• 1

"Odiseja", "Ljubav je samo reč", "Pahuljice moja": Uživali ste bar u jednoj pesmi Svete Vukovića

Jednom prilikom Vuković se naljutio i nastao je legendarni stih "O, volim te, nisu važne reči"

  • 1

Za Svetislava Vukovića spikera, tekstopisca i istinsku legendu Radio Beograda, doslovno je važila ona - "dobar glas daleko se čuje". Ni sam nije krio da je ceo život bio prepoznatljiv pre svega po baršunastom baritonu, radijskim i televizijskim emisijama, festivalima, koje je više od četiri decenije vodio od Vardara do Triglava, pa i van granica ondašnje velike zemlje.

Daleko manje je, govorio je sam, bilo poznato da je baš on autor nekih od najlepših tekstova zabavne i dečije muzike.

Iz njegovog pera izašli su stihovi pesama "Ljubav je samo reč", "Odiseja", "Ja te volim", "Pahuljice moja", "Kad bih znao da je sama", "Pozdravite moga tatu", "Slon lepotan Dondolan","Najlepša je zemlja moja",  "Maestro i violina"...

U jednom od intervjua objasnio je kako je počeo da piše pesme.

- Sve se odigralo na Vojnom festivalu povodom Dana armije. Bio sam zadužen za pisanje scenarija, a u programu su učestvovali umetnici, koji su se obreli u uniformi, poput kvarteta "Četiri M", glumca Božidara Boleta Stošića, Arsena Dedića. Pošto sam već pisao pesme za vojne listove, zagrebački kompozitor Alfons Vučer predloži mi da za Zagrebački festival '66. napišem pesmu, koja će u naslovu imati žensko ime. Tako je nastala "Mirjana", koju su otpevali "Crveni korali” u alternativi s Milanom Bačićem. Pesma je osvojila sve nagrade! Mora da mi se to svidelo, pošto sam od tada do danas napisao, što dečjih, što zabavnih i narodnih, skoro 1.000 pesama - pričao je.

Otkrio je i kako je nastala čuvena "Pahuljce moja" koju je otpevao Kemal Monteno.

- Sećam se, sedimo te '74. Kemal i ja u čuvenoj "Lipi". Kaže on meni: "Nema pevača u zemlji za kojeg nisi pisao tekstove. Samo meni nisi". Ja mu odgovorim: ‘Sedi tu, naruči piće i gledaj u ovaj divan sneg što pada napolju", a on će: "Nećeš valjda da mi pišeš 'Tombe la nege' (prim. aut. čuvena francuska šansona "Pada sneg"). Nasmejem se, odjurim prekoputa do studija u Radiju, zatvorim se i u jednom dahu napišem "Pahuljice moja". Kažem Kemalu: "Nekako mi je bljutava". On se malo naljuti, pa će: "Čućeš ti nju večeras! Gde sediš?". Odgovorim: "U novinarskoj loži". On mi na to pruži kartu za prvi red. Na sceni se te večeri pojavio sav u belom - od glave do pete. Kada je počeo da peva drugi uvod, Skenderija je bila na nogama. Prolomila se od aplauza. Svi su ustali, osim mene, a Kemal me je samo značajno pogledao. Posle sam mu se izvinio za "uvredu" na probi - priseća se.

"NISU VAŽNE REČI"

Čuveni stih u pesmi Lea Martina "Ja te volim" napisao je sam izvođač. Vuković se, otkrio je, iznervirao jer su tražili da piše tekst na pesmu koja je već iskomponovana i predao je rukopis, pa otišao na letovanje. Ali, jedna rečenica ostala je nejasna i niko nije mogao da je pročita. Tada se umešao i sam Leo Martin.

- Bilo je to ’73. na Beogradskom proleću. Najviše sam mrzeo da pišem pesme na gotovu muziku. Jedna od takvih bila je "Ja te volim". Namučio sam se pišući je. Kad se samo setim, u studiju me čekaju ceo orkestar, Leo Martin, Vojkan Borisavljević… Uletim, uručim im tekst pisan rukom i procedim: "Ovo sad radim, i nikad više!". Istog trenutka se okrenem i odem, jer sam imao bukirano letovanje na Zlatiboru. Ostanu ti oni tako da tumače ono što sam napisao. Sve im je bilo jasno, osim jedne rečenice. Nikako da pročitaju moj rukopis. Kad im je dosadilo da tumače, Leo Martin uzme olovku i na onom spornom mestu na kojem ni dan-danas ne mogu da se setim šta sam napisao, dopiše: "nisu važne reči!". Tako je ostalo ono čuveno: "O, volim te, nisu važne reči" (smeh) - pričao je u intervjuu.

Vuković je, inače, zastupljen sa nekoliko pesama u "Antologiji crnogorskog pjesništva za djecu", Antologiji "Riznica srpskog pesništva za decu", Antologiji "Najlepše ljubavne pesme napisane na srpskom jeziku" i Antologiji svetske dečije poezije "Plavi zec". Sa deset pesama zastupljen je i u Antologiji "Ljubav je samo reč" (po njegovoj čuvenoj pesmi), u kojoj su najlepše ljubavne pesme komponovane od strane najpoznatijih jugoslovenskih autora ove vrste muzike.

Od 1965. godine pa do danas napisao je gotovo hiljadu tekstova za razne muzičke žanrove: seriozne, zabavne, starogradske, dečje, narodne muzike. Osvajao je je nagrade i priznanja na festivalima u Beogradu, Zagrebu, Opatiji, Ljubljani, Skoplju, Prištini, Novom Sadu, Budvi.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima