Nakon 41 godine borbe i preko 40.000 mrtvih doneli su konačnu odluku: "Polažemo oružje!"

Mesto i tačno vreme ceremonije PKK dugo su se držali u tajnosti. U blizini severnoiračkog grada Sulejmanije, prvi borci PKK žele da polože oružje. Pominje se broj od 30 do 40 boraca, ali ta brojka nije zvanična. Ukupno se procenjuje da se na severu Iraka nalazi više od 2.000 naoružanih boraca PKK, piše Dojče vele.

Međutim, oni s tim oružjem više ne mogu ozbiljno da ugroze tursku državu, kaže Tomas Šmidinger, koji predaje političke nauke na Univerzitetu Kurdistana u Erbilu i godinama prati težnje Kurda za autonomijom u celom regionu.

On objašnjava: "S obzirom na razvoj vojne tehnologije poslednjih godina, posebno s dronovima, oružje PKK više nije predstavljalo stvarnu zaštitu". To je, uz politički razvoj, jedan od razloga za odustajanje od oružane borbe.

Više od 40.000 mrtvih tokom decenija

Radnička partija Kurdistana (PKK) vodi gerilsku borbu protiv Turske od 1984. godine - u nadi da će Kurdi u Turskoj dobiti više autonomije i prava. Procene govore da je u borbama tokom decenija poginulo više od 40.000 ljudi. PKK se u Turskoj, kao i u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama vodi kao teroristička organizacija, piše Jutarnji list.

U maju je PKK najavio da će odustati od oružane borbe protiv turske države i da će se umesto toga fokusirati na politički dijalog. Vođa PKK-a Abdulah Odžalan (76), koji od 1999. godine izdržava doživotnu zatvorsku kaznu zbog veleizdaje u zatvoru u blizini Istanbula, to je ponovo potvrdio u video-poruci emitovanoj 9. jula: "Ovo je dobrovoljan prelazak sa oružane borbe na fazu demokratske politike. Ovo nije poraz, već se mora smatrati istorijskim uspehom".

Turska nastavlja borbu

Na ceremoniju u severnom Iraku planiraju da dođu i političari iz prokurdske turske stranke DEM. Njihova portparolka Ajšegul Doan izjavila je: „Bićemo svedoci prvog koraka u ovom istorijskom procesu u Sulejmaniji.“ Kurdi govore o istorijskom trenutku - ali od strane turske države do sada nije bilo zvaničnog odgovora na mirovnu ponudu PKK.

"To je bizarna situacija. PKK je odlučio da se raspusti i prekine oružanu borbu - ali rat se zapravo nastavio, i to od strane Turske. Na dan kada je doneta odluka na 12. kongresu PKK, Turska je bombardovala borce PKK i to se, zapravo, nastavlja do danas", kaže Šmidinger.

Povlačenje u planine Kandil

Bombe o kojima govori ovaj naučnik nisu bačene na jugoistok Turske, već na sever Iraka. Tamo gde se, posebno u teško pristupačne planine Kandil, PKK sve više povlačio.

"Borbe između PKK i turske vojske poslednjih godina gotovo se isključivo odvijaju ovde u Iraku, u planinskim područjima iračkog Kurdistana. Oružane snage PKK su se, zapravo, još tokom poslednjeg mirovnog procesa povukle iz Turske", dodaje Šmidinger.

Šta će PKK raditi nakon predaje oružja?

Ako sada borci PKK polože ili unište oružje, postavlja se pitanje: šta će nakon toga raditi? Hoće li Turska proglasiti neku vrstu opšte amnestije i hoće li se oni sa porodicama vratiti u Tursku? Za sada o tome nema govora.

Alternativa bi mogla biti da se pridruže naoružanim kurdskim grupama u Siriji ili da ostanu u severnom Iraku pod kurdskom upravom. Međutim, odnosi između PKK i kurdske autonomne vlade u iračkom Erbilu takođe su opterećeni sukobima, piše Dojče vele.

(Telegraf.rs)