• 1

Nema Srbina u Skadru koji ne zna za profesora Ćirakovića: Prelazio stotine kilometara da ih opismeni

Profesor srpskog jezika, Svetozar Ćiraković, preminuo je 6. februara u 66. godini

  • 1

Nije bilo Srbina ni Crnogorca u Skadru, Vraki i okolnim mestima i gradovima gde žive Srbi pravoslavci i oni drugi Srbi muhamedanske vere, a da nisu znali ko je profesor srpskog jezika Svetozar Ćiraković. Kako i ne bi znali onoga ko ih je naučio prvim slovima i srpskim rečima posle skoro pola veka, a u nekim krajevima i poneku deceniju duže.

Zato i ne čudi što je ljude širom Crne Gore duboko potresla vest da ih je omiljeni profesor srpskog jezika, Svetozar Ćiraković, napustio 6. februara u 66. godini života.

On je jedan od 26 nikšićkih profesora koji su 2004. godine zbog preimenovanja nastavnog predmeta Srpski jezik i književnost u Maternji između hleba i srpskog jezika, izabrao jezik. Dnevnik koji je tada zaklopio nikada više u Nikšiću i Crnoj Gori nije otvorio, ali jeste u Albaniji, gradu Skadru gde je obavljao svetu misiju.

Njegove kolege na vest o smrti dragog prijatelja su poručile:

- Istinski profesore, rečju, delom i životom, stubu istine, pravde i dobrote, junače i u volji i nevolji, srpski jezik je kucao tvojim srcem, disao tvojim plućima, tekao tvojim venama, vaznosio se i slavio tvojim blagorodnim rečima. Praštaj nam našu današnju tugu i bol i pomeni nas u Carstvu nebeskom.

Čuvanje identiteta posle 74 godine 

Kako je 2016. godine ispričao za Politiku, ideja o učenju srpskog jezika u Skadru rodila se u Udruženju srpsko-crnogorske nacionalne manjine "Morača-Rozafa" uoči Savindana 2008. godine.

- To je vreme kada i u Albaniji počinju da duvaju demokratski vetrovi, pa je Vlada Albanije, prvi put posle 74 godine, odobrila Srbima i Crnogorcima da mogu čuvati svoj identitet i u tom smislu slobodno učiti srpski jezik, koji je zajednička tekovina Srba sve tri vere: i pravoslavnih Srba, i Srba muhamedanaca, i Srba katolika - pričao je Ćiraković.

Nije bilo lako svakodnevno ni putovati od Nikšića do Skadra nekoliko stotina kilometara, ali želja da se, kako je naveo, povrati naš jezik, ćirilično pismo, bili su iznad svake muke i nevolje.

U početku, u dosta skromnim uslovima, predsednik Udruženja Srba i Crnogoraca u Skadru "Rozafa–Morača" Pavle Brajović, uz nesebičnu pomoć mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, Ministarstva za dijasporu Republike Srbije, Kancelarija za Srbe u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije krenuo je u opismenjavanje naroda koji je osećao, ali nije razumeo jezik svojih dedova.

- Počeli smo sa nastavom 28. februara 2008. godine i od tada se odvija u kontinuitetu. Kurs srpskog jezika traje 6 meseci u godini, tri meseca u proleće i tri na jesen. Prvi put od 2009. godine na srpskom jeziku pripremaju Svetosavsku akademiju, koju izvode polaznici kursa srpskog jezika - rekao je Ćiraković.

Kako su Srbi iz Skadra savladali "maternji jezik i igre iz Srbije" uverio se i krajem maja 2014. godine Njegova svetost patrijarh Srpski Irinej, kome su polaznici kursa srpskog jezika, od kojih su mnogi i članovi Kulturno-umetničkog društva "Obilić" iz Skadra, priredili prigodan program, koji se sastojao od recitacija, pesama i igara.

Da bi se snažnije utemeljili u srpskom jeziku, Udruženje organizuje brojne promocije knjiga srpskih književnika i književnih večeri u Skadru od Matije Bećkovića do Kaplana Burovića.

Albanske vlasti mu oduzele auto

U održavanju redovne nastave, Ćiraković je imao mnogo problema, kao kad su mu vlasti Albanije oduzele automobil kojim je stizao u Skadar.

- Morao sam da menjam više prevoznih sredstava, a dobar deo puta sam prevaljivao i peške. Znajući da je to uzvišena misija, išao sam napred, ponavljajući one poznate stihove: "Niko ne zna šta su muke teške, dok ne pređe Albaniju peške" - sa setom se prisećao Ćiraković.

Srbi u Albaniji pričali su da su srećni i zadovoljni što im se pružila prilika da tu gde su rođeni uče svoj jezik i čuvaju identitet, jer ugasi li se jezik, nestaće i njih, asimilacija je neminovan proces.

- Beograd je napravio izvrstan potez što svake godine prima studente iz Albanije, koji se potpuno besplatno školuju u Srbiji. Naravno, uslov je da prođu kroz kurseve srpskog jezika u Skadru i da srpski jezik poprilično dobro savladaju pre nego što dođu u Beograd - dodao je sagovornik Politike.

- Oni na srpskom studiraju medicinu, farmaciju, mašinstvo, menadžment, ekonomiju... S ponosom ističem da je moj učenik iz Skadra Milorad Ajković stekao u Beogradu diplomu profesora matematike, a i sada je tamo na postdiplomskim studijama.

Do sada je kurs srpskog jezika u Skadru pohađalo više od 700 kandidata.

(Telegraf.rs/Večernje novosti/Politika)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Darinka

    A to bi se trebalo nastaviti, ne gasiti tu praksu. Sačuvati identitet da ljudi ne zaborave ko su šta su i odakle su.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima