"Onamo devojče sedi, lepo k'o vila iz sna": Pesma o zavodljivoj ženi zbog koje su momci ginuli

"Sirena", Džon Vilijam Vaterhaus (1900) / Foto: Wikipedia/J.W. Waterhouse/Royal Academy of Arts

Ko danas čita poeziju Hajnriha Hajnea naslutiće njenu vrednost. Biće mu jasno da je pesnik bio strasnog temperamenta, koji je stvarao pod okriljem vizije smrti i revolucionarne budućnosti.

Preporučujemo

Domaći prepevi prikazuju Hajneovo majstorstvo. Stihom obuhvataju celu misao, a njegov stih je dinamičan, isklesan, slobodan i ne skriva pesnikovu prirodnost.

Hajnirh Hajne / Foto: WIkipedia

Savremenom čitaoci će biti jasno zašto je Hajne želeo da mu se mač položi na grob (sahranjen na groblju na Monmartru u Parizu), budući da se kroz rat i poeziju borio za očuvanje čovečanstva.

Ovom prilikom prenosimo pesmu po kojoj je možda najpoznatiji, i koja je, u to vreme, dala svežiji pogled na sirene i prelepe devojke koje su mamile mornare, pevajući im sa svojih stena.

Prema legendi, devojka o kojoj je reč je nosila istovetno ime kao stena sa koje je pevala. Stena je visoka 132 metra i nalazi se na desnoj obali reke Rajne u Nemačkoj...

Lorelaj - Hajnrih Hajne

Što li sam, da mi je znati,

ovako tužan ja?

Prati me, uporno prati

starinska bajka ta.

-

Prohladno, već se smrkava;

otiče Rajna u mrak.

A brega vrh obasjava

sutonskog sunca zrak.

-

Onamo devojče sedi

lepo k'o vila iz sna,

i zlatne kose redi,

a zlatna joj odora sja.

-

Redi ih češljem od zlata

i peva: moćni se poj

napeva čudesno data

roni iz grla njoj.

-

Mornara sa šajke malene

jad divlji pothvata sneg:

ne motri na hrid i stene;

sve uvis gleda na breg.

-

Sve mislim: talasi sivi

svući će najzad na dno

mornara i čunić. A skrivi

Lorelaj pevanjem to.

Prevod: Velimir Živojinović Massuka

(Telegraf.rs)