troškovima, ali je sa druge strane bio i hedonista i uživao je u životu, uz negodovanje prema narastajućem materijalizmu u društvu.

Erdei je ocenila da je "Pozorište u kući" bila vododelnica u karijeri Novaka, jer je to bila prva serija bez Đukića, a i humor se razlikovao - Đukić je bio otvoren i angažovaniji, kao nedisciplinovani člana Komunističke partije, dok je Novak bio povučen, blag i dobar čovek.

"To je bila prva industrijski napravljena serija da dugo traje. Bila je veoma popularna, kroz pet sezona i dve decenije, sa verbalnim humorom. Bio je to apsolutno najgledaniji televizijski sadržaj.

Gledanost je nadmašila Drugi dnevnik", istakla je Erdei.

Saobraćajni inženjer Andrija Novaković je rekao da je njegov otac Novak bio inertan i povučen, dok je Đukić bio taj koji bi bacio varnicu "i zato je tandem sjajno funkcionisao".

Novaković je dodao da je njegov otac sve davao i ostavljao televiziji, uključujući i svoje zdravlje, i da je na kraju bio isceđen takvim radom.

Glumac Milan Caci Mihailović je pročitao nekoliko odlomaka iz knjige i prisetio se kako su se u njegovoj kući 1959. godine često pominjali Lola i Novak, pošto je njegov otac imao trio usnih hamronikaša i bili su pozvani da učestvuju u "Servisnoj stanici".

(Telegraf.rs/Tanjug)