Bukerovu nagradu osvojio M. Džon Harison za distopijski roman "Kraj svega"

Britanski pisac Majkl Džon Harison (81) dobitnik je ovogodišnje Bukerove nagrade za književnost za distopijski roman "Kraj svega" (The End of Everything), čime je postao najstariji dobitnik jednog od najprestižnijih književnih priznanja u Velikoj Britaniji.

Roman, čija je radnja smeštena u blisku budućnost na obali engleskog Kenta, koju su zaposeli misteriozni organizmi sposobni da menjaju oblik, izabran je među šest dela u užem izboru.

Preporučujemo

Predsednica žirija, britanska istoričarka i televizijska voditeljka Meri Berd, izjavila je da se roman izdvojio među svim razmatranim knjigama.

"Izdvojio se među svim drugim izuzetnim, divnim i zadivljujućim knjigama koje smo čitali", rekla je Berd, dodajući da je odluka žirija bila jednoglasna.

Izvršna direktorka Bukerove nagrade Gabi Vud opisala je Harisona kao "istinski originalnog mislioca i pisca koji prevazilazi žanrovske granice i ozbiljno pristupa idejama".

Harison je za nagradu dobio 50.000 funti (oko 60.000 evra) i trofej, koji mu je na ceremoniji u londonskoj dvorani Old Bilingsgejt uručio prošlogodišnji laureat Dejvid Soloj.

Ovim priznanjem Harison je nadmašio Margaret Atvud, koja je imala 79 godina kada je 2019. osvojila Bukerovu nagradu za roman "Svedočanstva".

"Harison, koji je tokom šest decenija književne karijere stekao veliki broj poklonika, prvi je dobitnik Bukerove nagrade koji dolazi iz sveta naučne fantastike", navela je Vud.

Primajući nagradu, Harison je rekao da nije očekivao pobedu.

"Zaista nisam očekivao da ću večeras stajati ovde. Govorite olako o tome kako vam se život promenio, ali je neobično kada se to zaista dogodi. Konačno se osećam kao pravi pisac, potpuno lišen samopouzdanja", rekao je Harison.

Autor, koji je rodom iz grada Ragbi u centralnoj Engleskoj, objavio je 13 romana, pet zbirki kratkih priča i delo koje opisuje kao "antimemoare".

Govoreći o nastanku nagrađenog romana, Harison je naveo da je želeo da istraži način na koji se katastrofe predstavljaju u književnosti, gde su najčešće ograničene, razumljive i imaju jasno rešenje, za razliku od stvarnih katastrofa koje su neprekidne, teško kontrolisane i povezane sa globalnom politikom.

Žiri ovogodišnje nagrade razmatrao je 163 knjige, a u užem izboru našli su se i romani Marlona Džejmsa, Lika Kenarda, Rebeke Peri, Elizabet Straut i Daglasa Stjuarta.

Bukerova nagrada jedna je od najprestižnijih i najvažnijih književnih nagrada na svetu, koja se dodeljuje svake godine za najbolje književno delo duže proze napisano na engleskom jeziku i objavljeno u Velikoj Britaniji ili Irskoj.

(Telegraf.rs/Tanjug)