Princeza Jelisaveta o autobiografiji "Tamo daleko": Knez Pavle je hteo da spase naš narod ali nije uspeo

Princeza Jelisaveta Karađorđević izjavila je da je u svojoj autobiografiji "Tamo daleko", između ostalog, imala dužnost i obavezu da skine ljagu sa svog oca Kneza Pavla Karađorđevića i svoje porodice.

Na promociji u atrijumu Narodnog muzeja Srbije, pred brojnim posetiocima, Karađorđević je istakla da je Pavle Karađorđević "toliko voleo svoju zemlju, hteo je da spasi naš narod, ali da nije uspeo".

Preporučujemo

Ona je dodala da je u knjizi "na jednostavan način pisala o stvarima koje ljudi ne znaju, koje su se desile 27. marta 1941. godine", kada je izvršen vojni puč u Kraljevini Jugoslaviji i zbačen njen otac knez namesnik Pavle Karađorđević.

Zbog potpisivanja pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, tokom Drugog svetskog rata, pučisti predvođeni generalom Dušanom Simovićem su 27. marta doveli na vlast maloletnog kralja Petra II Karađorđevića, nakon čega su nacistička Nemačka i fašistička Italija sa saveznicima, napali u Aprilskom ratu i okupirali Jugoslaviju.

Podsetivši da je njena porodica morala 27. marta da napusti Jugoslaviju za svega četiri sata, Karađorđević je dodala da je tokom sledećih decenija jako želela da se vrati u svoju zemlju.

"Veliki je teret bio da budem kriminalac, nevoljena, bez pasoša, državljanstva, bez ičega", rekla je Karađorđević.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Iako je njen otac hteo da iz Jugoslavije ode u Englesku, Karađorđević je rekla da su Britanci to odbili i poslali njenu porodicu u izgnanstvo u Keniju.

"Moj otac je mnogo voleo knjige i umetnost. Za njega je bilo užasno teško. Razboleo se, dobio je malariju, što se kasnije pretvorilo u leukemiju, od koje je umro. Nije više hteo da živi, tužan što ne može da se vrati ovde", ispričala je Karađorđević.

Radeći na knjizi, Karađorđević je u arhivama pronašla, između ostalog, da je bio planirano ubistvo njenog oca u Sloveniji 1941. godine.

Podsetivši da je njen otac osnovao Muzej kneza Pavla 1925. godine, Karađorđević je dodala da je tada počeo da kupuje dela impresioniste, koji tada nisu bila u modi, a danas se nalaze upravo u Narodnom muzeju Srbije.

Istoričarka umetnosti i novinarka Branka Nakaniši je ocenila da se među koricama "Tamo daleko", u izdanju Vukotić medije, "nalazi ogromno bogatsvo istorijskih podataka i neverovatna količina avantura".

"Imam utisak da je to hiljadu života u jednom", ocenila je Nakaniši, dok je Karađorđević priznala da ne zna štajesudbina, već da je njoj bila inspiracija da "treba čuti mali glas u glavi i srcu".

Od brojnih poznatih i znamenitih ličnosti koje je upoznala, Karađorđević je izdvojila da je imala čast da upozna Dalaj Lamu u Indiji, koji je na nju ostavio veliki utisak.

Na promociji je pušten jedini sačuvan zvučni snimak kneza Pavla načinjen na engleskom jeziku 1939. godine koji prenošen kao obraćanje povodom Svetske izložbe u Njujorku.

Razgovor sa Karađorđević je vodio kustos Dušan Jovanović, koji ocenio da je Karađorđević postigla da u javnosti rehabilituje svog oca, porodicu i deo srpskog naroda, "što je ogromna stvar".

"Drugoj strani ste pružili mogućnost da čuje istinu", naglasio je Jovanović, dodavši da je Karađorđević uspela da dobije zaostavštinu, odnosno dokumente njenog oca ostavljene Kolumbija univerzitetu.

Pored kratkog muzičkog programa, odlomke je čitala glumica Vjera Mujović, dok su događaj u NMS-u priredili urednici fejsbuk grupe "Bio jednom jedan Beograd“ i Karađorđević, koja je na kraju potpisivala knjigu brojnim posetiocima.

(Telegraf.rs/Tanjug)