• 1

Živeo je "američki san": Uspon i pad autora romana "Veliki Getsbi"

Danas je poznatiji nego što je ikad mogao da zamisli i predstavlja inspiraciju i podstrek za mnoge ženske i muške pisce

  • 1

Frensis Skot Ficdžerald nije bio priznat kao talentovani pisac u svoje vreme. Retki su ga gledali kao ozbiljnog autora, dok su drugi smatrali da vrednuje lenjost i moralni pad. Napisao je četiri romana, peti ostavio nedovršen, i 178 kratkih priča. Zajedno sa Hemingvejem, Vulfom, Foknerom, T. S. Eliotom, svrstan je u "Izgubljenu generaciju" (Lost Generation), koja je bila zastupljena u javnom životu dvadesetih godina prošlog veka...

Rani radovi, fakultet i Zelda

Rođen je kao Frensis Skot Ki Ficdžerald 24. septembra 1896. godine, u Sent Polu, drugom najneseljenijem gradu u Minesoti, SAD. Prema zabeleženim rečima onih koji su ga poznavali, Ficdžerald je bio bistar, zgodan i ambiciozan mladić; ponos i dika svojih roditelja, a pogotovo majke Meri.

Nakon završene srednje škole, Frensis je odlučio da se upiše na Univerzitet Prinston. Budući da se u potpunosti posvetio pisanju, napustio je fakultet posle tri godine i pristupio je vojsci.

F. Scott Fitzgerald

F. Skot Ficdžerald / Foto: Wikipedia/The World's Work

Kao drugi poručnik u pešadiji, bio je prebačen u kamp u Alabami. Tu je upoznao i zaljubio se u osamnaestogodišnju Zeldu Sejr, ćerku lokalnog vrhovnog sudije. Ubrzo ju je pitao da se venčaju, ali je ona to odbila znajući da on nema dovoljno novca da je izdržava. Nakon završetka Prvog svetskog rata 1918. godine, Ficdžerald se preselio u Njujork kako bi našao posao. Međutim, vratio se u Sent Pol posle nekoliko meseci kako bi napisao svoj prvi roman.

"Ova strana raja" i bogatstvo preko noći

Roman "Ova strana raja" (This Side of Paradise) je većinski autobiografska priča o ljubavi i pohlepi, centrirana oko ambicioznog mladića Ejmorija Blejna koji se zaljubljuje i biva odbijen od dve devojke iz više klase. Knjiga je objavljena 1920. godine i dobila je veoma pozitivne kritike. Bila je bestseler koji je prodat u preko 50 hiljada primeraka.

Ficdžerald je u dvadeset i četvrtoj godini postao jedan od najperspektivnijih mladih pisaca SAD. Sedam dana posle objave romana, Frensis je ponovo pitao Zeldu da se uda za njega. Ovaj put je pristala. Venčali su se u Njujorku i godinu dana kasnije dobili ćerku Franses Skot Ficdžerlad – Skoti.

Kako mu je roman doneo mnogo novca, Frensis Skot Ficdžerald je brzo prihvatio ekstravagantni život, produbljujući svoju potrebu za alkoholom i velikim prihodima. Takav način života mu je doneo reputaciju plejboja i umanjivao mu je zvanje ozbiljnog pisca.

F. Scott Fitzgerald

Skot i Zelda / Foto: Wikipedia/Kenneth Melvin Wright

Ranih dvadesetih godina, dodatno je izdržavao svoju porodicu pišući kratke priče za listove The Saturday Evening Post i Esquire. Tih godina je objavio i dve zbirke kratkih priča Flappers and Philosophers (1921) i Tales of the Jazz Age (1922). Prema njegovoj priči „Neobičan slučaj Bendžamina Batona“ napravljen je i hvaljeni igrani film 2008. godine, sa Bredom Pitom i Kejt Blanšet u glavnim ulogama.

Džez era i "Veliki Getsbi"

Godine 1922. objavio je svoj drugi roman "Lepi i prokleti" (The Beautiful and the Damned), priču o problematičnom braku Entonija i Glorije Pač. Knjiga mu je dodatno učvrstila uspeh i slavu i donela status hroničara i satiričara kulture bogatstva i života "na visokoj nozi", koja je vladala dvadesetih godina prošlog veka pod nazivom "džez era“ (jazz age).

To je bilo doba čuda, doba umetnosti, doba neumerenosti i satire - opisao je to vreme.

Porodica se 1924. godine preselila u Francusku kako bi F. Skot pronašao inspiraciju za dalje pisanje. Najviše vremena su provodili u Parizu i na Azurnoj obali.

U toku leta i jeseni te godine napisao je svoj treći roman "Veliki Getsbi" (The Great Gatsby). Objavljen 1925. godine, priču narativno pripoveda Nik Karavej, momak iz srednje klase koji se seli na Long Ajland u prvu kuću pored palate bogatog i misterioznog Džeja Getsbija. Radnja romana se bazira na neobičnom prijateljstvu dva glavna junaka i Getsbijevoj zaljubljenosti u udatu ženu po imenu Dejzi.

F. Scott Fitzgerald

Korica za prvo izdanje romana "Lepi i prokleti" / Foto: Wikipedia/public domain

Zbog prelepih, jedinstvenih opisa "džez ere", kritike materijalizma, ljubavi i "američkog sna", "Veliki Getsbi" predstavlja, prema mišljenju mnogih književnih kritičara, Ficdžeraldovo najbolje literarno delo. Iako je knjiga bila široko prihvaćena kad je izdata, tek je 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, dugo posle Ficdžeraldove smrti, dobila status verodostojnog portreta "burnih dvadesetih“ (The Roaring Twenties) i jedne od najboljih američkih knjiga ikada.

Depresija, alkohol i turbulentni brak

Posle "Velikog Getsbija", F. Skot Ficdžerald se odao alkoholu zbog kog je često imao dugačke blokade u pisanju. Gledao je kako njegovi prijatelji, pisci poput Hemingveja, postaju uspešniji dok on stoji u mestu.

Njegova žena Zelda je imala psihičkih problema i porodica se, kasnih dvadesetih, često selila iz Francuske u SAD i obratno. Godine 1930. Zelda je nakratko bila primljena u mentalnu kliniku u Švajcarskoj. Kad se porodica vratila u SAD 1931. godine, ponovo je doživela nervni slom i primljena je u mentalnu bolnicu u Baltimoru, u Merilendu.

Kritičari se većinski slažu da je Ficdžeraldov rani uspeh oštetio njegov privatni život. Svoj fizički i duhovni kolaps Skot je iskreno opisao u dugačkom eseju The Crack-Up iz 1936. godine.

Posle nekoliko godina pauze u pisanju, Frensis Skot je objavio svoj četvrti roman „Nežna je noć“ (Tender Is The Night) 1934. godine. Roman govori o američkom psihijatru koji živi u Parizu i njegovom burnom braku sa bogatom pacijentkinjom. Mnogi autori su smatrali da je Ficdžerald u ovoj knjizi opisao svoj turbulentni život sa Zeldom.

F. Scott Fitzgerald

Foto: Wikipedia/Carl Van Vechten

Budući da je takođe bila pisac, Zelda je u jednoj psihijatrijskoj ustanovi napisala svoj jedini roman „Sačuvaj mi valcer“ (Save Me The Waltz), svoju verziju njihovog intimnog odnosa, zbog koje je F. Skot pobesneo i više puta prepravljao svoj roman. Čak je naterao Zeldu da prepravi i svoje delo. Po uspehu, ova Ficdžeraldova knjiga nije mogla da se poredi sa njegovim prethodnim romanom. Bila je objavljena u toku "Velike depresije" u SAD kada ljudi nisu bili zainteresovani za jazz age žurke. Iako je bila komercijalni neuspeh, danas predstavlja jedan od najboljih romana američke literature.

Holivud, "Poslednji tajkun" i tragedija porodice Ficdžerald

Naredne godine F. Skot je proveo u alkoholisanom i depresivnom stanju, dok je 1937. godine pokušao da oživi svoju karijeru scenariste i pripovedača. Preselio se u Holivud gde je postigao skromni uspeh za svoj doprinos.
Budući da je sa Zeldom imao problema veći deo braka, počeo je da stanuje sa svojom ljubavnicom Šilom Grejem, dok je Zelda boravila po duševnim bolnicama.

Skot je počeo da piše svoj peti, i poslednji, roman „Poslednji tajkun“ (The Love of the Last Tycoon) 1939. godine. Napisao je više od polovine romana, nakon čega je preminuo od srčanog udara u Holivudu 21. decembra 1940. godine.

Zelda je umrla 1948. godine u požaru koji je izbio u duševnoj bolnici u Ešvilu, u Severnoj Karolini. 

F. Scott Fitzgerald

Grob Skota i Zelde u Rokvilu / Foto: flickr/Thad Zajdowicz

Prema želji njihove ćerke Skoti, bračni par Ficdžerlad je sahranjen na groblju "Sveta Marija" u gradu Rokvil, u Merilendu gde i danas počivaju.

Nakon smrti, Frensis Skot Ficdžerald je dobio zvanje eminentnog američkog pisca, skoro sasvim zahvaljujući "Velikom Getsbiju" koji je postao lektira za svakog američkog đaka. Po ovom delu snimljeni su i mnogi igrani filmovi, od kojih su dva holivudska najpoznatija. Jedan iz 1974. godine sa Robertom Redfordom i Miom Farou u glavnim ulogama, a drugi iz 2013. godine sa Leonardom Dikaprom i Keri Muligan.

(Dušan Veselinović / Pop&Kultura / Telegraf.rs)

Komentari

  • Marko cg primorje

    Razocaran sam romanom... ja se drzim Balzaka Dostojevskog .Puskina ..turgenjeva..viktor igoa...herma hesea...dikensa...ljermontova...tolstoja...emil zole...mopasana...i ostalih velikana

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima