• 2

Zbog Handkea vratila Nobela kog nije ni dobila

Na sajtu Nobelovog komiteta, u odeljku koji se odnosi na dobitnika nagrade za mir 1988. godine objavljeno je da nagrada pripada svim pripadnicima mirovnih snaga UN od 1948. do 1988. godine, što je više od 500.000 ljudi iz 53 zemlje koji su učestvovali u mirovnim operacijama svetske organizacije

  • 2

Kristina Doktare, koja je najavila da će vratiti Nobelovu nagradu za mir u znak protesta zbog uručenja Nobela piscu Peteru Handkeu, zapravo je samo jedna od nekoliko stotina hiljada pripadnika mirovnih snaga UN koji su kao kolektiv dobili tu nagradu 1988. godine.

Na sajtu Nobelovog komiteta, u odeljku koji se odnosi na dobitnika nagrade za mir 1988. godine objavljeno je da nagrada pripada svim pripadnicima mirovnih snaga UN od 1948. do 1988. godine, što je više od 500.000 ljudi iz 53 zemlje koji su učestvovali u mirovnim operacijama svetske organizacije. 

Na ovu činjenicu danas je ukazao Sputnjik, koji podseća da je Doktare tokom jučerašnjeg protesta ispred centra ABF u Stokholmu saopštila da "vraća svoju Nobelovu nagradu", prenosi Tanjug.

Peter Handke, novelova nagrada

Foto: Tanjug/AP

Inače, u obrazloženju Nobelovog komiteta za dodelu nagrade za mir 1988. godine, navodi se da se nagrađuju svi pripadnici vojnog osoblja koji su služili kao posmatrači i vojnici UN, bez navođenja ijednog imena.

Od 1948. do 1988. više od 500.000 ljudi iz 53 zemlje učestvovalo je u mirovnim operacijama UN, od kojih je 733 izgubilo živote.

Austrijskom piscu Peteru Handkeu uručena je Nobelova nagrada za književnost za 2019. godinu na svečanoj ceremoniji u Švedskoj, a kao i u trenutku kada je u oktobru objavljeno njegovo ime, ponovo se digla prašina među onima koji ovu odluku Švedske akademije žele da ospore zbog njegovih stavova o sukobima na prostorima bivše Jugoslavije 90-ih godina.

(Tanjug.rs)

Komentari

  • cvijan

    Podrška velikom piscu i humanisti. Nije samo Handke istinu o genocidu na ovim prostorima u ratovima 90-tih gde su počinjeni veliki zločini, pa i onaj u Srebrenici, stavio pod sumnju, tu su Vilijam Šabas, Ketrin Stautvik... Najbolje je o genocidu na ovim prostorima u ratovima 90-tih rekao čuveni Aca Singer u intervijuu datom za Njujork Tajms aprila 1999. godine. Čudi me da to pisac Filip David nije pročitao ili se nije odredio prema njemu. Inače treba posetiti da je svet posle prvog i drugog svetskog rata, gde su sve desili nezapanćeni zločini na ovim prostorima, pronašao kralja i maršala koji su pokušali da veru i naciju sklone sa prvog mesta. Sada nema tih pokušaja. ili je svet uvideo da su bili bezuspešni, pa nas je ostavio da se verski i nacionalno iživljavamo navijajući čas za jedne, čas za druge do sledećeg rata o kome će oni da odluče.

  • Bobica

    Kao i sve što rade, lažljivo i patetično-od fukare se proći ne može...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima