• 0

Zlokobni zvuci i 3D instalacije: Zavirite u mračni muzej posvećen Francu Kafki

Na zapadnoj obali Vltave, svega nekoliko metara od Karlovog mosta, nalazi se neobičan trg sa parom dvostrukih vrata koje vode u jedan od najneobičnijih muzeja istočne Evrope...

  • 0
Franc Kafka

Fontana ispred Muzeja Franca Kafke / Printskrin: YouTube/Karl Sigler

U tamnoj, virtuelnoj galeriji Muzeja Franca Kafke nalaze se lični predmeti češkog pisca, ali i predstave njegovih ideja.

Zdanje je koncpirano tako da se nalazi na tankoj granici između faktografije i fikcije, realnosti i fantazije i ilustruje kako je Prag uticao na Kafku, ali i kako je grad oblikovao njegovo pisanje. Škole, stanovi, kancelarije i ulice kojima je Kafka često hodao pojavljuju se u njegovim pričama kao alegorije različitih oblika patnje, piše Atlas Obsura, a prenosi Laguna.

Postavka muzeja je podeljena u dva dela: "Egzistencijalni prostor" i "Izmišljena topografija", koji kazuju oriču o Kafkinom životu.

Kroz pisma, dnevničke beleške, fotografije, zlokobne zvukove i 3D instalacije pred publiku donosi tapiseriju intelektualnih, umetničkih, eksperimentalnih i zastrašujućih prikaza. Različite mehaničke statue ilustruju piščeve čudne, ponekad apsurdne ideje poput fontane Davida Černija u dvorištu muzeja.

Izložba predstavlja nadrealne efekte Kafkinog rada i ostaje uz posetioce dugo po izlasku iz muzeja.

Franc Kafka se od mnogih pisaca razlikuje po tome što je njegovo ime poznatije od njegovih dela. Rođen u junu 1883. u kvartu Praga, današnja lepa prestonica Češke Republike je u Kafkino vreme pripadala Austrougarskoj monarhiji, prenosi RTS.

Franz Kafka

Franc Kafka (1910) / Foto: Wikimedia/Zdroj

Zašto su njegova dela manje poznata ogleda se u činjenici da su nacisti, po dolasku na vlast, zabranili Kafkine knjige. Hitlerov smrtonosni sistem bio je oličenje onih sistema s kojima se susreću Kafkini junaci. Ipak, njegove knjige prevedene su na engleski i druge jezike i postepeno su prodrle u glavne tokove svetske književnosti. Danas je jasno da nijedan umetnik ili čovek koji ispituje univerzalne vrednosti - ne može da zanemari dela i viziju zadivljujućeg Franca Kafke.

Uz ovo, Kafka je bio posvećeni pisac koji za života gotovo ništa nije objavio. Maks Brod je priredio i objavio dela posle njegove smrti, a njih možemo da podelimo u tri kategorije: "razno", pripovetke i romani. Kafkini dnevnici nisu bili namenjeni javnosti. I pisma koja je pisao dragim ženama, Felici Bauer i Mileni Jesenskoj, takođe su objavljena, otkrivajući čitaocima nežnu stranu piščevog karaktera.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima