"Takav je život. Ščepa čoveka za dušu, ne da mu da diše": Pre 33 godine umro je Danilo Kiš

Na današnji dan pre 33 godina preminuo je svetski prepoznat i višestruko nagrađivan jugoslovenski književnik Danilo Kiš.

U mešovitom braku mađarskog Jevrejina Eduarda Kiša, i Crnogorke Milice Dragićević, 22. februara 1935. godine u Subotici rođen je dečak čije ime će generacije decenijama kasnije dobro pamtiti.

Rani život Danila Kiša odredilo je njegovo poreklo, u kontekstu ratnih dešavanja u Evropi između velikih ratova i za vreme Drugog svetskog rata.

Najranija sećanja su ga vezivala za Novi Sad, u koji njegova porodica prelazi kada je Kiš bio star svega dve godine. Tu polazi u školu i završava prvi razred, a u Uspenjskoj crkvi biva kršten po pravoslavnim običajima, kao jedan pokušaj zaštite od odmazde zbog svog jevrejskog porekla.

On školovanje nastavlja u mestu rođenja svog oca u Mađarskoj koja neko vreme postaje prebivalište porodice Kiš.

Njegov otac bio je sproveden od tadašnjeg režima u najveći i najozloglašeniji nacistički koncentracioni logor — Aušvic.

Ova porodična tragedija porodicu dovodi u Cetinje kod brata Milice Dragićević. Ovde Danilo Kiš završava gimnaziju, posle čega se uputio na studije u Beograd.

Dve godine posle smrti svoje majke, objavljena je prva Kišova pesma pod nazivom Oproštaj sa majkom.

Još kao srednjoškolac počeo je da piše svoje, i prevodi mađarske, ruske i francuske pesnike. Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu usmerio se na Odsek za Istoriju svetske književnosti sa teorijom književnosti gde je diplomirao 1958. godine.

Za vreme postdiplomskih studija bio je u uredništvu uglednog časopisa Vidici, a ubrzo potom čitaoci su imali priliku da se upoznaju sa Kišovim stvaralaštvom kroz dva romana, Mansarda i Psalam 44.

Do 1973. godine je bio lektor na Univerzitetu u Strazburu. Bavio se i prevodilačkim poslovima, gde je dao svoj doprinos u prevođenju sa francuskog na srpsko-hrvatski jezik.

Za okolinu i kolege uvek je zadržavao crtu tajanstvenosti, neobičnost i anigmatičnost, a Milan Kundera je napisao za Kiša da je nevidljiv i velik pisac.

Publici najpoznatiji naslovi iz pera Danila Kiša jesu Enciklopedija mrtvih i Grobnica Borisa Davidoviča. Zbirka pripovedaka Enciklopedija mrtvih je ponela osamdesetih dva značajna priznanja, Andrićevu i Skender Kulenović nagradu, dok je za zbirku Grobnice Borisa Davidovića 1977. dobio nagradu Ivan Goran Kovačić.

Zanimljivo je i to da ga je Salman Ruždi uvrstio među 10 najvećih svetskih pisaca druge polovine XX veka. Dobio je brojna jugoslovenska književna priznanja – Avnojevu nagradu, Sedmojulsku... Bio je jedan od najmlađih dobitnika Ninove nagrade - njegov "Peščanik" bio je najbolji roman 1972. godine. Ipak, to priznanje vratio je nekoliko godina kasnije, posle jedne od najvećih polemika u posleratnoj Jugoslaviji.

Ostao poznat po citatima

"Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve. Drži se podalje od prinčeva."

"Suština čoveka, crta koja ga odvaja od životinje, jeste svest o sopstvenoj smrti."

"Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti."

"Istoriju pišu pobednici. Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt."

"Nacionalizam je, pre svega paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja."

"Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama."

"Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti."

"Ne volim ljude koji se izvlače iz svega kao kišne gliste. Bez ožiljka i bez ogrebotine. Komedijaši."

"Nisu opasne sve knjige, opasna je samo jedna."

- "Na kraju – kažem na kraju, a trebalo je da prođu godine patnji, rastanaka, raskida – uvideli smo da su nam životi vezani zauvek i da svojim slabim ljudskim snagama ne možemo ništa ni protiv svoje ljubavi ni protiv prepreka koje joj stoje na putu."

- "Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti."

- "Za nesmetan rad duha potrebna je savršena samoća, inače će duh pasti pod pogubni uticaj tuđeg duha, a da toga možda i neće biti svestan."

- "Pisac treba da nas uveri da zna više od ostalih, a da uprkos tome, sumnja više od svih."

- "Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji je dole."

- "Mislio sam, kao što ljudi u teškim nevoljama misle, da će mi promena mesta pomoći da zaboravim svoj bol, kao da svoju nesreću ne nosimo u sebi."

- "Takav je život. Ščepa čoveka za dušu, ne da mu da diše."

(Telegraf.rs)