Strast koja ih je koštala života: 7 književnih afera koje su se zaista dogodile

Silvija Plat / Foto: Profimedia/Everett

Sa realnošću koja često zna da bude čudnija od fikcije, stvarne veze su nepresušan izvor priča. Imajući ovo na umu, Reader's Digest je odabrao sedam talentovanih ženskih pisaca, čija je inspiracija ležala u stvarnim vezama sa kolegama autorima.

Preporučujemo

Silvija Plat

Prošle godine je objavljeno jubilarno pedeseto izdanje zbirke pesama „Arijel“ Silvije Plat, koja je prvi put izdata posthumno 1965. godine. „Arijel“ poetično govori o borbi Silvije Plat sa depresijom i neuspelim brakom sa pesnikom Tedom Hjuzom. Venčali su se 1956. godine, pre njene druge godine na univerzitetu. Godine 1961. Plat je otkrila da ju je Hjuz varao, ostavila ga je i odvela je njihovo dvoje dece. Sva ta dešavanja vaskrsla su tešku depresiju Silvije Plat i ona 1963, u tridesetoj godini, okončava svoj život.

Hjuz je prepravio „Arijel“ nakon njenog samoubistva, izostavljajući pesme i menjajući njihov raspored. Kako se par nije razveo, Hjuz je nasledio imovinu i objavio njene dnevnike i pisma. Prodao je dva pretposlednja dnevnika uz uslov da ostanu zapečaćeni do 50. godišnjice smrti Silvije Plat i uništio poslednji koji je napisala, napravivši tako od njenih poslednjih reči misteriju. Hjuz je objavio Birthday Letters neposredno pred smrt u pokušaju da prikaže svoju poetičnu verziju njihove veze.

Antonija Frejžer

Antonija Frejžer je udovica nobelovca Harolda Pintera. Autorka je veličanstvenih istorijskih biografija, fikcija i memoara. Njena knjga Love and Louis XVI fascinantan je primer njenog uživanja u istorijskim dramama. Frejžerova i Pinter su se sreli 1977. godine i započeli aferu. Živeli su zajedno i venčali se tek nakon smrti njihovih prethodnih supružnika.

Kada je novinar pitao Frejžerovu zašto je Pinterov rad postao tako sumoran nakon što su se venčali, ona je odgovorila da je njegov melanholični učinak rezultat srećnog i jednostavnog života kod kuće. Ostali su apsolutno očarani i puni podrške jedno prema drugom sve do Pinterove smrti 2008. godine, prenosi Laguna.

Zelda Ficdžerald

Zelda Ficdžerald je bila oličenje glamura dvadesetih godina prošlog veka, i kako je njen muž primetio, prava američka šiparica. Bila je kreativna, duhovita, zabavna i inteligentna i sve se to ogledalo u njenim dnevnicima. Ovi dnevnici su privukli pažnju Skota Ficdžeralda ubrzo nakon što su se venčali. On je plagirao pojedine delove i delio ih svojim vodećim književnim damama, što je veoma nerviralo Zeldu.

Burna veza Ficdžeraldovih i Zeldina strast za provodom i baletskim plesom do iznemoglosti, primorali su je da u tridesetoj godini ode u sanatorijum. Zelda je u toku perioda oporavka napisala autobiografski roman Save Me The Waltz. Ficdžerald je navodno bio besan zbog Zeldnog prikaza njihovog neuspelog braka, pa je kao odgovor 1934. godine napisao roman „Nežna je noć“. Preminuo je 1940. od srčanog udara, a ona 8 godina kasnije u požaru u sanatorijumu.

F. Skot i Zelda Ficdžerald sa ćerkom Skoti / Foto: Profimedia

Vita Sakvil-Vest

Pored toga što je bila aristokratkinja i vlasnica Sisinghurst zamka i imanja oko njega, Vita je bila poznata i po svojim književnim delima i ozloglašenoj ljubavnoj aferi sa Virdžinijom Vulf. Iako par nikada nije ozvaničio svoju vezu  ̶  pošto su obe bile udate, Vita za Ser Harolda Nikolsona, a Virdžinija za Leonarda Vulfa, njihova veza je dokumentovana kroz Vitinu poeziju, prozu i pisma. Viti su posvećena najduža i najdražesnija ljubavna pisma u engleskoj literaturi  ̶ „Orlando“ Virdžinije Vulf.

Uprkost tome što je bila kratkog veka, intenzivna ljubavna afera Vite i Virdžinije bila je u središtu pažnje mnogih voajera. Prekrasno pisan roman Virdžinije Vulf odiše sočnim detaljima njihovog vanbračnog odnosa: narativni osećaj i tok „Orlanda“ odjekuju njihovom vezom i seksualnošću.

Meri Vulstonkraft Šeli

Kao ćerka proto-feministikinje Meri Vulstonkraft i filozofa Vilijama Gudvina, Meri je imala jedinstven pogled na odnose i porodicu. Majka joj je preminula kad je imala samo jedanaest dana. Sa sedamnaest godina Meri je započela aferu sa oženjenim muškarcem Persijem Biš Šelijem, političkim saradnikom Gudvinovih. Da bi izbegla privatne i javne turbulencije, napustila je Englesku i putovala Evropom sa pesnikom, a vratila se trudna i odbačena. Prevremeno rođena beba je stradala.

Par se venčao nakon što je Šelijeva prva žena izvršila samoubistvo. Otputovali su u Italiju i boravili kod Bajrona. Jedne sumorne večeri u vili, grupa je održala takmičenje u pričanju priča. Ishod je bila Merina gotska priča „Frankenštajn“. Knijga je nežan izraz teškoće sa kojom se pojedinac suočava u pronalaženju sopstvenog puta u društvu koje ne oprašta i osuđuje.

Meri Šeli / Foto: Wikimedia/National Portrait Gallery

Elizabet Baret Brauning

Viktorijanska pesnikinja Elizabet Baret Brauning započela je svoj književni život u šestoj godini. Međutim, sa petnaest joj je ustanovljena teška bolest. Iako ovo nije odvratilo Elizabet od odabrane karijere, bila je slaba i zavisna od laudanuma, tinkture opijuma, do kraja života. Često se pominjalo da su opijati bili delom zaslužni za njen uspeh kao pisca: živopisni stil i maštovito korišćenje forme sugeriše transcendentnost, beg od ograničenja fizičke stvarnosti. Elizabetina karijera bila je neverovatno uspešna; bila je poštovana i razmatrana za laureata poezije. Nažalost, prvi ženski laureat bila je tek Kerol En Dafi 2009. godine.

U toku četrdesetih godina XIX veka kontaktirao ju je književni obožavalac, Robert Brauning. Sreli su se nakon duge prepiske i na kraju venčali 1846. Elizabet je bila šest godina starija od Brauninga. Nakon venčanja su se, zbog Elizabetinog zdravlja, preselili u Italiju. Sonnets to the Portuguese je kolekcija njenih ljubavnih soneta. Brauning ju je zvao „moja mala Portugalka“, a njena zbirka poezije – u kojoj se nalazi divno nežna How do I Thee? – kao i divljenje Kamoešu pomogli su nazivu zbirke. Edgar Alan Po je posvetio svog „Gavrana“ njoj: „najplemenitijoj od svog pola“. Njeni drugi književni opus krunisan je 1857, dugom poemom „Aurora Leigh“, koja istražuje intulektualni razvoj Aurore, kroz devet knjiga majstorske poezije.

Simon de Bovoar

Kao mlađa ćerka u buržujskoj porodici sa finansijskim problemima, Simon de Bovoar nije mogla da dobije miraz potreban za brak. Ali ovo nije uznemirilo mladu De Bovoar koja je žudela za intelektualnim, a ne bračnim ispunjenjem. Studirala je na Sorboni i zaposlila se kako se ne bi zavisila od očevih problematičnih finansija.

Nakon što je upoznala Žana-Pola Sartra, De Bovoarovi su se nadali venčanju, ali je par to odbio. De Bovoar i Sartr nisu bili u zajednici, nisu imali ni decu, ali su bili posvećeni jedno drugom za života, često ulazeći u afere i deleći partnere. Prvi roman De Bovoarove, L’invitée, predstavlja poluautobiografski zapis o njihovoj otvorenoj vezi i cvetanju njene feminističke i egzistencijalne filozofije.

Simon de Bovoar / Foto: Wikipedia/Moshe Milner

(Telegraf.rs)