• 2

Tajna najprodavanijeg romana na Sajmu knjiga 2019: "Ničeg zabavnog ovde nema. A opet..."

Ova knjiga nije ugodna. Nije dopadljiva. Nije očaravajuća. Ako očekujete da vas zabavi, ne uzimajte je u ruke. A opet...

  • 2

Jedan od najčitanijih romana i najprodavanijih knjiga sa Sajma 2019. godine bio je (očekivano) "Veliki pad" Peterea Handkea. Austrijskog pisca, koji nema ni trunke srpske krvi, naš narod je gotovo usvojio zbog retke podrške koju nam je pružio tokom nekih od najtežih godina naše istorije. Nakon što je dobio Nobelovu nagradu za 2019. godinu, ovdašnja publika ga nije samo slavila - zapravo je rešila i da ga čita, opustošivši knjižare i štandove u potrazi za njegovim knjigama.

Njegov roman "Veliki pad", jedan od malobrojnih prevedenih na naš jezik, bio je jedna od najprodavanijih i najtraženijih knjiga na ovogodišnjem Sajmu. "Veliki pad" obuhvata jedan dan – od jutra do kasnih večernjih sati – u životu ostarelog glumca, koji iz predgrađa metropole kreće u centar da mu predsednik države uruči prestižnu nagradu. Na tom putu sreće se sa beskućnicima i imigrantima, potom dolazi do napuštene pruge, gde ga policajci nakratko zaustavljaju zbog sumnje da je terorista. Ništa nije bolje ni kada kroči u samo srce grada u kojem su ljudi otuđeni i pod pogubnim uticajem savremene tehnologije. Junakova šetnja je delom hodočašće delom krstaški pohod ispunjen dubokim promišljanjem o svetu u kojem živimo.

Veliki pad

"Veiki pad" Foto: Laguna

- Ova knjiga nije ugodna.  Nije dopadljiva. Nije očaravajuća. Ako očekujete da vas zabavi, ne uzimajte je u ruke. Ničeg zabavnog ovde nema - ocenila je književnica Lidija Nikolić.

A opet...

- Propustićete velikog pisca. Propustićete čitav jedan polupani, rastavljeni, složeni, uznemirujući svet – na tragu Foknerovih, Kafkinih, Kamijevih, Selinovih, Sioranovih svetova. Ako te svetove niste prošli, ako vam takve poetike nisu bliske, teško ćete se razumeti sa Handkeom. Teško ćete ići ukorak s njegovim Glumcem.

- Nepotrebno je ovde govoriti o radnji – nema je. U jednom danu Glumac hoda od periferije do centra Pariza, da bi primio nagradu. Susreće neobične ljude. Vrši neprekidno preispitivanje i procesuiranje doživljenog. I to je to.

A opet...

- U tom se danu složeni svetovi spoljašnjeg prelamaju u onim, još složenijim, unutrašnjim. Sve egzistencijalne teskobe, svetski bolovi i lični nemiri, sva besmislena gordost današnjeg vrlog novog sveta, okrutnost i nedostatak ljubavi – tog vezivnog tkiva opstanka ljudske vrste; pa usamljenost, bezgranična usamljenost čovekova – sve to čini Glumčeve cipele krajnje neudobnim po čitaoca. I nije lako hodati u njima. Nema ovde teških scena, gadnih događaja, brutalnog nasilja – ničeg sličnog nema, što bi vas emotivno rasturilo. Ovo je roman teške atmosfere i duhovne teskobe – to ga čini po čitaoca neudobnim. A tu je vrstu neudobnosti vazda najteže podneti.

Peter Handke

Peter Handke Foto: Tanjug/AP

- O simbolici romana moglo bi se pisati i pisati. I raspravljati, tumačiti ovako i onako. Ne osećam se pozvanom za to. Ali, nekoliko naznaka, onako usput, da zagolicaju maštu i podstaknu na razmišljanje. „Veliki pad“ – da li vas to asocira na Onaj Veliki pad? Jer njega nema bez Žene i jabuke, a u poslednjem poglavlju su i jedna i druga prisutne. I devet poglavlja, da li aludiraju na Danteovih devet krugova pakla? Ili je to Glumčeva/ljudska Golgota na ovom svetu? Da li su oni jedno te isto? Da li je put od Ženine kuće, kroz šumu, pa do centra metropole, zapravo pad iz Raja, ka našoj civilizaciji obožavanja materjalnog? Udaljavanje od večne Prirode i Boga? Bespomučno hodanje, kao večiti nemir, koji vodi u sve veće nemire?

- Pa tri velike, silovite gladi koje se javljaju u Glumcu: za hranom, za Ženom i za Duhom (Večnim, Božanskim). Treća, na samom kraju romana, javlja se kao najveća – i to tek onda kada je prestao da hoda i hoda i hoda, i najzad stao. Samo, da li je već kasno za njega? I za nas? Jer, kada na kraju žonglira sa dve jabuke u rukama, pitanje je sa kog su drveta one ubrane. Sa čime zapravo žonglira cela naša civilizacija? Bezbroj je motiva upleteno u ovaj roman, onoliko mogućih tumačenja koliko je čitanja. A majstorstvo je piščevo veliko – dokazao je još jednom da je "materijal u delu gotovo ništa, sklop je takoreći sve“ ("Popodne pisca").

Ona citira samog Handkea:

"I pored toga nedostajala mu je 'ljubav'. Bez navodnika: ljubav mu je nedostajala. Nedostajala mu je svakog dana, čas manje bolno, čas kao bol nad bolovima, bilo kako, kao svakodnevni bol... Uostalom, nije nedostajanje ljubavi bilo to što ga je uzrujavalo, pre to beše njeno nepostojanje... Ljubav, nije mu nedostajala. Ogavno je izostajala.“

I potom zaključuje:

- Dragi moji, zaista verujem da Handkea treba čitati - kaže Lidija Nikolić.

Jeste li već stigli da pročitate Handkea? Javite nam u komentarima.

(Telegraf.rs/Laguna #Bukmarker)

Komentari

  • Pjero

    Što se nemačkog govornog područja tiče po mom skromnom mišljenju tomas bernhard najveći i najbolji pisac dvadesetog veka.

  • rikimil

    Knjigu nisam jos procitao , ali zato mogu da kazem nesto o komentaru knjizevnice Lidije Nikolic. Sraman komentar kojim zeli da unizi knjizevnika kome nije dorasla ni do njegovih inicijala. Cista bolesna zenska sujeta.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima