Ljudi će se vratiti poeziji, da bi lečili lenjost duha: Srpska pesnikinja o Berlinu i stihovima

Njena nova, 9. pesnička zbirka "Ruke u rukama" nastajala je u proteklih godinu dana

Ana Ristović, pesnikinja
Foto: Tanjug/ Tanja Valić

Sve više ljudi će se okretati poeziji, jer moraju da leče nekako lenjost duha, isprovociranu obiljem zabave koju nam nude silni ekrani kojima smo okruženi, kazala je za Tanjug pesnikinja Ana Ristović, čija je novu zbirka pesama "Ruke u rukama" nedavno objavljena.

Ana Ristović je uz Milenu Marković, prema oceni kritike i poštovalaca poezije, u ovom momentu najznačajnija srpska pesnikinja. 

Njena 9. pesnička zbirka "Ruke u rukama" nastajala je u proteklih godinu dana, dok je autorka bila rezidencijalni stipendista nemačke fondacije za kulturu DAAD u Berlinu.

Ana Ristović, pesnikinja

Ana Ristović Foto: Tanjug/ Tanja Valić

- Nekada 17, a nekada 18 umetnika iz celog sveta boravi u Berlinu tokom 12 meseci. Obaveza svakog umetnika u tih godinu dana je da stvara, a ja sam napisala dve nove knjige. Jedna od njih je pesnička zbirka "Ruke u rukama" - kazala je Ristović.

Pesnikinja napominje da je Berlin za Evropu isto što i Njujork za SAD.

- Na osnovu utiska o Berlinu niko ne može da sudi o Nemačkoj u celini, kao što je to slučaj sa Njujorkom i SAD. Berlin je istinski multikulturalni grad u koji i danas dolazi ogroman broj ljudi sa svih strana sveta i njegov kulturni i istorijski identitet je građen na mnoštvu različitih identiteta... Naročito nakon Drugog svetskog rata. Sa druge strane me je oduševila obavljanja svakodnevnih obaveza običnog čoveka u razvijenom svetu. Kada odete u banku, poštu, prodavnicu, sve obavljate brzo. Metro je pravo uživanje - kazala je Ristović i dodala da je u vreme globalne krize u svim segmentima društvenih uređenja teško živeti i u Berlinu.

Iskustva koje je tamo stekla ušla su zbirku pesama "Ruke u rukama".

- U tim mojim pesmama ima mnogo ljudi. Nepoznatih lica koje sam sretala na nepoznatim mestima i čije su me sudbine inspirisale da napišem pesmu. Shvatila sam koliko je Berlin šarenolik i sačinjen od različitosti i drugosti - rekla je Ristović.

Nemačka, Berlin

Berlin kao inspiracija Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Na nju je poseban utisak ostavio hindu bračni par na javnom bazenu u Berlinu.

- Sredovečni par Indusa je uživao... Ona je učila da pliva, a muž ju je hrabrio u "poduhvatu". Bili su su istinski srećni. Istovremeno, oduševila me je ta mera poštovanja privatnosti koja podrazumeva izostanak zavesa u stanovima, jer niko ne gleda komšijama u prozore - kazala je Ristović i dodala da je sve to ušlo u njenu novu knjigu.

POEZIJA SE SLIKOM OBRAĆA ČITAOCIMA

U eri izražene tehnološke revolucije čovek je sve više okružen ekranima koji nude vizuelne senzacije. Poezija je stvar promišljanja i sve manje ljudi ima vremena, prostora i nerava za poeziju. Ristović napominje da živimo u vremenu dominacije slike i da poezija uspešno komunicira sa ljudima koji su srećni i u takvim okolnostima.

- Poezija se zapravo slikom obraća čitaocima. Poezija je umetnički medij koji će uvek biti savremen i moderan. Sve više ljudi će se okretati poeziji jer moraju da leče nekako lenjost duha isprovociranu obiljem zabave koju nam nude silni ekrani kojima smo okruženi - kazala je Ristović.

NAGRADE I PREVOĐENJA

Tokom dosadašnje karijere Ana Ristović dobila je mnoga priznanja. Laureat je "Brankove nagrade", prestižne nagrade "Desanka Maksimović" priznanja "Branko Miljković" i "Milica Stojadinović Srpkinja", kao i nemačke nagrade "Hubert Burda" za mladu evropsku poeziju.

Pesme Ane Ristović prevođene suna mnogobrojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija, a bila je i srpski predstavnik na Pesničkoj olimpijadi u Londonu 2012.

Ona najavljuje skoro objavljivanje knjige lirske proze u kojima je pisala o predmetima koji su izašli iz upotrebe. Reč je ostvarima koje svi pamtimo u prošlosti kao što što su pisaća mašina, flopi disk, video kaseta, određeni modeli automobila, odbačene igračke...

(Telegraf.rs/Tanjug)

Tagovi: ana ristovic, Pesnikinja, Poezija

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Možete li da pogodite o kom liku iz srpske književnosti pričamo?

"O kapetane, moj kapetane": Pesma iz filma "Društvo mrtvih pesnika" posvećena je predsedniku Amerike

Stravična vizija Meri Šeli jedne besane noći na Ženevskom jezeru: Kako su nastajali veliki romani

"Stidljivi šapat u blaženoj tami i reči iz kojih proleće miriše": Za kim čeznete ovog jutra?

Ovo je 10 najtežih knjiga za čitanje: Probajte da se ne preznojite od prve do poslednje strane

"Zagledaj se u ovaj dan, juče je tek san, a sutra tek slutnja": Savršena pesma za dobro jutro

"Nebo je mene dalo tebi": Najlepše ljubavno pismo i najženstvenije reči dolaze iz pera muškarca

"Sećanju ne potkresah krila, jer vreme nije nad svemu sila" Stihovi o ratnicima od kojih staje dah

"Žeđi moja, pomamo moja beskrajna, moj pute neodlučni!": Veliki pesnik je prvi put rođen na ovaj dan

Dante Aligijeri i firentinska posoljena jaja: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Nisam znao da ljubav duboka - zaraza je, da je kuga, strela: Čola otpevao Jesenjinove bolne reči

Ciganska strast: Zabranjena ljubavna priča Lune i Dendija, u novom romanu Đure Mornara

"Najbolji ni u šta ne veruju, dok se najgori nadimaju od žestine": Jejts je ovom pesmom šokirao svet

Jedina stranica Miroslavljevog jevanđelja koja nedostaje biće vraćena na Dan oslobođenja Beograda

Ovako poznate rok pesme zvuče kad se prevedu na srpski

Samo su ograničeni ljudi zadovoljni sobom i svojom sudbinom: Ovako je Dučić delio mudre i budale

Ruska pesma: "Nisam dobio ništa od onoga što sam tražio, ali dobio sam sve što mi je ikada trebalo"

Zašto je Dostojevski spalio prvu verziju „Zločina i kazne“: Kako su nastajali veliki romani

Nesrećа je ne biti voljen, аli je još većа nesrećа – ne voleti: Saveti Kamija o ljubavi i slobodi

Neočekivan kraj "The Walking Dead" stripa: Čeka li ovo i seriju?

Ako vreme provedeno na društvenim mrežama usmerite na čitanje, godišnje ćete pročitati 200 knjiga

Reper i hiphoper Ila preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

"Voli svoje dete kakvo je da je - netalentovano, nesrećno i kad poraste": 10 saveta o podizanju dece

Uz "Zidanje Skadra" je nemoguće ne zaplakati: Ovo je jedna od najdirljivijih pesama svih vremena

Šta ono Laza Lazarević reče da će narod pozlatiti? Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

"Onemi me, al’ zvaću te kroz krik, bez nogu još ću k tebi naći pute": Pesma o strasti koja nema cenu

Branko Radičević sahranjen je na sirotinjskom groblju u Beču. Lepota pesama vratila ga je u Srbiju

Sunce, plaža i knjiga: Gradska biblioteka stiže na Štrand i ovog leta

"Zbog sreće njene i sreće moje": Mika Antić je voleo sve žene sveta, ali za samo jednom je tragao

"Nikad nećete otići na letovanje, ako prvo razmišljate o novcu": Duško Radović i citati o putovanju

Siniša Ubović preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

Kako je Kafka tešio devojčicu koja je izgubila svoju lutku: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

"Razapni jedra i maštaj. Pobeđuj, metar po metar": Svevremena istina se krije u poeziji za decu

Predstavljena knjiga "Uspomene" Alimpija Popovića (FOTO)

Mislite da ste kulturni? Proverite da li imate ovih 8 osobina

Već 174 godine reči "nikad više" ne daju čitaocima mira: Najlepša Poova pesma i danas intrigira

Srbi su ponositi. U najvećim mukama oni ne plaču: Emotivne reči francuske književnice o srpskoj duši

"Mi zalud skidamo Boga sa neba": Andrića znate kao romanopisca, a jeste li čitali njegove pesme?

Beogradski festival evropske književnosti od 25. juna u Domu omladine

Nevreme ugrozilo noseće stubove knjižare "Geca Kon": Poplavljeno kulturno dobro u srcu Kneza (FOTO)

Hese bio usamljen posle ženidbe pa iznedrio „Stepskog vuka“: Kako su nastajali veliki romani

Poplavljen Dom kulture Studentski grad, uništeno više od 1.000 knjiga (VIDEO)

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima