Vreme čitanja: oko 1 min.
Na Sajmu knjiga nešto što do sada nije izdato na romskom jeziku: Rečnik koji je započet još 1975. godine
Vreme čitanja: oko 1 min.
Nijedna zajednica ne može opstati ako ne čuva, ne razvija i ne obogaćuje svoj jezik. To je proces koji treba da se sprovodi u institucijama koje uz pomoć svojih nadležnosti čuvaju maternji jezik – istakao je Alija Krasnići, autor Romsko-srpskog rečnika
Na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu na zajedničkom štandu svih vojvođanskih manjina, biće predstavljen Romsko-srpski rečnik, autora Alije Krasnićija. Ovaj autor član je Udruženja književnika Srbije, kao i Komisije za život i običaje Roma pri SANU.
- Nažalost, nama Romima treba još dosta obrazovanja jer još nismo dovoljno zainteresovani za ovakve promocije, da se upoznamo i razgovaramo sa našim književnicima koji stvaraju na romskom jeziku, koji su svoj život posvetili romskoj književnosti. Na promociji očejujem veće interesovanje, pre svega mladih, jer je neophodno da oni vide i čuju nešto na svom romskom maternjem jeziku i da upoznaju ljude koji rade u ovoj oblasti – istakao je Krasnići.
Preporučujemo
Desanka Maksimović srela je stranca ispred svoje kuće. Tada su nastali bolni stihovi "Krvave bajke"
66. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu
Kako navodi, rad na rečniku započet je još 1975. godine kada je na Kosovu i Metohiji, gde je i rođen, beležio narodno stvaralaštvo i usmena predanja.
Krasnići kaže da je prošlo šest godina od kada je izašao ovaj rečnik koji sadrži preko 75.000 reči, među kojima ima i onih koje su sačuvane od davnina. I tek se sada ukazala prilika da njegovu širu prezentaciju i promociju.
- Ovako nešto do sada nije izdato na romskom jeziku. Ono što su Romi doneli iz Indije, treba više da neguju, za sebe i svoje potomke, da znaju svoje korene i doprinesu unapređivanju romskog jezika. Iz naše prapostojbine doneli smo više od hiljadu reči koje i danas koristimo i uspeli smo da ih sačuvamo od zaborava. Kasnije je nastala asimilacija romskog jezika i usledile su neminovne promene i dopune jezika. Bez jezika svaka zajednica briše se sa karte sveta jer gubi svoj osnovni temelj i indetitet. Zato sve zajednice trebaju da čuvaju, unapređuju i razvijaju maternji jezik– rekao je za naš portal autor romsko-srpskog rečnika Alija Krasnići.
(Telegraf.rs / A. N.)
Povezane vesti
Javno obraćanje Miloša Nikolića, upravnika Narodnog pozorišta u Subotici, povodom Međunarodnog meseca Roma
Svetski dan Roma: Apel za akciju predsednika Unije Roma Srbije, Miloša Mihajlovića
Svečana akademija "Romsko kulturno proleće" održana je u Kragujevcu u čast obeležavanja Međunarodnog dana Roma
Zabrinjavajući podaci o dečjim brakovima u romskim naseljima u Srbiji: Svaka treća tinejdžerka udata
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
DVOJE MALOLETNE DECE OSTALO BEZ MAJKE Ovo je Nataša Žabić (44) iz Sremske Mitrovice koja je preminula nakon što ju je lekar pustio na kućno lečenje
SRBIN IMAO ODNOS SA LJUBAVNICOM, PA POČEO DA SE PREVIJA OD BOLOVA Na obdukciji usledio šok, pred smrt je SAMO OVO REKAO
HAOS U BEOGRADSKOM TRŽNOM CENTRU Reagovali vatrogasci, naređena hitna evakuacija: Evo šta se dogodilo
