Godišnjica smrti Karela Čapeka, proslavljenog češkog književnika

Foto: Wikimedia/nndb.com/people

Proslavljeni češki književnik Karel Čapek, dramaturg, kritičar, novinar, prevodilac, umro je na današnji dan 25. decembra 1938, pre 85 godina.

Čapek koji je dosledno, vizionarski, upozoravao na opasnost sve prisutnijih totalitarizama, bio je simbol rodne, voljene Češke, izdanak jedne duboko odmerene, prosvećene i tolerantne kulture.

Preporučujemo

Češka je još u sklopu Austrougarske bila najprosperitetniji deo Dvojne monarhije, zemlja prosvećenih intelektualaca i preduzimljivih poslovnih ljudi. U onovremenoj državi Habzburga, zemlji najtradicionalnijeg rimokatolicizma, kojom je suvereno vladala isključivo aristokratija na čelu sa apostolskom hiljadugodišnjom dinastijom, Česi su bili izuzetak.

Posle Prvog svetskog rata i obrazovanja suverene Čehoslovačke republike ta zemlja je bila oličenje uspešne građanske države, zemlja Masarika, Beneša, Čapeka, Hašeka, Jaroslava Sajferta, najdoslednije demokratije i jedne od najuspešnijih privreda ondašnjeg sveta.

Karel Čapek rođen je januara 1890. u mestašcu Male Svatonjovice, na severu Češke, nedaleko od granice tada Nemačke, danas poljske Šlezije. Otac je u to vreme bio lekar pri lokalnoj tekstilnoj fabrici. Majka, koja je inače bila domaćica, bavila se pomalo pisanjem, beležila je lokalne narodne priče, predanja, običaje, iako, kako se Karel sećao, nije volela život na selu.

Stariji brat Jožef, s kojim je Karel sve vreme bio vrlo blizak, postaće uspešan slikar. Sestra Helena bila je pijanista, takođe i uspešan pisac.

U gimnazijskim danima izbačen je iz škole zbog pripadništva nekakvom anarhističkom kružoku. Pošto je ipak okončao Akademsku gimnaziju u Pragu 1909, studira filozofiju i estetiku u Pragu, Berlinu, Parizu.

Doktorirao je 1915.

Potom se posvećuje novinarstvu, mada u samom startu s dozom društvenog angažmana. Piše o konzumerizmu, problematici nacionalizma, militarizmu. Bio je urednik u praškim Narodnim novinama.

Kao pisac, Čapek je najpoznatiji po naučnoj fantastici ("Rat ljudi i daždevnjaka", "Rozumovi univerzalni roboti"), tvorac je takođe i više politički motivisanih dela i eseja. Bio je uvereni pristalica građanskog društva, oslonjen na set ideja karakterističnih za liberalne političko ekonomske koncepte, i najžešći kritičar nadirućih totalitarizama. Što je posebno došlo do izraza tridesetih, pa bi se moglo pretpostaviti da se dogodilo pod utiskom prilika u Nemačkoj gde su vlast zaposeli nacisti.

On je takođe osmišljeno kritikovao i suprotan pol, primera radi u eseju "Zašto nisam komunista". U oba slučaja, držao je da je reč o opasnim političkim zamislima, maglovitih vizija. Tumačio ih je kao ljude iracionalnih ideja koristeći upravo taj termin.

Jedna od njegovih tema bila je suočavanje sa posledicama tehnicizma, sveta industrije. I kao što je u opisima totalitarizma u ponecemu bio sličan Džordzu Orvelu ili Oldosu Haksliju, nije bio usamljen ni preispitivanjem posledica nadiruće industrijalizacije. Sličnu bojazan imali su i Osvald Špengler, Ortega i Gaset, Nikolaj Berđajev.

Iako sedam puta nominovan, Nobelova nagrada mu je izmakla. Danas međutim Češki Pen klub, čiji je Čapek bio osnivač, dodeljuje nagradu koja nosi njegovo ime.

Kao literata, uspeh je doživeo, i van Češke, već delom "Rozumovi univerzalni roboti". Ono je na češkom objavljeno 1920, a već 1923. dospeva na teatarske pozornice Britanije i SAD.

Termin koji je osmislio za taj tekst "robot", ušao je u sve svetske jezike. Istina, sam je tvrdio da zasluga pripada bratu Jožefu. Reč je zapravo o izvedenici iz opšteslovenske reči rabota, u značenju težak rad, radna obaveza.

Pisao je detektivske priče, romane, price i bajke, dramske tesktove, političke eseje, putopise, pa i jednu knjigu o baštovanstvu. Prevodio je poeziju, sa francuskog, vrlo uspešno. Ostavio je i knjigu sećanja na Tomaša Masarika, čiji je bio lični prijatelj.

Kao pisac, moglo bi se reći da je bio duhoviti skeptik, na jedan osoben česki način. Pritom vizionar, sklon društvenom angažmanu, veoma plodan autor.

Nemački nacisti ne samo da su njega, uostalom s pravom, držali za nepomirljivog neprijatelja, nego su po zaposedanju Češke uhapsili i njegovu suprugu Olgu, glumicu, i brata Jožefa, koji je i stradao u logoru Bergen Belzen.

Karel Čapek umro je decembra 1938, dva meseca pošto su zapadne demokratije, Britanija i Francuska, Minhenskim sporazumom prepustile Čehoslovacku nacističkoj Nemačkoj.

Jednom zapadnom novinaru koji je tim povodom pokušao da ga intervjuiše, rekao je tada samo dve reči "hvala vam". Imao je svega 48 godina.

(Telegraf.rs/Tanjug)