Istina ili urbana legenda: Dirljiva priča o Francu Kafki koja godinama intrigira svet

Priča o slavnom piscu Francu Kafki, koji je u poslednjim mesecima života navodno pisao pisma u ime jedne izgubljene lutke kako bi utešio nepoznatu devojčicu, već godinama važi za jednu od najdirljivijih književnih anegdota modernog doba. Ipak, iako je naširoko prepričavana u medijima i na društvenim mrežama, istoričari književnosti i biografi i dalje je posmatraju sa dozom skepse, s obzirom na to da do danas nije pronađen nijedan materijalni dokaz koji bi je u potpunosti potvrdio, ali ni opovrgao.

Prema ovoj priči, događaj se odigrao 1923. godine u parku Šteplic u Berlinu, gde je četrdesetogodišnji Kafka provodio vreme boreći se sa teškim oblikom tuberkuloze. Šetajući parkom, naišao je na devojčicu koja je neutešno plakala jer je izgubila svoju omiljenu lutku. Kako bi je smirio, pisac se navodno predstavio kao „poštar za lutke” i ubedio dete da lutka nije nestala, već je otišla na putovanje oko sveta, te da joj je već poslala pismo.

Preporučujemo

Narednih nekoliko sedmica, Kafka se svakodnevno sastajao sa devojčicom u parku, čitajući joj pisma koja je sam pisao svake večeri. U njima je, navodno, do detalja opisivao uzbudljive avanture lutke, njena putovanja i nove prijatelje.

Kada je shvatio da se njegovo zdravstveno stanje pogoršava i da se bliži kraj njihovim susretima, Kafka je devojčici kupio novu lutku. Pošto je devojčica primetila da igračka ne liči na njenu staru, uz nju je stiglo i poslednje pismo sa jednostavnim objašnjenjem: „Moja putovanja su me promenila.”

Najemotivniji deo ove priče, koji je ujedno i najčešće citiran, smešten je godinama kasnije. Prema legendi, devojčica je kao odrasla žena pronašla skrivenu poruku unutar same lutke, u kojoj je pisalo:

„Sve što voliš verovatno će biti izgubljeno, ali na kraju, ljubav će se vratiti u nekom drugom obliku.”

Šta kažu istorijski izvori?

Iako zvuči poput bajke, poreklo ove priče vezuje se za Doru Dijamant, Kafkinu poslednju životnu saputnicu, koja je ovaj događaj pomenula u svojim sećanjima decenijama nakon piščeve smrti. Ona je tvrdila da je Kafka zaista pisao pisma u ime lutke i da se tom zadatku posvećivao sa istom ozbiljnošću kao i pisanju svojih književnih dela.

Međutim, uprkos naporima brojnih istraživača i biografa koji su godinama pokušavali da uđu u trag misterioznoj devojčici ili famoznim pismima, do danas nije pronađen nijedan fizički trag ove prepiske, niti je identitet deteta ikada utvrđen.

Zbog toga književna zajednica ovu priču najčešće tretira kao poetsku legendu ili ulepšano sećanje. Bilo da se radi o istorijskoj činjenici ili mitu stvorenom da osvetli nežniju i saosećajniju stranu inače mračnog i anksioznog pisca, priča o Kafki i lutki putnici nastavlja da živi kao snažna univerzalna metafora o prolaznosti, gubitku i nadi.

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/A Wholesome World)