• 0

Reka i more: Dva pojma, a neograničeno shvatanje

Za Vesnu Parun, reka i more jesu dve osobe i njihov odnos

  • 0

Da li ste nekada pogledali dva čoveka i zapitali se šta li je to što ih spaja, toliko su drugačiji, a opet to dvoje ne mogu jedno bez drugog? Da li ste nekada pogledali svog parnera/partnerku i pomislili da nisu slične osobine to što vas je privuklo, već razlike? Taj odnos dve osobe neiscrpna je tema književnosti. Jedna tema, a toliko interpretacija.

O tome govori i Vesna Parun u svojoj pesmi "Rijeka i more", koju možete poslušati na početku teksta u interpretaciji mlade glumice Annamarie Serde, sa kojom smo i razgovarali o poeziji i glumi.

  • Kao glumica, aktivno se baviš i govorenjem poezije. Kako biraš pesme koje ćeš da interpretiraš?

- Tako je, uživam u govorenju poezije i pesme odabirem po sopstvenom senzibilitetu. Pesme s kojima mogu da se povežem, koje imaju neku poveznicu s onim što mi se dogodilo ili događa u životu. Onda je to govorenje poezije - posebno zadovoljstvo. Trenutačno spremam jedan kamerni mjuzikl čija radnja je smeštena u doba Romantizma, i mogu iskreno reći da sam se jako pronašla u tom dobu. Tako da i pesme koje me trenutačno privlače su takve. To je možda najlepši deo glumačkog poziva, što sa svakom ulogom, svakim novim projektom naučimo mnogo novih informacija, saznamo mnogo i o liku kojeg igramo, o periodu u kojem je taj lik živeo ili u kojem se radnja događa, ali i o sebi.

  • Šta je za tebe gluma?

- Gluma-za mene znači tranformacija, istraživanje ljudske duše, različitih naravi, karakteristika, životnih okolnosti… Sve ono što sačinjava jedan lik, jednu osobu. I onda pokušam da prikažem taj lik najspontanije i istinitije što mogu. 

 
 
 
View this post on Instagram

A post shared by Annamaria Serda (@annamaria.serda)

  • Kakav je tvoj proces stvaranja lika?

- Prvo istražujem sve što mogu da saznam o liku kojeg igram. Divno je kad, kao u ovom trenutku sada, kada se spremam da igram istorijske ličnosti o kojima je dostupno dosta informacija. Ali i ako ne igram istorijsku ličnost, uvek mi je prvi korak istraživanje okolnosti u kojima je taj lik živeo- porodičnu istoriju, podneblje iz kojeg potiče, gde je sve živeo, kako su ga doživljavali njegovi savremenici, itd. Onda, na temelju svog istraživanja i mašte, pišem biografiju lika. I onda kada dođem na set ili na scenu, pokušam da “pustim” sve to. Da imam svest o svemu šta sam pripremila, ali da ne dopustim da me to opterećuje, pokušavam da igram slobodno i spontano, da reagujem na kolegę u momentu, da se igram. A to je prelep osećaj.

  • Na koji svoj projekat si najponosnija?

- Uvek mi se čini da sam najponosnija na poslednji projekat koji mi izađe. Verovatno zato što mi je taj proces najsvežiji u sećanju. Na primer, nedavno sam završila snimanje finale četvrte sezone američke serije “Predstraža” (The Outpost), to je ogromna svetska produkcija koja je snimana u celosti u Srbiji , tako da sam jako srećna i ponosna što sam bila deo takvog projekta. Isto tako sam ponosna što igram u dve predstave moje Profesorke Vide Ognjenović (“Viza” i “Oleana”). U suštini sam podjednako ponosna na sve svoje projekte, jer sam došla do njih sama, dugogodišnjim obrazovanjem, trudom i radom.

Video: Govorimo poezijom: Kako Ana rešava ukrštene reči - Branimir Petrović

(Telegraf.rs/PR)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima