Sanja Savić Milosavljević: Priče o devedesetima nisu do kraja ispričane

Književnica Sanja Savić Milosavljević izjavila je da je njen roman "Martin udio" nastao iz potrebe da se iz unutrašnje perspektive sagledaju devedesete godine, a da je glavna junakinja spoj biblijskog i savremenog ženskog iskustva.

Savić Milosavljević je navela da je u njenoj knjizi prisutna "biblijska Marta i današnja Marta", odnosno "spoj onoga što bi se moglo nazvati arhetipskim, žene koja poslužuje i žene koja je preživela sve u našem društvu i istoriji".

Preporučujemo

"Ona je taj svoj 'udio' prihvatila. I jedna i druga su, u stvari, prihvatile i eto, tako dođoh do naslova", rekla je Savić Milosavljević gostujući u emisiji "Kulturno" na Televiziji Tanjug.

Govoreći o književnosti koja se bavi ratovima i traumama devedesetih godina, autorka je ocenila da se poslednjih godina pojavio čitav talas romana koji pokušavaju da iz umetničke perspektive sagledaju događaje koji nisu do kraja ispričani.

Pomenuvši romane "Duž oštrog noža leti ptica" Tanje Stupar Trifunović, "Limeni lijes za Zimović Zejnu" Muharema Bazdulja, "NGDL" Marinka Arsića Ivkova i "Karota" Darka Tuševljakovića, Savić Milosavljević je ocenila da je došlo vreme da se sa "unutrašnje strane sagledaju devedesete".

Savić Milosavljević je rekla da su mnoge istine možda ostale prećutane, a pojedina dešavanja nisu bila sagledana u umetničkoj celini.

"Dosta pisaca osetilo je potrebu da ostavi neki trag o tome, da ne bude zaboravljeno", istakla je Savić Milosavljević.

Prema njenim rečima, roman može da komunicira i sa čitaocima koji nisu neposredno doživeli iskustva o kojima piše, ukoliko su likovi i situacije dovoljno uverljivo oblikovani.

"Mislim da to nema toliko veze sa tim da li je u pitanju neko lično iskustvo o kojem se piše, nego sa samim načinom te književne interpretacije", objasnila je autorka.

Priznavši da joj se ranije dešavalo da piše za uži krug ljudi, odnosno za čitaoce sa sličnim iskustvima, Savić Milosavljević je dodala da je sa romanom "Martin udio" napravila "taj neki mali pomak".

"Čini mi se da je iskomunicirala i sa ljudima koji nisu imali to neposredno iskustvo devedesetih, kao i sa ljudima koji su preživljavali to što su prošli", istakla je književnica.

Govoreći o strukturi romana, autorka je objasnila da je uvođenje lika koji istražuje događaje veoma zahvalna dramaturška alatka.

"Stavite junaka čije će znanje biti na nivou onoga ko čita i da onda on istražuje, i samim tim vi dosta lakše uhvatite svog čitaoca, odnosno gledaoca, za gušu i vodite ga kroz tu čitavu priču", rekla je Savić Milosavljević.

Prema njenim rečima, "Martin udio" je prvobitno zamišljen kao strip - nacrtala je i napisala nekih dvadesetak tabli, a kada se priča otela kontroli, počela je da piše roman.

Savić Milosavljević je videla da to što želi da ispriča nije dovoljno da dočara kroz strip.

"Prosto, nedostaje mi znanje, nedostaje mi talenat. I onda su se nekako reči tu ponudile da mi pomognu da porodim tu priču", objasnila je Savić Milosavljević.

Istakavši da je presrećna što je nedavno dobila nagradu za književnost "Momo Kapor", Savić Milosavljević je dodala da je Kapor uspevao da spoji popularnost i umetničku vrednost, i da je jedan od najboljih predstavnika baš takvih umetnika.

"Mislim da je mali broj pisaca i umetnika uopšte u stanju da ima u svom delu i tu neku komercijalnu komponentu, a da to opet ima i dosta umetničkih slojeva, svoju autentičnost, vrednost i težinu", ocenila je Savić Milosavljević.

Govoreći o radu sa studentima teatrologije, Savić Milosavljević je rekla da nove generacije imaju potpuno drugačiji odnos prema umetnosti i da ih najviše privlači mogućnost bavljenja audio-vizuelnim sadržajima.

"Ja sam opet generacija knjige, analogna generacija, što se kaže. A oni imaju tu neku brzinu, tu neku dinamiku", rekla je Savić Milosavljević.

Iskustvo pisanja je pokazalo Savić Milosavljević koliko je važno da autor potpuno razume ono što želi da kaže, čak i kada deo značenja ostaje neizrečen.

"To što nije rečeno, autoru mora da bude savršeno jasno da bi onda svako to mogao da čita u nekom svom ključu", rekla je autorka.

Govoreći o razlikama između romana, pozorišta i scenarija, Savić Milosavljević je rekla da svaki medij zahteva drugačiji pristup.

"Kada pišete roman, sve mora da bude opisano. Ne možete ništa da prepustite reditelju i glumcu", rekla je ona.

Prema njenim rečima, scenario sa druge strane mora da ostavi prostor za druge autore "da sa svojim energijama uđu u završni proces".

"Scenario je dosta dinamičan, prosto morate da 'pišete sliku', da vodite računa da ne koristite neke opise koji su van opisa tog ekrana. S druge strane, proza vam daje dosta mogućnosti, daje vam jednu širinu", ocenila je Savić Milosavljević.

Govoreći o adaptacijama književnih dela, autorka je ocenila da je taj posao veliki izazov, jer zahteva dramaturško oblikovanje postojećeg materijala.

"Morate da iskoristite sve svoje znanje o dramaturgiji i scenaristici da biste od toga što imate napravili celinu", rekla je autorka.

Posebno izdvojivši rad na serijama "Vreme smrti" i "Vreme zla", Savić Milosavljević je dodala da je "Vreme zla" bilo zahtevnije zbog složene strukture i vremenskih skokova.

"Martin udio" je nedavno premijerno izveden i kao pozorišna predstava u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci, a Savić Milosavljević je otkrila da radi na filmskom scenariju podržanom od

Audio-vizuelnog centra Republike Srpske.

"Jedno je napisati scenario, a nešto potpuno drugo snimiti film, tako da ćemo videti da li će se sve iskombinovati da uspemo to da realizujemo", rekla je Savić Milosavljević.

Za predstavu u Banjaluci rekla je da iza projekta stoji "najbolja ekipa", ističući doprinos reditelja Nikole Bundala, umetničkog direktora Ljubiše Savanovića i direktorke Dijane Grbić.