David Albahari je za "Mamac" dobio NIN-ovu nagradu: Roman je o majci, sili koja je bila stub piščeve porodice

Foto: Profimedia/Avalon/Gerardo Gazia

David Albhari, koji je preminuo 76. godini, bio je jedan od najznačajnijih sprskih pisaca. Napisao je brojna značajna dela, a jedno od njih je i "Mamac". Upravo za ovu knjigu, koja je objavljena 1996. godine u izdanju "Narodnje knjigu", dobio i prestižnu NIN-ovu nagradu.

"Mamac" je roman o majci, toj pouzdanoj sili koja je bila stub piščeve porodice, nenametljivoj, a ipak duboko utkanoj u sve pore njegovog života. Suočavana s tragičnim gubicima, pod udarom istorijskih zbivanja koja su težila da je unište, ona je uspevala u onome što pisac nikada nije savladao – da živi život, otvorenih očiju dočekujući ono što joj on donosi.

Preporučujemo

U gustom tkanju naracije pripoveda se upečatljiva priča o porodici, tragediji i gubitku, i istorijskom usudu našeg podneblja.

Roman je nagrađen Ninovom nagradom, doživeo je više izdanja i preveden je na šesnaest jezika, piše Delfi.rs.

Za "Mamac" je dobio nagradu Narodne biblioteke Srbije, "Balkaniku", kao i priznanje "Most Berlin".

U čast Albaharija, prisetićemo se nekih citati iz njegovih dela "Mamac" i "Cink".

"Kada bih morao da odaberem tri stvari, ili možda pet, koje su mi najteže pale, i još uvek padaju, otkako sam ovde, onda je prilagođavanje na prekomernu ljubaznost jedna od njih. Ništa toliko ne plaši kao dobrota, ništa ne navodi na toliku sumnju kao osmeh. "

"Toliko ljudi se pretvorilo u ime i prezime, katkad sa umetnutim srednjim slovom, da sam ponekad morala da osetim stid što sam živa."

"Svako je kovač svoje sreće, govorila je."

"Nekad je i malo toliko mnogo da je najbolje ne tražiti više."

"Pisanje je, rekao je, traganje za pravom merom odnosa stvarnog i nestvarnog, i kad god se taj fini balans ne ostvari, rekao je, pisanje se pretvara u zaludnu propagandu, bez obzira na to da li je reč o preobilju stvarnosti u socijalističkom realizmu ili o gomilanju nestvarnog u magičnom realizmu. Zbog toga je, uostalom, rekao je, tako teško pisati o istoriji, jer nas ona, rekao je, užasava svojom sveobuhvatnošću i mami svim onim mogućnostima koje su mogle da se odigraju."

"Svaka vera je dobra, govorila je, ali onaj ko ne ume da ćuti ne može da se nada da će u rečima naći utehu."

"Život možda jeste podmetnuto jaje, smatrala je, ali gnezdo mora uvek da bude isto."

"Ništa nije slično, ništa nije različito. Svaka stvar je stvar za sebe, kao što je svaki čovek vrsta za sebe, skup posebnosti, a ne zbir podudarnosti."

"Nikada ne treba verovati ljudima u čijim očima se ništa ne vidi."

"Uvek je lakše stvoriti novu laž nego prihvatiti novu istinu."

"Postoji samo jedan način da se čovek odupre zlu“, rekla je majka, Da u sebi pronađe trag dobrote."

"Svaki početak je težak, govorila je moja majka, posle je uvek lakše, treba samo probiti led."

"Najbolja stvar koju čovek može da nauči u životu jeste da postoje trenuci kada ne treba postavljati pitanja."

"Kada se odlučiš, to je sreća."

(Telegraf.rs/izvor: bookmate.com)