Pola veka Alana Forda: "Bolje živeti 100 godina kao milioner, nego 7 dana u bedi"

Alan Ford slavi svoj pedeseti rođendan. Pola veka kako se TNT grupa iz cvećare prvi put stuštila na trafike širom Italije, što je veliki jubilej za sve ljubitelje stripa.

Strip "Alan Ford", čiji je prvi broj u Italiji izašao u maju pre 45 godina, na ovim prostorima odavno je stekao kultni status i verne obožavaoce.

Preporučujemo

Njegova britka satira se i dalje redovno citira, čak i među onim retkim ljudima koji ne znaju ko je Grunf, ali ne mogu da se ne slože s njegovim glupavim, a istovremeno logičnim krilaticama, poput one da je "bolje ispasti budala nego iz voza".

Izjave tog bivšeg pilota i beznadežnog pronalazača legendarne su među ljubiteljima stripa. Poznate replike se štampaju na majicama, razmenjuju u razgovorima među najvernijim fanovima, pamte se i prepričavaju, a iako se godinama ponavljaju ne gube na duhovitosti.

"Ko leti vredi, ko vredi leti, ko ne leti, ne vredi", "Bolje nešto od nečega nego ništa od ničega", "Bolje izdati knjigu nego prijatelja", "Ako želiš pobediti, ne smeš izgubiti", "Bolji je nečastan beg nego častan poraz" i "Bolje živeti sto godina kao milioner, nego sedam dana u bedi", samo su neke od izjava tajnih agenata Grupe TNT koje su se, poput njihovih imena, ukorenile u svakodnevnom govoru.

На данашњи дан, тачно пре пола века, у Италији је изашао први број стрипа Алан Форд под називом група ТНТ. У бившој Југославији Алан Форд је почео да илази од 1972. године и успех који је остварен, није забележен ни у једној другој земљи, па чак ни у Италији. #50годинаАланФорда pic.twitter.com/l8RODfcw9h— Човек из храстове шуме (@DuleVujovic) May 25, 2019

U 'politički nekorektnom' stilu stripa se ponekad neko malog rasta i velikog nosa naziva Bob Rokom, mnogi će u svom radnom okruženju prepoznati po nekog Debelog Šefa ili pak Broja 1, koji uz pomoć "male crne knjižice" vuče sve konce, a nesumnjivo je i o kakvom je poslovnom dogovoru reč kada se spomenu one Sir Oliverove "Halo Bing, kako brat?" i "Cena? Prava sitnica".

Generacija koja je odrasla uz strip danas verovatno sve bolje razume jadikovanje "boli me sve i još mnogo toga". Zna se da kada se za nekog kaže da ima "Superhikov dah" ne znači da miriše na ljubičice, a jasno je i zašto korumpirani političari podsećaju na svinjolike gradske odbornike iz stripa.

Foto: Promo

Priču o nesposobnim tajnim agentima koji gotovo uvek ipak pobeđuju u borbi protiv negativaca, osmislio je scenarista Lučano Seki pod pseudonimom Maks Bunker, dok je izgled likovima dao crtač Roberto Raviola - Magnus. Već i sam njihov potpis, Magnus&Bunker, sinonim je za taj strip, ipak među poštovaocima s područja bivše Jugoslavije, gde se pojavio tri godine nakon italijanskog prvog izdanja, ravnopravno je i ime Nenada Briksija, prevodioca i pisca kom je ove godine 30. godišnjica smrti.

Foto: Promo

Svojevrsni fenomen tog stripa je u tome što je bio popularan samo u bivšoj Jugoslaviji i Italiji, a iako je slavna cvećara smeštena u Njujork, nikada nije preveden na engleski. U Francuskoj, Brazilu, Danskoj i drugim zemljama nije preživeo više od nekoliko brojeva.

Lazar Džamić je u svojoj knjizi "Cvećara u Kući cveća" naveo da strip nije bio samo satirična kritika kapitalizma, već i svakog korumpiranog i nekompetentnog sistema, a nadrealna farsa koja je u njemu prevladavala ovde je bila prepoznatljiv način života, dok je kroz karaktere glavnih likova, nefunkcionalne diletante koji ipak dočekaju svoj srećan kraj, ljudima davao inspiraciju i nadu.

Foto: Promo

Uprkos tome što se država odavno raspala, popularnost stripa i dalje traje, o čemu svedoče domaći internet portali s oglasima na kojima se pojedini raritetni prvi brojevi, bez obzira što su izlizani i pohabani, nude za nekoliko stotina dinara, dok italijanski brojevi dostižu i cenu od nekoliko hiljada dinara.

(Telegraf.rs)