Mnogi smatraju da je on jedini, pravi Šerlok Holms: Džeremi Bret je o detektivu imao iznenađujuće mišljenje

Više od stotinu glumaca obuklo je legendarni ogrtač i stavilo lovačku kapu Artura Konana Dojla, ali za milione gledalaca širom planete postoji samo jedno lice i jedan glas koji neprikosnoveno pripadaju slavnom detektivu iz Ulice Bejker 221b - Džeremi Bret.

Na današnji dan, 3. novembra, davne 1933. godine, rođen je čovek koji je definisao lik Šerloka Holmsa u kultnoj seriji britanske televizije „Granada”. Međutim, iza britke dedukcije, aristokratskog držanja i prodornog pogleda na malom ekranu, krio se umetnik raskošnog duha, britkog humora i izuzetne ranjivosti.

Preporučujemo

U jednom od svojih televizijskih gostovanja kod voditelja Dereka Džejmsona, Bret je tada pravo sa dasaka londonskog pozorišta „Vindem”, gde je igrao predstavu "Tajna Šerloka Holmsa", ušao u studio ležerno, u belim pantalonama, sa tamnim džemperom prebačenim preko ramena i putnom torbom u ruci.

Na pitanje voditelja šta to nosi sa sobom u torbi, Bret je u svom maniru, sa prepoznatljivim osmehom, iznenadio sve u studiju:

„Koru od banane, jer nisam hteo da je ostavim gore u garderobi.”

Govoreći o popularnosti i statusu slavnih u Velikoj Britaniji, Bret je ponudio definiciju koja savršeno oslikava njegov stav prema poslu i životu:

„U ovoj zemlji nam nije dozvoljeno da kažemo reč ’zvezda’, zar ne? Ne, ja mislim da smo mi treperavci (twinklers). Vi ste treperavac, i ja sam treperavac. I uživam u tome što sam treperavac.”

Iako je u to vreme već snimio 26 televizijskih epizoda i filmova o Holmsu i odigrao preko 300 pozorišnih izvođenja, usledilo je pitanje koje je zanimalo mnoge: šta on, zapravo, misli o samom Šerloku Holmsu? Odgovor je bio zapanjujuće iskren:

„Ne mnogo. Nije moja šolja čaja (Not my cup of tea)... Holms je toliko težak jer je on tako izolovano stvorenje. Nemoguće ga je igrati - zapravo, bolje ga je čitati.”

Bret se tokom razgovora osvrnuo i na stereotipe koji su ga pratili još od mladosti, pre svega činjenicu da se školovao na elitnom koledžu Iton, što mu u glumačkom esnafu često nije išlo u prilog:

„Biti na Itonu za mene je bio hendikep. Trebalo mi je mnogo vremena da ubedim ljude... Morao sam svašta da prođem - morao sam i nos da polomim na sceni Nacionalnog teatra da bi odjednom rekli: ’Pa on nije samo lepo lice’.”

Slično samokritičan bio je i kada je opisivao svoj odlazak preko okeana:

„Probao sam Holivud, propao sam. Otišao sam tamo da postanem filmska zvezda, a onda sam otkrio da svi engleski reditelji zapravo žive u Hertfordširu i Kotsvoldsu.”

Najdirljiviji deo razgovora ticao se Bretovog zdravstvenog sloma, o kojem su britanski tabloidi u to vreme nemilosrdno nagađali, insinuirajući probleme sa alkoholom. Bret je tada bez zadrške odbacio tračeve i objasnio pravi uzrok: tešku tugu nakon smrti supruge Džoun i ogroman radni pritisak pod kojim je igrao kompleksnog detektiva:

„Moja supruga je umrla... zapravo, danas je godišnjica njene smrti. Umrla je na Dan nezavisnosti pre četiri godine. To nije pomoglo, a onda i obim posla. Ja ipak igram jedno pomahnitalo biće, mada sam naučio da živim sa njim sada.”

Opisujući krizu kroz koju je prošao, nije skrivao koliko je stanje bilo ozbiljno:

„Potpuno sam skrenuo (I went potty)... Otišao sam u veliku maniju i morali su da me sklone. Postao sam potpuno izolovan, isključio sam telefon, nisam otvarao poštu, radile su se svakakve čudne stvari.”

Ipak, uprkos patnji, Bret je sa toplinom govorio o tome kako su obični ljudi reagovali na njegovu ranjivost:

„U ovoj zemlji, gde su ljudi mnogo više zainteresovani za neuspeh nego za uspeh, oni te nekako prime k srcu kada vide da je neko ’oštećena roba’. I pretpostavljam da prilično uživam u tome. Volim kada mi ljudi na ulici kažu: ’Jesi li dobro? Jesi li dobro, Džeremi? Lepo je videti te ponovo’.”

Džeremi Bret nas je napustio 1995. godine, ali je iza sebe ostavio lik Šerloka Holmsa koji je postao zlatni standard dramske umetnosti - ulogu u koju je ugradio ne samo svoj glumački genij, već i sopstvenu dušu.

(Telegraf.rs)