Olivera Balašević otkriva nepoznate detalje o Đoletu i zašto je pesma "Moja je draga veštica" zapravo o njoj

U emotivnom razgovoru sa voditeljem Boškom Jakovljevićem, Olivera Balašević predstavila je svoju novu knjigu „Ukus uspomena“. Kroz priču o mirisima majčine kuhinje, odrastanju u malom dvorištu i neraskidivoj vezi sa Đoletom, autorka je podsetila gledaoce na važnost onih suptilnih vrednosti koje nas oblikuju pre nego što postanemo svesni sveta oko sebe.

Boško Jakovljević započeo je razgovor ističući da je ovaj susret čekao dugo, možda još od osamdesetih godina kada je Oliveru prvi put gledao u filmu „Pop Ćira i Pop Spira“. Danas, povod je njeno novo književno delo, za koje voditelj kaže da je „oda majkama, oda ženama, oda ljubavi i razumevanju“.

Preporučujemo

Olivera Balašević, dosledna svom stilu, naglašava da njeno pisanje, iako emotivno, beži od jeftine patetike. Kako kaže, voli da pruži tačan opis, da „ubode i miris i ukus“, ali bez suvišnih ukrasa.

„U našoj kući važi jedno pravilo, jedno staro pravilo, to je više onako biblijsko predanje. Kaže: 'Ko tebe kamenom, a ti njega hlebom'. Ali, tvoja branša kojoj pripadaš (čast izuzecima, a taj izuzetak evo ima i ime – Boško), me nije gađala kamenjem. Gađala me je čime god je stigla. Pa sam razmislila da zapravo nije dovoljno doneti i uzvratiti samo hlebom, nego da to treba da bude nešto mnogo otmenije, a to je ovaj kolač koji se zove Provincijalkin kuglof“, rekla je Olivera na samom početku, poklanjajući domaćinu domaći kolač čiji se recept nalazi u samoj knjizi.

Na pitanje o inspiraciji i baladama koje joj je Đorđe posvećivao, Olivera je dala neočekivan i dubok odgovor, osvrćući se na pesmu „Moja draga veštica“.

„Često me pitaju za te divne, nežne balade koje je Đole pisao i koje je Đole posvećivao. Međutim, moram da kažem da je ona pesma 'Moja draga veštica' zapravo i ona posvećena, ne samo onaj prelepi refren, nego i strofe, iz razloga što ja jesam veštica. U onom starom smislu reči – žena koja malo oseća pre svih. A šta to znači? Bila sam veštica kada sam sanjala tačan san, sat i datum u mesecu kada ću u godini roditi našeg sina i kako će se on zvati“, otkrila je autorka.

Knjiga „Ukus uspomena“ nije samo zbirka recepata, već filozofija života. Olivera kroz tekst provlači misao da su čula ukusa i dodira nepogrešivi emotivni putokazi, naročito u digitalnom vremenu u kojem živimo.

„Egzistencijalizam se ne uči na fakultetu, već u kuhinji. Teorije egzistencijalizma se ne uče od Šopenhauera pa na dalje, nego se uče u kuhinji onda kada frižider baš ne obećava. A to se sve odnosi zapravo na onu vrlo potcenjenu umetnost koja se zove improvizacija“, objasnila je Olivera, dodajući da je za nju rodoljublje zapravo miris majčine kuhinje.

Nakon velikog uspeha romana „Planeta dvorište“, Olivera nastavlja da istražuje taj mikrokosmos koji je za nju bio prva predavaonica života. Prisetila se odlaska na studije u Novi Sad i trenutka kada ju je majka zadržala na vratima rekavši: „Sedi da sada kao dve odrasle osobe popijemo kafu“.

Taj prelazak iz detinjstva u svet odraslih, ali i očuvanje duha dvorišta, ostali su centralna tema njenog života. Ispričala je i anegdotu o njihovom dvorištu u Novom Sadu, koje je decenijama uređivano da bi bilo utočište za njihovu decu i unuke, dok su komšije i investitori u tome videli samo „parking mesta“ ili „stolove za baštu kafane“.

„To je samo stvar gledišta. Pa tako i u ovoj knjizi – vrhunsko delo nije ono koje je slepo pratilo pravila, već ono koje je uspelo da trijumfuje nad njegovim nedostatkom. I to je ono što može da nas povede da budemo i hrabri sa svojim nedostacima u želji da pobeđujemo životne neprilike“, naglasila je.

Iako je mediji često danas predstavljaju kao baku, Olivera ističe da je njena uloga mnogo kompleksnija i da se nikada ne predaje.

„Nećete me više predstavljati, ili ako baš i pokušate, odmah ću vam odgovoriti. Ja sam bila i devojka i supruga... ne prestaješ biti saborac kada jedna bitka utihne. Ali sa ponosom mogu da kažem: ja sam danas i baka Đorđa Balaševića, koji danas puni mesec dana“, zaključila je Olivera sa suzama u očima, misleći na svog unuka koji nosi dedino ime.

Knjiga „Ukus uspomena“ je, prema rečima Boška Jakovljevića, obavezno štivo za sve koji žele da se vrate pravim vrednostima i pronađu „skromno izobilje nade“ u sopstvenim sećanjima.

(Telegraf.rs/izvor: TV UNA, Emisiaj "Popodne")