• 4

Pitali su Radoja Domanovića šta je to bolje od pune čaše: Njegov odgovor je zasmejao sve u kafani

Njegovi slikoviti opisi tadašnjih sistemskih i režimskih vrednosti, iako se mogu preneti i na politiku današnjice

  • 4

Okupljeni u kafani "Tri šešira", književnika Radoja Domanovića jednom prilikom su upitali: "Šta je to bolje od pune čaše?" A on im je, onako iskusno i znalački, odvratio da je od pune čaše bolja - "puna flaša!"

Ni sam Domanović, kažu, nije bežao od čaše - neretko i od koje (pre)više, dok su pomenuta "Tri šešira" rado i često posećivali mnogi beogradski boemi.

Prošlo je 111 godina od njegove smrti, a njegovi slikoviti opisi sistemskih i režimskih vrednosti, lako se mogu preneti i na politiku današnjice. Kad biste sad čitali njegove priče, u velikoj meri bi vas podsetile na društvo u kom živimo. Zbog takvih verodostojnih prikaza, mogli bismo ga nazvati vanvremenskim piscem.

Radojev deda Milić Domanović je doseljenik iz Hercegovine sa jedne visoravni između Trebinja i Nevesinja. Po istraživanjima Milinka Domanovića njihovo poreklo je iz sela Domanovići u Hercegovini.

Deda se zadržao u okolini Kragujevca. Radio je i služio kod Simeona Cukića, srodnika Pavla Cukića, poznatog ustanika i Karađorđevog vojvode.

Ovaj oštroumni Hercegovac se uskoro svojim radom i znanjem uzdigao od najamnog radnika do slobodnog seljaka. Korakom ispred vremena obojicu sinova, Aleksu i Miloša - Radojevog oca, školuje na bogosloviji. Aleksa se zapopio, a Miloš je otišao u učitelje. Radi kao učitelj, ali se bavi i unosnim poslovima.

Hrabar i inteligentan uskoro postaje imućan čovek. Ženi se Persidom, ćerkom Simeona Cukića, onog gazde kod koga je njegov otac Milić radio kao sluga.

Iz tog braka rođen je 16. februara (ili 4. februara po julijanskom kalendaru) 1873. godine u porodici seoskog učitelja, na trenutnoj službi u selu Ovsište kod Kragujevca Radoje Domanović.

Slobodan Jovanović,, 13_members_of_the_Serbian_poetic_circle

Radoje Domanović među učenjacima / Foto: Wikipedia

Njegovo književno stvaralaštvo se svrstava u humorističko-satiričnu tradiciju srpskog realizma. Njegovo pero je surovo, jer svaki čitalac može osetiti njegovu ogorčenost i mržnju upućenu svim vidovima tiranije i apsolutizma.

Najveća građanska vrlina je ropska poniznost pred predstavnicima vlasti i predstavljena je u njegovoj satiričnoj pripoveci "Danga". Građani se ponose što ih jašu kmetovi i panduri. Vlast određuje da se svakom udari žig na čelo kako bi se razlikovali od stranaca, čime Domanović maestralno predstavlja čin žigosanja kao veliku svečanost.

Pripovetkom "Vođa", s druge strane, Domanović je verodostojno prikazao mentalitet ljudi, slepo zaljubljenih u svoje ideale. U ovoj satiri, uzbudljivoj priči o kolektivnoj opsednutosti vođom, čitaoci i dan-danas mogu da se poistovete.

Vidno razočaran društvom, pred smrt je dosta pio, sve više se odajući boemskom životu. Preminuo je od tuberkuloze 17. avgusta 1908. godine u Beogradu. Nadživeli su ga supruga, sin Zoran i ćerka Danica.

(Telegraf.rs)

Komentari

  • Voja

    Tada je srbija bila prava nije bilo. Dosljaka

  • KiMi

    Marko Kraljević po drugi put među Srbima. . . Obavezno pročitati.

  • Dija

    Preporuka ,Knjiga Vođa ,Radoje Domanović ( laguna)

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima