"Devojka u plavom" je najtužnije delo Đure Jakšića: Zbog neuzvraćene jubavi hteo je i da se zamonaši

Kada se Jakšić napokon usudio da prizna ljubav lepoj konobarici Mili, na njenoj ruci već je blistao verenički prsten

Veliki srpski pisac, pesnik, slikar, dramaturg i patriota, Đura Jakšić, rođen je na današnji dan 1832. godine. Na dan kada obeležavamo 187 godina rođenja ovog srpskog velikana, koji nas je napustio 1878, podsećamo vas na priču o jednoj od njegovih najpoznatijih slika - "Devojci u plavom".

Godine 1855. mladi slikar školovan u Beču dolazi u Kikindu i zakupljuje jeftinu sobu pretvarajući je u atelje. Dane provodi samujući, a noći u krčmi Lazara Popovića, Kod belog krsta. Uvek sedi sam, za stolom u uglu i retko razgovara sa gostima. Odbija da ga iko drugi usluži, osim konobarice Mile, čiji lik crta po stolu i salvetama, sada već napamet.

"Pitaću je", obećava sebi iz noći u noć. "Zaprosiću je", ponavlja tokom dana. Ali, kada uveče, u krčmi njenog oca, jedva izbroji onoliko novčića koliko je dužan, proklinje sudbinu siromašnog umetnika i vraća se večnom preslikavanju njenog lika, koji mu nikada neće uzvratiti razočaranim pogledom.

Jedne se večeri nije pojavila. U delićima tuđih razgovora načuo je da je otišla u goste, ne želeći da zna šta je to zapravo moglo značiti. Deset dana, i više, piće vino koje mu je sipala njena sestra, polako gubeći nadu da će ikada više videti Milu. Tih večeri umesto njenog lika na salveti je zabeležio stihove: "Ana toči, Ana služi, al' za Milom srce tuži…"

Mila

"Vina, Mila!" orilo se

Dok je Mila ovde bila,

Sad se Mila izgubila.

Tuđe ruke vino nose.

Ana toči, Ana služi,

Al’ za Milom srce tuži.

Nema nama Mile više!

Ono malo veselosti,

Što imaše dobri gosti,

To kod Mile ostaviše.

Ana toči, Ana služi,

Al’ za Milom srce tuži.

Iz Milinih ruku malih,

– Ma se rasto bela sveta –

Meto čaše od bermeta

Otrova bi progutali –

Ana toči, Ana služi

Al’ za Milom srce tuži.

Ko da igra, ko da peva,

Ko da žedni, ko da pije,

Ko li brigu da razbije…?

Nesta Mile, nesta ćeva!

Ana toči, Ana služi,

Al’ za Milom srce tuži.

Mila će se vratiti u krčmu svog oca, ali će ubrzo za njom u grad stići pozorišna trupa iz Novog Sada koju je vodio reditelj i dramaturg Đura Rajković. Mladi slikar pokazao mu je svoju pesmu Mila u nadi da će u drugom umetniku naći saveznika, podršku i prijatelja. Umesto toga, pronašao je rivala.

Objavivši pesmu u listu Sedmica, slikar je mislio da je njegova ljubav izašla iz sene, te ju je potpisao pseudonimom. Dok je štamparska presa utiskivala njegovu ispovest u stihu, vođa glumačke trupe razgovarao je sa Milinim ocem. Kada je pesma Mila stigla u ruke svoje imenjakinje, stigla je u ruke na kojima je blistao verenički prsten. Mila je već bila tuđa.

I pošto nje više nije bilo, nestala je i potreba mladog slikara za životom ili radom. On odlazi u manastir Krušedol u nameri da se zamonaši i u tom periodu piše pesmu Iskušenik. Ipak, put ga je odveo dalje, u sela stare Srbije gde je dobijao službe učitelja, a jednog dana, dok je stanovao u Požarevcu, upoznao je Hristinu, svoju buduću suprugu.

Mila je za to vreme pristupila pozorišnoj trupi svog muža, ali će u istoriji ostati zapamćena kao nesuđena ljubav mladog umetnika koji joj je posvetio pesmu Mila i sliku Devojka u plavom. Njegovo ime bilo je Đura Jakšić.

Đura Jakšić

Đura Jakšić/ Foto: Wikimedia

Priču o ovoj nesuđenoj ljubavi prvi put je ispričao Branislav Nušić, 1907. godine, dan pre nego što će posmrtni ostaci Đure Jakšića biti preneti sa Starog tašmajdanskog groblja na Novo groblje.

Oni koji su prisustvovali prenosu njegovog tela imali su priliku da tog 21. oktobra 1907. godine, u posmrtnoj povorci vide sedamdesetogodišnju konobaricu Milu i ko zna, možda u njenom licu prepoznaju devojku koju je Jakšić naslikao mnogo godina ranije.

Devojka u plavom je nakon toga otputovala u Rusiju, u kojoj će umreti 1916. godine u dubokoj starosti. Đuru Jakšića nadživela je čitavih 38 godina, a svog muža 14.

Pričalo se da nikada nije ozbiljno shvatala ljubav koju je mladi slikar osećao prema njoj. Priča se i da ga je posmatrala kao pijanicu i boema i da se time tešila što nije pošla za njega. Ono što se sigurno zna je, da je nekada davno, u zimu 1855. godine, služila vino u krčmi Kod belog krsta i da je nosila plavu haljinu sa crnom mašnom oko vrata.

Ako želite "Devojku u plavom" da vidite uživo, danas, 8. avgusta u Narodnom muzeju biće upriličeno vođenje kroz izložbu "Đura Jakšić, između mita i stvarnosti".

(Telegraf.rs)

Tagovi: devojka u plavom, Đura Jakšić, Pesma, Slika

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (2)
Poređaj komentare:
  • E
    Eto

    Ovde nema komentara, da su neke bitange bilo bi,ccccc

  • Z
    Zadnje vreme

    Devojka u plavom je remek delo

Jelena je pre 100 godina napisala prvi putopis o Americi: Kako je "obećana zemlja" tada izgledala

U 9. krugu pakla nalaze se najveći grešnici. Evo čija je to adresa

Da li je Ernest Hemingvej bio homoseksualac, uprkos tome što je iz četiri braka imao tri sina?

Pogodite ove lektire i saznajte koju stvarno ocenu zaslužujete iz srpskog jezika

Izobličeni EhnAton i njegova prelepa žena bacili su carstvo na kolena, ali nisu utekli besu bogova

Dušica Spasić preporučuje tri knjige čitaocima portala Telegraf

Preminuo književnik Dobrilo Nenadić

Čuveni upitnik Viktora Igoa svom izdavaču: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Na "pijaci pripovedača" oružje je za dž, a neće vam biti dobro kad čujete kako prodaju zubne proteze

Po ceo dan ili spava, čita novine ili pije pivo: Ovako izgleda tipična srpska bračna svađa na moru

Putovanje Konana Dojla koje je vratilo Šerloka Holmsa iz mrtvih: Kako su nastajali veliki romani

Ova navika poboljšava koncentraciju, donosi osećaj postignuća, a oduzima samo 30 minuta dnevno

Ovaj pisac je mrtav čovek koji hoda: Otkrio je poslove i tajne mafije. Sada je na listi za odstrel

Ivan Ergić: Podela na dve Srbije je lažna, za prava radnika se niko ne bori - ni SPC, ni NVO

Smatrao je da su "veoma slobodne", pa ih je krio: Izgubljene Prustove priče konačno pred čitaocima

Misli i osećanja potiču od srca, verovali su drevni Egipćani i iz mumije bacali beznačajni mozak

Bojana Ordinačev preporučuje četiri knjige čitaocima Telegrafa

Dositej Obradović je davno objasnio zašto se naš narod stalno muči, a ima veze sa sujeverjem

Kako je Šo odbio ponudu Izadore Dankan da naprave dete: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Ako pogodite svih 11 citata, priznajte, vi ste profesor književnosti

Pobedi svoje strahove, svaki je skrivena želja: Saveti ovog filozofa daju odgovore na brojna pitanja

Autorka knjige "Seks i grad" napisala nastavak: Kako žive dame 50+ i ima li za njih "akcije"

Na ostrvu ljudoždera svaki stub sojenice će vam poslati žmarce niz kičmu, ako znate na čemu stoji

Baronica Sofija bila je inspiracija za lik Snežane, ali njen život nije bio kao u bajci

Klinton je dobio epitet ratnika posle bombardovanja: Evo šta je slavna književnica rekla o Srbiji

Preminula Toni Morison, dobitnica Pulicerove i Nobelove nagrade

Tokinova „iskrena reč o beogradskoj džungli“ iz 1932: Čupamo od zaborava bisere srpske kulture

King je pre 40 godina napisao svoj najbolji roman: Seo je ponovo za tastaturu i radi na nastavku

Zavirite u prvi broj Politikinog zabavnika: Kako je izgledao 1939. godine i o čemu se pisalo

„Guliverova putovanja“ su nekad bila oštra satira engleske politike: Kako su nastajali veliki romani

Ono kad je Domanovićev „San jednog ministra“ jednako aktuelan kao i 1902. kada je napisan

10 romana koje su kritičari mrzeli, ne znajući da u rukama drže remek-dela

Najlepša vest za obožavaoce Politikinog zabavnika! Svi brojevi sada su dostupni online

"Dođu dani kad se ljudi dele na one koji plaču i koji se vesele": Teški stihovi Hrvata na dan Oluje

Najlepši citati iz "Malog princa": Lepa si, ali si prazna. Niko ne bi poželeo da umre zbog tebe

Reportera iz stripa i njegovog psa Sneška svi su obožavali, a on je danas najbolji ambasador Belgije

Ne voli Srbin da plače, a bilo bi dobro da ga žena vidi u suzama: Vladeta Jerotić o jačem polu

Između plesa, molitvi, transa i žrtvovanih kokoški: Ovako izgleda pravi vudu ritual

Ivan Ergić preporučuje tri knjige čitaocima Telegrafa

Kafkina priča o izgubljenoj ljubavi: Voleo sam devojku koja je i mene volela, ali sam je ostavio

Šta se desi kad Mark Tven ode u berbernicu: Kratke anegdote iz života velikih pisaca

Njegov otac doneo je rendgen u Srbiju, a on je bio jedan od 1.300 kaplara i naših najvećih pisaca

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima