4 pisca koja su dvaput dobila Pulicera i zašto među njima nije Hemingvej
Nekima je nagrada skoro iskliznula iz ruke, nekima je dodeljena na silu
Kolson Vajthed postao je deo malene grupe pisaca koji su Pulicerovu nagrada za fikciju osvojili dva puta. Ujedno on je prvi i jedini koji je nagrade dobio za knjige koje su odmah sledile jedna drugu, a s obzirom da je ovo delo koje preispituje rasu u američkoj kulturi, ne treba izostaviti da je u grupi od četiri dupla dobitnika on jedini Afroamerikanac.
Vajthed (50) je inače ovu nagradu dobio i 2017. godine za roman "Podzemna železnica". Na vest da je osvojuo drugog Pulicera, pisac se obratio javnosti preko svoje izdravačke kuće Doubleday.
Preporučujemo
Novinari koji su uništeni lažima: Čak je i Pulicer vraćen, jedan skandal je otkriven zbog Srbije
Drugi Pulicer u 4 godine: Kolson Vajthed dobio prestižnu nagradu za svoj novi roman
- Ovo je ludo. Naravno, veoma sam počastvovan i nadam se da će to podići svest o Dozijer školi za dečake, koja je stvarni ekvivalnet školi koja se spominje u knjizi, kako žrtve i njihove priče nikada ne bi bile zaboravljene - kazao je on. Knjiga "Momci iz Nikla" je, inače, priči o zlostavljanju u popravnom domu na Floridi.
Osim Vajtheda još tri pisca su mogla da se pohvale da su zlatnu medalju dobili dva puta. U pitanju su But Tarinkgton, Vilijam Fokner i Džon Apdajk.
Vilijam Fokner
Skromni Fokner nije voleo da napušta svoj Misisipi i svoju večnu temu - američki Jug, a jedino što je mrzeo više bilo je da ga pomeraju iz kuće kako bi mu dodelili nagrade. Čak je i Nobela za knjiženost otišao da primi godinu dana kasnije. Nije podonosio slavu i pompu koja se gradila oko njegovog imena i priznanja, te je njegova 17-godišnja ćerka saznala da joj je otac dobio Nobela tek kada ju je direktor pozvao u svoju kancelariju da joj čestita.
Puliceri su usledili kasnije, a Fokner ih je dobio za romane koji se smatraju njegovim "manjim" i "slabijim". U pitanju su "Bajka" ("A Fable"), alegorijska priča koja rekreira hrišćanski mit, smešten u rovove Prvog svetskog rata u Francuskoj, kao i "Lupeži" ("The Reivers"), priča u kojoj se ponovo oslikava njegova nostalgija za prošlim vremenima.
Malo je falilo da "Bajka" ne osvoji Pulicera. Svima je bilo jasno da je ona "slabije" Foknerovo delo, ni prići vrednosti koji su imali "Buka i bes" ili "Avesalome, Avesalome". Žiri je odlučio da 1955. godine nagradu dodeli drugom piscu, ali je administrator Pulicerove nagrade insistirao da nagrađena bude Foknerova "Bajka", te je opovrgao odluku žirija, na opšte nezadovoljstvo.
Sa druge strane, "Lupeži" su bili poslednji Foknerov roman i bestseler, objavljen mesec dana pre njegove smrti. Nagrada mu je dodeljena posthumno.
Džon Apdajk
Američki romanopisac, pesnik i kritičar dobio je 1980. godine sva tri velika američka književna priznanja - Nacionalnu književnu nagrdu, Nacionalnu nagradu književnih kritičara, kao i Pulicera za fikciju - i to za roman "Zeka je bogat" ("Rabbit is Rich"). Ovo je bio jedan od četiri romana o bivšoj srednjoškolskoj košarkaškoj zvezdi Hariju Zeki Angstromu, i drugi po redu. Kako je tada rekao, bilo mu je mnogo teško da okončan knjigu, jer se toliko zabaljao pišući je.
U njoj su se mogle naći teme poput života prosečnog čoveka u braku, sukoba oca i sina, psihologije i morala mlade generacije, studenata, hipika i pankera, homoseksualaca, narkosa i siledžija, potom disko klubovi, muški i ženski striptiz, seks i svingeri...
Drugog Pulicera osvojio je za poslednju knjigu u nizu "Zeka je umro" ("Rabbit at Rest"), koji se smatra jednim od njegovih najuspešnijih. Roman govori o Hariju 40 godina nakon njegovoh slavnih košarkaških dana. On živi u sunčanoj Kaliforniji, sa svojom mladom ženom, ali je depresivan, predebeo i očajan u pokušaju da pronađe razloge da i daje živi. Novelom "Sećanje na Zeku" koju je objavio 2001. godine, Apdajk je zaključio ovu tetralogiju.
But Tarkington
But Tarkington je manje poznat pisac u našoj zemlji, no filmovi snimljeni po njegovim romanima, u kojima su igrale holivudske zvezde poput Orsona Velsa ili En Bakster, itekako su se gledali u Jugi, a i dalje se mogu naći na malim ekranima.
Najpoznatija Tarkingotonova dela, "Veličanstveni Ambersonovi" i "Alis Adams", upravo su oni za koje je dobio Pulicerovu nagradu 1919. i 1922. godine. Tokom njegovog života ovaj pisac, koji inače nikada nije završio fakultet, mogao se hvaliti time da su njegova dela često na listi bestselera, kao i da su ga izdavači 1921. godine proglasili "najznačajnijim trenutnim američkim piscem". Što, s obzirom na to ko je sve pisao i stvarao u to vreme, Tarkington sigurno nije bio.
Inače, roman "Veličanstveni Ambersonovi" ("The Magnificent Ambersons") predstavlja drugi deo trilogije posvećene socio-ekonomskim promjenama u SAD na prelazu iz 19. u 20. vek. Radnja je smeštena u fiktivni grad zasnovan na Takingtonovom rodnom Indianapolisu i odvija se u periodu od završetka građanskog rata do početka 20. veka, prateći tri generacije aristokratske porodice Ambersonovih, čija moć i uticaj nestaju zahvaljujući razvoju industrije i pojavi tajkuna.
Što se tiče "Alis Adams", tu priča prati mladu ženu koja želi da se popne na socijalnoj lestvici tako što će zadobiti ljubav bogatog mladića po imenu Artur Rasel. Radnja se odvija u domaćinstvu koje pripada nižoj srednoj klasi, u neimenovanog gradu, nedugo nakon Prvog svetskog rata.
Ernest Hemingvej
Obožavan od strane publike i kritičara, Hemingvej nije imao sreće sa nagradama. Ipak, malo je falilo da se i on nađe u ovom društvu dvostrukih dobitnika Pulicera.
Naime, 1941. godine žiri je jednoglasno proglasio roman "Za kim zvona zvone" ("For Whom the Bell Tolls") najboljim delom fikcije. Svi su bili za Hemingveja, osim Nikoala Marija Batlera, predsednika Univerziteta Kolumbija, koji je ujedno bio i svojevrstan predsednik žirija. Batler je na ovu odliku stavio veto, tvrdeći da je knjiga uvredljiva i prostačka.
- Nadam se da ćete razmisliti pre nego što zatražite od Univerziteta da stane iz ovakvog dela - rekao je on.
Žiri je ostao pri svojoj odluci, a rezultat je bio da te godine niko nije osvojio Pulicerovu nagradu za fikciju.
Ipak, Hemingveju je zlatna medalja stigla 1953. godine i to za roman "Starac i more" ("The Old Man and the Sea"). Iako to niko nije kazao javno, opšte uverenje bilo je da je Hemingvej nagrađen za svoj celokupni opus, ne koliko za ovaj roman, očito slabiji od "Za kim zvona zvone".
Naredne godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
(Dunja Savanović)
Povezane vesti
Perl Bak: Životna sila pulicerke i nobelovke koja je posvetila život borbi protiv diskriminacije i rasizma
Velikan naterao svet da progleda i svedoči užasima u Africi, osvojio Pulicera, počinio suicid zbog trauma
Prevarila britansku vladu, izdala predsednika Amerike, bila rival svom mužu Hemingveju: Borba Marte Gelhorn
"Kad se ljudi slažu sa mnom, uvek imam osećaj da sam negde pogrešio"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
ZAPALIO SE AUTOBUS SA PRVAČIĆIMA Deca pošla na ekskurziju iz Tuzle kad je plamen buknuo, policija hitno reagovala
EGZODUS BEOGRAĐANA S POSLA U TOKU! Na autoputu se mili 11 kilometara, ogromne gužve na sve strane, a popodne će tek da bude haos (FOTO)
Dejan sasuo 7 METAKA U MARIA, a onda ga još jednim OVERIO U GLAVU! Šok detalji zločina kod Čačka: Ubica i dalje u bekstvu (FOTO)
