Istaknuti protivnik ludila nacizma: Sedam decenija od smrti Tomasa Mana, ovo je njegova životna priča

Foto: Wikimedia/Nobel Foundation

Tomas Man, veliki nemački pisac, istaknuti protivnik ludila nacizma ovaj svet napustio je 12. avgusta 1955. pre 70 godina.

Preporučujemo

Već prvim romanom "Budenbrokovi" objavljenim 1901. mladi Tomas Man predstavio se kao veliki pisac, iako ga, kako najčešće biva, javnost nije brzo prihvatila. Tek potonja izdanja ovog dela donela su mu šire priznanje. I kada je gotovo tri decenije potom, 1929. godine, dobio Nobelovu nagradu za književnost, priznanje je uledilo zbog "Budenbrokovih" dok mu je recimo "Čarobni breg" koji je tada već bio poznat, i danas se najčešće smatra njegovim najuspelijim romanom, doneo negativne kritike čak i onih koji su mu dodelili Nobelovu nagradu.

Man je bio u izvesnom smislu netipična književna pojava. Bio je izraziti individualist. Nije pripadao nikakvim književnim grupama, ma kakvo svrstavanje bilo mu je odbojno. Držao se rezervisano, uzdržano, prema ljudima uopšte. Njegova dela uglavnom su bila plod ličnog iskustva, većina njegovih književnih junaka bili su realne ličnosti, od vremena odrastanja u Libeku do poznih dana.

Budući da je njegovo pisanje bilo blago kritičko, ironično, odmereno duhovito, ponekad peckavo, usledila su brojna neprijateljstva onih koji su se prepoznali. U rodnom Libeku je otuda, posle pojave "Budenbrokovih" bio gotovo omrznut. Nešto slično ga je pratilo tokom čitavog života.

Čak i u poratnom periodu, ranih pedesetih dobijao je uz zvanična priznanja i preteća pisma, plod onog što je govorio i pisao o svojim sunarodnicima zbog podrške nacističkom režimu.

Doživeo je da ga u Vašingtonu saslušava i jedan kongresni komitet, zbog navodnih neameričkih stavova i izvesnog razumevanja za politiku zvanične Moskve. Bio je jedna od žrtava antikomunističke panike u SAD ranih godina hladnog rata. To je, verovatno presudno doprinelo odluci da se 1951. vrati u Evropu, iako je uveliko bio građanin SAD. Ostatak života je proveo u Švajcarskoj, na obodu Ciriškog jezera, pored čestih putovanja po Nemačkoj.

Tomas Man rođen je na Baltiku, u Libeku, starom hanezeatskom trgovačkom gradu u šta je njegova porodica bila duboko utkana, juna 1875.

Otac, izdanak stare trgovačke loze, bio je uspešan poslovni čovek i ugledni, dugogodišnji gradski senator. Majka, rođena je u Brazilu bila je delimično portugalskog porekla. Bilo je to srećno, bogato detinjstvo u brojnoj i prestižnoj porodici.

Posle očeve smrti 1891. prilike su se promenile, iako je porodica, zahvaljujući valjanim ulaganjima bila uglavnom obezbeđena.

Škola ga nije zanimala, pojedine razrede je i ponavljao, a njegov konačni rezultat je naknadno tumačen, verovatno velikodušno, kao osrednji.

Pisanje ga je međutim privlačilo od najranijih dana. Oglašavao se u školskom časopisu, kako su uostalom počinjale mnoge uspešne literate te epohe. Zabeleženo je da je u jednom pismu 1889. tada četrnaestogodišnji Man sebe predstavio kao "lirsko dramskog pesnika".

Bio je učenik završnog razreda srednje škole kada se 1894. preseljava u Minhen, gde se njegova majka prethodno već nastanila.

Izvesno vreme radio je u jednom osiguravajućem preduzeću. Paralelno piše, i objavljuje. Pošto je naišao na povoljan prijem napušta posao, izvesno vreme prati predavanja na Tehničkom fakultetu u Minhenu, oprobava se kao novinar. Bio je saradnik i poznatog satiričkog nedeljnika Simplicisimus. Pošto mu je očeva zaostavština, po sticanju punoletstva, omogućavala samostalnost, opredeljuje se za poziv slobodnog umetnika, pisca.

Verovatno ključni period mladog Tomasa Mana bio je boravak s bratom Hajnrihom u Italiji 1896/1897. U Palestrini, tridesetak kilometara istočno od Rima, napisao je nekoliko novela i, najvažnije, započeo rad na "Budenbrokovima".

U tom periodu, sve do Prvog svetskog rata, koji se za njega ispostavio kao prelom, Tomas Man je pokazivao sklonost reakcionarnim političkim stavovima. Bio je ne samo propagator vrednosnog modela nemačkog imperijalizma, nego, makar delom, i antisemita, kako se vidi iz njegovih tekstova objavljivanih u časopisu Dvadeseti vek. Istina, antijevrejski stereotipi koje je tada ispoljavao bili su u to vreme vrlo česti, pa i među velikim piscima. Nemačke ratne napore u Prvom svetskom ratu svesrdno je podržao. Neka vrsta preumljenja započela je poznih godina rata.

Svejedno, 1900. godine, uspelo mu je da se oslobodi vojne obaveze, s lažnom dijagnozom ravnih stopala. Taj motiv pojaviće se u njegovim "Ispovestima prevaranta Feliksa Krula". Preispitivanje je postalo vidno tekstom "Razmišljanja nepolitičkog čoveka" koji se pojavio krajem 1918.

U periodu Vajmarske Nemačke, dvadesetih, izjašnjava se za republiku, liberalizam, priključuje se Panevropskom pokretu grofa Kalergija, utemeljnom 1922.

Prvo, dvotomno izdanje "Budenbrokovih" iz 1901. nije izazvalo mnogo reakcija. Kada se pojavilo novo izdanje, sada jednotomno, 1903. Tomas Man je postao poznat kao pisac. Imao je tada 28 godina. Bio je to, delom, prikaz njegove porodice, a isto tako i samog Libeka. Većina prikazanih, međutim, nije bila oduševljena.

Oženio se 1905. nakon podužeg udvaranja, Katarinom Kaćom Pringshajm, iz dobrostojeće, bankarske porodice, pored činjenice da je imao izvesne homoerotske dileme, vidne i iz njegovih dela, kao "Smrt u Veneciji" i iz posthumno obavljenih Dnevnika.

Katjin boravak u Davosu, 1912. godine, bio je predložak za Manov "Čarobni breg" pisan od 1913. do 1924. Bio je to veliki uspeh. "Čarobni breg" bio je delo o Evropi, njenim menama, psihološkim i moralnim lomovima, kao što će potonji "Josif i njegova braća" biti univerzalna opšteljudska tema. Iako je to, kako bi Man rekao, bilo psihologiziranje mita, poruke su bile univerzalne.

Godine 1925. započinje rad na delu "Josif i njegova braća" čiji će se četvti tom pojaviti tek 1943.

Oktobra 1930. prilikom obraćanja u Betovenovoj dvorani u Berlinu Tomas Man je nacionalsocijalizam opisao kao "gigantski talas ekscentričnog varvarstva i primitivnog, masovnog, vašarskog divljaštva, u formi masovnih grčeva (…) derviškog ponavljanja monotonih slogana".

Februara 1933. tokom proputovanja po Evropi, Holandiji, Belgiji, Francuskoj, i odmora u Švajcarskoj, najbliži ga, iz Minhena, upozoravaju da se ne vraća u Nemačku, gde su nacisti preuzeli vlast.

Vila u Minhenu im je konfiskovana, uključujući i drugu imovinu. Formalno opravdanje bilo je neuredno ispunjavanje poreskih obaveza.

Od sredine tridesetih povremeno boravi u SAD, gde je široko prihvaćen. U prvo vreme uzima Čehoslovačko državljanstvo. Nemački univeriziteti oduzimaju mu u toj fazi čak i počasne doktorate, kao Univerzitet u Bonu, decembra 1936. inače dodeljen 1919. godine.

Te 1936. u budimpeštanskom nemačkom časopisu Pešter Lojd, Man objavljuje esej "Achtung, Europa!" (Evropo, pažnja!) upozoravajući na sve agresivnije zlo.

Godine 1938. porodica Man se seli u SAD. U prvo vreme boravili su u Prinstonu, gde Tomas postaje univerzitetski profesor.

U to vreme radi na romanu o Geteu, uobličenom krajem 1939. koji će se pojaviti pod imenom "Lota u Vajmaru". Preseliće se potom u Kaliforniju, gde je sve vreme rata vodio radijski program namenjen Nemcima poznat pod imenom "Nemački slušaoci!" Sunarodnici su ga optuživali da je Nemce smatrao kolektivno odgovornim, za šta ima osnova. Postao je građanin SAD 1944.

Bio je među retkima kojima se Hitler direktno obraćao u javnom govorima.

Manov "Doktor Faust" na kom je radio od 1943. do1947. u liku Adrijana Leverkina, bio je zapravo prikaz kako je Nemačka odabravši Hitlera napravila ugovor sa personifikacijom zla.

Juna 1952. nastanjuje se u Švajcarskoj, razočaran prilikama u SAD gde umire avgusta 1955. Posećivao je Nemačku, s podeljenim osećanjima, kako su ga uostalom i sunarodnici doživljavali pored svih zvaničnih ograđivanja od učinka nacizma.

(Telegraf.rs/Tanjug)