Održana promocija knjige "Idemo dalje", zbirka dela Slobodana Stojanovića

Foto: Pixabay

Predstavljanje knjige "Idemo dalje", zbirka dela Slobodana Stojanovića, u izdanju RTS Izdavaštva i Fondacije "Slobodan Stojanović", održano je u beogradskom RTS klubu.

O stvaralaštvu, filmskim i televizijskim ostvarenjima književnika i scenariste Slobodana Stojanovića govorili su - reditelj Zdravko Šotra, scenarista Predrag Perišić, pisac i scenarista Vule Žurić, istoričar Predrag J. Marković i sin pokojnog pisca Miloš Stojanović, predsednik Fondacije svog oca.

Preporučujemo

Multimedijalna promocija ovog izdanja ujedno je uključila i otvaranje izložbe plakata i fotografija iz arhiva Jugoslovenske kinoteke i Programskog arhiva RTS koji oslikavaju rukopis i poetiku Slobodana Stojanovića, a povodom jubilarnih pola veka od emitovanja serije "Više od igre" i 40 godina od prvog prikazivanja filma "Idemo dalje".

Oba projekta je režirao doajen filmske i televizijske umetnosti Zdravko Šotra, koji je govorio o uspešnoj saradnji sa preminulom piscem Stojanovićem.

"Eto prolaze nam stalno godine, evo sad već i decenije, a našeg Slobodana Stojanovića nažalost nema. On je bio zaista jedinstvena pojava pisca koji stvara za televiziju. Dela su mu prikazivana i nagrađivana svuda po Jugoslaviji i u inostranstvu", prisećao se Šotra, koji je odmah imao asocijaciju na njihovu zajedničku uspešnu seriju "Više od igre".

Dramaturg, scenarista, pisac Slobodan Stojanović (1937-2000), rođen je u Đakovici. Desilo se da je sasvim iznenada preminuo 4. januara 2000. godine u svojoj kući u Požarevcu.

Knjiga "Idemo dalje" sadrži tri dela Slobodana Stojanovića: novelu ili pripovetku "Cokule" (1977) od koje će Stojanović napisati scenario za televizijski film "Siroče", roman "Učitelj" (1983) od čega će nastati TV serija istog naziva i kasnije film "Idemo dalje", kao i scenario za čuveni film "Držanje za vazduh" (1984).

Zdravko Šotra se osvrnuo na period nekad i sad i uporedio kako se danas u Srbiji tokom nekoliko godina hiper produkcije igranog programa na malom i velikom ekranu radi, a kako je to bilo u njihovo vreme.

"Danas diplomirani studenti dramaturgije pišu sve te silne serije u kojima je za producente najvažnije da se snimi što više epizoda. Samo tako mogu izgleda imati neki profit, time se vode, da prodaju prostor za reklame, i slično. Slobodan Stojanović se nije nikada time opterećivao koliko će napisati epizoda. Takav pritisak u to doba jednostavno nije postojao. Zato se pazilo samo na kvalitet, neka je i mini serija, ali da se pamti", smatra Šotra.

Onda je govorio o čuvenoj TV seriji "Više od igre" na koju je izuzetno ponosan, a koja nije obuhvaćena ovom knjigom.

Ta serija je imala devet epizoda i realizovana je u produkciji Televizije Beograd 1976. godine.

"Sećam se kada mi je Slobodan Stojanović predao tekst za tu seriju. "Više od igre" je tako sjajan scenario koji se dobija samo jednom u životu. Zahtevan, težak, opet i izazovan tekst za režiranje. Pogledajte samo tu glumačku ekipu koju smo imali tada, više toga nema. Zoran Radmilović kakvu je tu ulogu ostvario. Posle smo snimili i film "Idemo dalje" na osnovu naše serije "Učitelj" i osvajali nagrade", istakao je Zdravko Šotra.

Serija "Više od igre", osim Zorana Radmilovića, okupila je čitavu plejadu jugoslovenskog glumišta: Petar Božović, Nikola Simić, Žika Milenković, Vlastimir Đuza Stojiljković, Ljiljana Dragutinović, Pavle Vuisić, Ivan Bekjarev, Slobodan Aligrudić, Miloš Žutić, Jelena Žigon, Vlasta Velisavljević, Mihajlo Bata Paskaljević, Slavko Simić, Vojislav Voja Brajović, Milivoje Mića Tomić i mnogi drugi.

Dragan Nikolić i Ena Begović za film "Idemo dalje" o partizanu koji dolazi u malu seosku školu i postaje učitelj, proglašeni su za "Glumački par godine" od strane "TV Novosti", a Nikolić je nagrađen i za najboljeg glavnog glumca na festivalu "Filmski susreti" u Nišu (1982). Igrali su još - Velimir Bata Živojinović, Danilo Bata Stojković, Pavle Vuisić, Jelica Sretenović, Olivera Marković.

Zdravko Šotra se pohvalio i njihovim zajedničkim filmom "Držanje za vazduh" (1984) i naveo da mu se čini da je taj film u Jugoslaviji rekorder po broju osvojenih medjunarodnih nagrada, te da je Filmski institut u Stokholmu prikazivao to ostvarenje širom Švedske.

Igrali su - Slavko Štimac, dečak Marko Vojinović, Bata Živojinović, Bata Stojković, Danica Maksimović, Mića Tomić, Slavko Simić, Jelica Sretenović, dok je Zoran Radmilović tu ostvario poslednju ulogu na filmu pre tako prerane smrti (1985).

Na platnu u RTS klubu tokom promocije knjige i izložbe, emitovan je insert iz TV serije "Učitelj" i odlomak u kome Slobodan Stojanović govori o sebi u nekoj vrsti TV portreta.

Stojanović je pričao o svom radu na više polja, kao upravnik Narodne biblioteke “Ilija M. Petrović” u Požarevcu, umetnički direktor Savremenog pozorišta u Beogradu (sada Beogradsko dramsko pozorište), urednik Televizije Beograd i kao profesor filmskog scenarija na katedri za dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

"Imao sam sreću da se tokom života bavim samo zanimljivim poslovima. Tu je biblioteka, pozorište, onda i film, televizija. Dakle prvo sam se bavio knjigama, a zatim teatrom, i smatram da pozorište predstavlja oživljene knjige na sceni gde igraju glumcu likove iz tih napisanih dela. Onda televizija je kao teatar, zapravo spoj filma i pozorišta, tu sam puno radio, pisao scenarija za TV serije i TV filmove. Radim eto dosta toga različitog, pišem i knjige, romane, i kada me pitaju koja je tačno moja profesija, ne znam tačno šta da im kažem, već im saopštim da sam školovan na Akademiji za dramaturga", govorio je Slobodan Stojanović svojevremeno u tom gostovanju na televiziji.

(Telegraf.rs/Tanjug)