"Ubiјaјu јedan narod": Kako je Viktor Igo, pisac "Jadnika", branio Srbiju i optužio Evropu za ravnodušnost

Viktor Igo (1802–1885) bio je jedna od najdominantnijih figura evropske književnosti 19. veka. Kao vrhunski  romanopisac i, pre svega, moralna savest svog doba, nije mogao da ćuti pred nepravdom.

Njegov najznačajniji politički čin vezan za naše prostore dogodio se 30. avgusta 1876. godine, kada je u pariskom listu Le Rappel objavio tekst pod nazivom „Za Srbiju“ (Pour la Serbie). Ovim pismom on je snažno stao u zaštitu srpskog naroda tokom sukoba sa Osmanskim carstvom, navodi "Književnost u srcu".

Preporučujemo

U svom pismu, Igo započinje oštrom kritikom evropskih vlada, navodeći da je postalo neophodno skrenuti im pažnju na događaj koji one, u svojoj visokoj politici, smatraju nebitnim: istrebljenje jednog čitavog naroda. Igo naglašava paradoks – dok ceo svet svedoči zločinu koji se dešava usred Evrope, vlade se prave da ga ne vide. Njegova čuvena rečenica postavlja jasnu granicu: „Civilizacija je u narodima, varvarstvo je u vladama“.

Igo detaljno opisuje strahote koje su zadesile Srbiju. On navodi potresan primer grada Aleksinca (u tekstu nazvanog Balak), koji je za samo nekoliko sati brutalnih napada sveden sa devet hiljada stanovnika na svega hiljadu i trista preživelih duša. On opisuje scene spaljenih sela, masakriranih porodica i neviđene surovosti.

Autor povlači paralelu između istorijskog mraka i tadašnje situacije, govoreći da nam je Rim svojevremeno nametnuo svoj srednji vek, a da nam ga sada Turska ponovo nameće kroz svoje zločine u Srbiji. On se javno pita: „Gde će se ti zločini zaustaviti? Kada će prestati mučenje tog malog, junačkog naroda?“

U nastavku pisma, koji se često navodi kao vizionarski, Igo ne kritikuje samo zločince, već i one koji ćute. On poručuje evropskim silama da više nije dovoljno samo izražavati žaljenje, već da je potrebna konkretna akcija. Igo postavlja pitanje evropske časti, tvrdeći da se ne sme dozvoliti da jedna varvarska sila uništava evropske narode pred očima modernog sveta.

Pismo „Za Srbiju“ završava se snažnim pozivom na jedinstvo i zaštitu ljudskih prava, uz nadu da će glas javnosti primorati vlade da zaustave krvoproliće. Ovaj tekst je postao jedan od najznačajnijih simbola podrške Srbije u svetu, dokazujući da reč velikog pisca može imati snagu jaču od bilo kog oružja.

Evo i sadržaja tog pisma:

UBIЈAЈU ЈEDAN NAROD

Postaјe nužno da se pažnja evropskih vlada privuče na јednu stvar koјa izgleda tako sitna, da vlade ne smatraјu da su dužne da јe zapaze!

Ta stvar, to јe ova: Ubiјaјu јedan narod. Gde? U Evropi. Ima li koga da to posvedoči? Svedok јe samo јedan: ceo svet. A vlade, vide li to? Ne vide... U izvesnim trenucima, besmislica јe očevidna: Civilizaciјa јe u narodima, varvarstvo јe u vladama... Čitava јedna varoš, Balak (Aleksinac), za nekoliko časova, svedena јe od devet hiljada stanovnika na hiljadu i trista duša...

... Rim nam јe dao srednji vek, Turska nam svoј srednji vek tek daјe. Otuda stvari koјe se događaјu u Srbiјi. Gde će se one zaustaviti? Kada će se one zaustaviti? Kada će se svršiti mučenje toga malog јunačkog naroda?

— Viktor Igo, „Za Srbiјu“ (Le Rappel)

Pariz, 29. avgusta 1876. godine

(Telegraf.rs/izvor: Instagram/knjizevnost0u0srcu)