Izabrali smo tri pesme Vladislava Petkovića Disa: Čupamo od zaborava bisere srpske kulturne baštine

Pesma "NAŠI DANI". Treba je pročitati prvo, a onda pogledati godinu kada je napisana. Unapred znam šta ćete tada u glavi dumati. Slava velikom pesniku Vladislavu Petkoviću Dišu.

Hvala što ste mi ulepšali veče, noć. Pesma "Možda spava" je posebno lepa. Podsetih se stihova.

Не марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше. Не марим да пијем. Ал' кад приђе тако Свет мојих радости, уморан, и моли За мир, за спасење, за смрт или пак'о Ја се свему смејем па ме све и боли. И притисне очај, сам, без моје воље, Цео један живот, и њиме се креће; Узвик га пролама: "Неће бити боље, Никад, никад боље, никад бити неће". И ја жалим себе. Мени није дано Да ја имам земљу без убогих људи, Очи плаве, топле као лето рано, Живот у светлости без мрака и студи. И желећи да се заклоним од срама Пијем, и зажелим да сам пијан довек; Тад не видим порок, друштво где је чама, Тад не видим ни стид што сам и ја човек.

Divan i magičan Bosanski pjesnik,hvala sto ste ga se sjetili i napisali slovo o Velikanu

"Pesma bez reči" i "Možda spava" su mi njegove najomiljenije pesme... Divno je pročitati ovakav članak.👏