• 3

Tvorac Zabranjenog grada je pre 600 godina naložio izradu najobimnije enciklopedije... do Vikipedije

Jedan od prvih poteza cara Junglija po stupanju na presto, na koji se popeo obaranjem svog sinovca, bilo je izdavanje naloga za izradu nove enciklopedije, koja bi po obimu nadmašila sve prethodne i objedinila celokupno ljudsko, tj. kinesko znanje o svemu

  • 3
Kina, Kineska istorija, Istorija Kine, Peking, Zabranjeni grad, Dinastija Ming

Pogled na Zabranjeni grad, koji je sagradio car Jungli, isti onaj koji je naložio izradu enciklopedije „Jungli Dadijan”, iz pravca carskog parka Đinšan u Pekingu. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Pixelflake

Cara Hung-vua, osnivača kineske dinastije Ming, nasledio je 1398. unuk Džu Jin-ven, sin prerano preminulog prvobitnog prestolonaslednika Džu Bijaoa. Naziv ere prvog Minga, Hung-vu, značio je „veoma vojnička”; novi car izabrao je drugačiji ton, Đianven, što znači „uspostavljanje pristojnosti”, i u skladu s tim, odmah počeo s eliminacijom i suzbijanjem brojnih stričeva.

To je izazvalo pobunu četvrtog Hung-vuovog sina Džu Dija, koja je 1402. dovela do njegovog ovladavanja prestonim Nankingom (sinovcu mu se caru tom prilikom gubi svaki trag). Džu Di je, zasevši na tron, svoju eru nazvao Jungli: „večita sreća”.

Poznat po vojnoj veštini koliko i po intelektualnim sklonostima, jedna od prvih stvari koje je car Jungli naložio bila je izrada obimne enciklopedije koja bi imala da sačuva retke spise i knjige, i da pojednostavi istraživanje.

Kina, Kineska istorija, Istorija Kine, Peking, Zabranjeni grad, Jungli Dadijan, Dinastija Ming

Car Jungli (vladao 1402—1424), treći Ming na tronu, koji je naložio izradu enciklopedije „Jungli Dadijan” i izgradnju Zabranjenog grada te preneo prestonicu u Peking iz Nankinga. Ilustracija nepoznatog autora. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / 中国古代书画鑑定组 / 中国绘画全集

Klasične kineske enciklopedije, „leišu”, kojih je u kineskoj istoriji bilo oko 600 i koje su nastajale od 3. do 18. veka, drugačije su od enciklopedija na koje smo navikli, one su više referentne prirode, često sadrže duge citate iz drugih dela, pa čak i čitava dela, zbog čega imaju i antološki karakter.

Elem, da taj zadatak sprovede u delo, car Jungli je odredio akademiju Hanlin, koja je do tada bila zadužena za pisanje carskih ukaza i proklamacija, ali koja je sada uzdignuta na viši status, i popunjena samo najboljim učenjacima. Njih stotinu su 1404., godinu dana nakon primanja naloga za izradu enciklopedije, objavili da su završili posao.

Ali car nije bio zadovoljan i zahtevao je da se delo dodatno proširi. Broj učenjaka na akademiji je povećan na 2.169; oni su širom Kine narednih godina skupili i obradili oko 8.000 tekstova, pokrivši sve moguće predmete, od poljoprivrede, umetnosti, astronomije i drame, preko geologije, istorije, književnosti i filozofije, do medicine, prirodnih nauka, religije i tehnologije.

Kina, Kineska istorija, Istorija Kine, Peking, Jungli Dadijan, Dinastija Ming

Jedna stranica kineske enciklopedije „Jungli dadijan”, izrađene početkom 15. veka po naloga cara Junglija, trećeg Minga na prestolu. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Urga

Konačno su 1408. u Nankingu objavili da je posao sada stvarno završen. Dovršeni „Jungli Dadijan”, tj. Veliki kanon Junglija, kako je delo nazvano, imao je 22.937 svitaka u 11.095 tomova, zauzimao oko 40 kubnih metara prostora i sadržao 370 miliona kineskih karaktera: šest puta više reči od kasnije „Britanike”.

600 godina je ovo bila najobimnija svetska enciklopedija; tek krajem 2007. pretekla ju je engleska Vikipedija. Prirodno, car Jungli je bio zadovoljan. U toj meri zadovoljan, da je, ne samo enciklopediju nazvao po svojoj vladavini, nego napisao i poduži uvod u kojem je istakao važnost očuvanja knjiga i ljudskog znanja.

Po mnogo čemu se ona razlikovala od dotadašnjih kineskih enciklopedija: ne samo što je bila daleko obimnija, nego je za njenu izradu korišćen naročit papir, bila je tvrdo ukoričena i umotana u žutu svilu, naslovi i imena autora bili su ispisani carskim crvenim mastilom, itd. Bila je rukom pisana, iako je rana tehnologija štampe tada već postojala u Kini.

Tokom vladavine dinastije Ćing (1636—1912), neokonfučijanski učenjaci iznosili su teze da je car Jungli bio i politički motivisan; naime, pošto zbog nasilnog dolaska na vlast nije uživao podršku neokonfučijanaca, koji su ga bojkotovali, ovim poduhvatom je uspeo da ih privuče na svoju stranu.

Kina, Kineska istorija, Istorija Kine, Peking, Jungli Dadijan, Dinastija Ming

Stranice kineske enciklopedije „Jungli dadijan”, izrađene početkom 15. veka po naloga cara Junglija, trećeg Minga na prestolu. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / Anagoria

No pošto je hteo širi opseg znanja, pozvao je i njihove suparnike, tako da „Jungli Dadijan” ima i budistička, daoistička i druga poglavlja, što je svejedno izazvalo nezadovoljstvo neokonfučijanaca, koji su enciklopedija nazivali „žitom i kukoljem”. Ipak, niko nije osporovao njenu vrednost i važnost.

Međutim, nisu izrađene kopije; car Jungli je 1406. naložio izgradnju pekinškog Zabranjenog grada (sad vam je možda jasnije o kakvoj se istorijskoj veličini radi), pa su sva sredstva preusmerena ka tome. Kada je gradnja dovršena, Jungli je 1421. prestonicu preneo u Peking, a s njim je krenulo i 40 kubika njegove enciklopedije, koja je tamo umalo stradala u požaru 1557.

Zato je dvanaesti Ming, car Đijađing, naložio izradu kopije. Sam original je nestao tokom 16—17. veka, možda u požaru tokom nekog građanskog rata, ali postoji mogućnosti i da je sahranjen sa Đijađingom. Naime, kopija je dovršena u istoj godini u kojoj je on sahranjen, a indikativno je da se s pogrebom oduglovačilo tri meseca, od decembra 1566. do marta 1567.; možda su čekali da se dovrši prepisivanje.

90 posto kopije preživelo je do Drugog opijumskog rata (1856—1860) kada su Britanci i Francuzi ratovali protiv Kine, između ostalog i zbog toga, što su Kinezi rešili da suzbiju trgovinu opijumom koja je počela da im uništava stanovništvo i razara društvo, a koje su prodavali zapadni trgovci.

Kina, Kineska istorija, Istorija Kine, Peking, Zabranjeni grad, Bokserski ustanak, Dinastija Ćing

Umetnički prikaz događaja koji se odigrao 14. avgusta 1900. tokom Opsade Pekinga, kada je Alijansa osam nacija — Britanija, Rusija, Japan, Francuska, Nemačka, Amerika, Italija i Austrougarska — vojno intervenisala da bi ugušila antizapadnjački Bokserski ustanak. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / history.army.mil

1860. Britanci i Francuzi su zauzeli i poharali Peking, a delove grada spalili. Svitke „Jungli Dadijana” odnosili su kući kao suvenire, nesvesni njegove vrednosti, ili ravnodušni prema spisima, za njih, inferiorne kulture. Pričamo o običnim vojnicima koji su jedva i na svom jeziku bili pismeni a kojima su kineski znakovi bili egzotični.

15 godina kasnije postojalo je manje od polovine „Jungli Dadijana”, da bi se u narednih 20 godina i taj broj prepolovio.

Okupacija Pekinga od strane Alijanse osam nacija, izazvana Bokserskim ustankom (1899—1901), dokusurila je enciklopediju. Britanski, ruski, japanski, francuski, nemački, američki, italijanski i austrougarski vojnici odneli su na stotine tomova, a mnogi su stradali u požaru u akademiji Hanlin.

Na kraju je Kinezima ostalo svega 60 tomova, ali blagodareći velikim naporima njihovih stručnjaka, koji su po svetu skupljali razbacane svitke, sada se u Narodnoj biblioteci Kine u Pekingu čuva 221 tom.

Druga najveća kolekcija, 62 toma, čuva se na Tajvanu, 51 u Velikoj Britaniji, 47 u Americi, pet u Nemačkoj. Jula prošle godine dva toma su na aukciji u Parizu prodata za osam miliona evra.

(P. L.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • miami

    Vikipediju je stvorila CIA, da tu prezentuju americku realnost, poglede I politiku. Njihovi administratori kontrolisu sve bitne stvari, narocito one koje se odnose na politiku I istoriju.

  • mama

    Tvorca nebe i zemlje....

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima