• 12

18 reditelja i pisaca poručilo: Bojkotujemo NIN-ovu nagradu, nju donose nekompetentni ljudi

Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove, naglašavaju domaći romanopisci

  • 12

Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Vladimir Tabašević i još 15 njihovih kolega traže bojkot NIN-ove nagrade.

U zajedničkom pismu oni kažu da bi bilo najpoštenije da odluku o najboljem romanu donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri (Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić) ne ispunjava čak ni te uslove.

- Ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju. Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju s umetničkim. Ni NIN-ova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali činili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporan renome. Ali ta vremena su definitivno prošla - stoji u pismu koje potpisuju Vladimir Kecmanović, Vladimir Tabašević, Dejan Stojiljković, Đorđe Pisarev, Emir Kusturica, Igor Marojević, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Ljubica Arsić, Marko Krstić, Milan Ružić, Miro Vuksanović, Muharem Bazdulj, Nikola Malović, Sava Damjanov, Slaviša Pavlović, Slobodan Vladušić i Franja Petrinović.

Emir Kusturica

Emir Kusturica Foto: Nikola Tomić

Pisci, među kojima je prošlogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade Tabašević, kaže da je nejasan kriterijum po kome se biraju članovi žirija.

- Već preterano dugo i preterano često o ovoj nagradi odlučuju, što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom merilu su birani. Od trenutka u kom su nedeljne novine NIN postale vlasništvo jedne inostrane privatne kompanije, taj negativan trend primetno raste, da bi do kulminacije proizvoljnosti došlo ove godine. Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove - naglašavaju najtiražniji domaći romanopisci.

Vladimir Tabašević

Vladimir Tabašević Foto: Tanjug

Među finalistima ove godine našli su se romani „Mulat albino komarac“ Steva Grabovca, „Grozota ili...“ Slobodana Tišme, „Yugoslav“ Ane Vučković, „Po šumama i gorama“ Milenka Bodirogića i „Pas i kontrabas“ Saše Ilića.

- U skladu sa sastavom žirija, dobijen je i uži izbor od 10 knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja su dela ušla u najuži izbor i koje će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja tragikomičan pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest proglasi kosmopolitizmom. Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti. Od svojih izdavača zahtevamo da naša dela ne prijavljuju u konkurenciju za NIN-ovu nagradu, a od ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih, neprijavljene, ne uzimaju u obzir. Neminovna propast jednog, nekad relativno slobodoumnog, a danas gotovo maloumnog priznanja, tako će se ubuduće odvijati bez nas - zaključuju autori.

Vladimir Kecmanović

Vladimir Kecmanović Foto: ATA Images

Stojim iza svog žirija

Urednik kulturne rubrike NIN-a Dragan Jovićević kaže da mu je pismo bilo veoma zabavno za čitanje.

- Samo saopštenje i motivacija da se ono napiše ostaju krajnje nejasni. Posebno što spisak potpisnika čine i dobitnici priznanja, kao i oni koji su bili ove godine u konkurenciji, a koji tada nisu postavljali pitanje kompetentnosti žirija. Jedino što je jasno jesu osujećenost i zavist pojedinih pisaca, kojima bi verovatno odgovaralo da oni sami biraju sastav žirija za dodelu najznačajnije književne nagrade. Dok do toga ne dođe, o članovima žirija odlučivaće isključivo kolegijum NIN-a, koji stoji iza stručnosti svakog od petoro odabranih kritičara - naglašava Jovićević i zaključuje da će NIN-ova nagrada ostati najznačajnije književno priznanje kod nas.

Dragan Jovićević

Dragan Jovićević Foto: Promo/Miss Yu

(Telegraf.rs/Kurir)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • PETAR 1

    Sramota......!!!!!

  • Demi

    Ako petnaest pisaca, među kojima su zvučna imena naše književnosti i filma, bojkotuje ovu značajnu književnu nagradu, ja bih se, da sam na mestu gospodina Jovićevića, zamislila i pitala, ima li istine u onome što su napisali i zbog čega su se odlučili na ovakav korak. To bi bilo profesionalnije od prepucavanja u medijima.

  • Mellany

    Tabasevic je i sam pod upitnikom

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima