Darko Rundek: "Nema povratka starom načinu života, on je bio destruktivan i neodrživ"

Darko Rundek / Foto: Telegraf

Darko Rundek bez sumnje je jedna od najznačajnijih figura hrvatske i regionalne rok scene više od 40 godina unazad. Nakon što je pesmama grupe Haustor, s kojom je objavio četiri studijska albuma, obeležio period novog talasa, nastavak karijere bio mu je jednako uspešan i plodan. Objavio je šest studijskih albuma, od kojih je "Apokalipso" iz 1997. godine proglašen jednim od najboljih albuma snimljenih u Hrvatskoj, piše Nacional.

Preporučujemo

Osim popularne muzike, Rundek je komponovao za niz pozorišnih predstava i filmova te neko vreme aktivno radio kao pozorišni reditelj i reditelj radiodrama, za što je bio i nagrađen. Uz sve nabrojeno on je i jedan od najgorljivijih ekoloških aktivista među javnim osobama. Kako bi 2017. godine prigodnim diskografskim box set izdanjem „Apocalypso“ i velikom regionalnom turnejom „Apocalypso Now“ obeležio 20 godina tog albuma, Rundek je bio okupio potpuno novu ekipu muzičara s kojom je nastavio da sarađuje i nakon pomenute godišnjice.

U međuvremenu su postali njegova Ekipa, a nedavno su dovršili snimanje novog studijskog albuma, preciznije dvostrukog EP-ja "Brisani prostor", koji će se kroz mesec dana pojaviti u prodaji, a ovih dana je najavljen singlom "Tko su svi ti ljudi?".

O tome, kao i o vremenu provedenom u izolaciji i kako zamišlja svet posle korona virusa poznati muzičar pričao je sa novinarima magazina Nacional.

NACIONAL: Vaš nedavno objavljeni singl "Unutarnji glas" evidentno je nastao pod uticajem izolacije zbog pandemije koronavirusa. Poslednjim singlom "Tko su svi ti ljudi?" koji se ovih dana pojavio kao najava Vašeg novog albuma, kao da najavljujete neki novi, bolji svet. Otkud toliko optimizma u ovim vrlo teškim danima?

- Neki novi bolji svet već je tu ako ste prisutni u trenutku, o tome govori ta pesma. I najteži dan može pripadati tom novom, boljem svetu, jer nije samo pitanje okolnosti ono što određuje sadržaj naše stvarnosti. Određuje ga i osluškivanje unutarnjeg glasa. Pesma "Unutarnji glas" nije nastala u ovim pandemijskim vremenima, nego je završna na jednom od delova albuma. Nije trebalo da bude singl, ali se nešto u njenoj atmosferi poklopilo sa samoizolacijom. Napravio sam i englesku verziju jer se radi o nečem globalnom. Stihove obe pesme, kao i prateći video, potpisuje Roko Crnić - rekao je Rundek.

Darko Rundek / Printskrin: Facebook/Darko Rundek (Official)

NACIONAL: Kakve teme prevladavaju na novom izdanju i koliko će ukupno novih pesama biti? Kako biste opisali novi album?

- Već na probama za "Apocalypso Now" osetili smo da uživamo svirati zajedno i da smo jedni drugima inspirativni. Pola proba prošlo bi u improvizaciji iz užitka. Kako onda ne napraviti album zajedno? Prvi put još od vremena Haustora, u bendu je još jedan autor, Roko Crnić. Roko ima svoj bend Porto Morto, ali na zajedničkim turnejama iz njega su izvirale pesme, od kojih je neke snimio sa svojim bendom, a neke pesme i skice razrasle su se na našim probama. Pesme su većinom nestandardne i poetski otvorene. Izvode nas na brisani prostor. Biće 10 pesama, po pet na CD-u, dakle duplo izdanje. Kako su se grupisale dve vrste materijala, tako je bilo logično da ih odvojimo u dve celine.

NACIONAL: Kako kao umetnik i muzičar koji se celoga života intenzivno druži s ljudima i nastupa pred brojnom publikom, proživljavate ovo razdoblje izolacije?

- Ovo je vrlo intenzivan period. S jedne strane se zaustavila vremenska mašina i nastao interval u kojem je moguće štošta preispitati. Preko medija dolaze zastrašujuće slike stotine hiljaeda bolesnih, umrlih, nezaposlenih ljudi po celoj planeti, vlada dosad nezamisliva globalna neizvesnost na svim planovima. S druge strane, izolacija me zatekla na Braču, u malom selu, možemo raditi u obližnjem maslinjaku, saditi vrt itd.

Tu sam sebi složio i mali studio, radim na produkciji i miksovanju albuma. Ono što je emotivno intenzivno jeste doživljaj epohalne prekretnice pred kojom se nalazimo i uzbune da se prema njoj odnosimo na dostojan način. Voleo bih naći načina i doprineti osvešćivanju i aktivnom odnošenju prema promeni koju upravo živimo, a koje je koronavirus samo deo.

NACIONAL: Nakon što se život poslednjih meseci drastično promenio, što mislite kako će izgledati svet u budućnosti, šta nas čeka u godinama pred nama?

Sve su opcije otvorene. Od najcrnjih do pomalo utopističkih vezanih uz povezivanje i menjanje odnosa prema resursima, drugim stvorenjima i nama samima. Priroda je na rubu sloma. Pre neki dan vodeći francuski dnevni list Le Monde objavio je proglas preko 200 naučnika, među njima 20 nobelovaca, umetnika iz celoga sveta, među kojima su Robert de Niro, Igi Pop, Piter Bruk, Žulijet Binoš, Madona… Evo kratkog citata:

- Dobra strana krize je što nas stavlja pred bitna pitanja. Računica je jednostavna, mala prilagođavanja više nisu dovoljna, čitav je sistem u pitanju. Ekološka katastrofa koja je u toku otkriva meta-krizu: masovno izumiranje života na Zemlji je neupitno i najavljuje naposrednu egzistencijalnu pretnju. Za razliku od pandemije, koliko god ona bila tragična, radi se o sveukupnom urušavanju s nesagledivim posledicama.

Foto: Telegraf

S najvećom mogućom ozbiljnošću pozivamo ljude na vlasti i građane da napuste neodrživu logiku koja još uvek prevladava i počnu napokon da rade na dubokoj promeni ciljeva, vrednosti i ekonomije. Konzumerizam nas je doveo do potiranja samog života: života biljki, životinja i velikog broja ljudi. Zagađenje, zagrevanje i uništavanje životnog prostora divljine vodi svet prema tački sloma. Iz tih razloga, uključujući sve veći rast socijalnih nejednakosti, čini nam se nemoguć "povratak na normalu".

Radikalne transformacije koje se nameću na svim ravnima, zahtevaju odlučnost i hrabrost. One se neće dogoditi bez masovnog sudelovanja i uverenja. Kada započeti? To je pitanje opstanka koliko i dostojanstva i doslednosti… “ Znači, novi moto je "Manje je novo više".

NACIONAL: A šta mislite da će biti s koncertima i uopšte sa izvedbenim umetnostima? Kako se vratiti u normalno i koliko će, po Vama, trebati vremena da se vratimo starom načinu života? Hoćemo li mu se uopšte vratiti?

- Što se tiče koncerata i izvedbenih umetnosti, oduvek ih je bilo i biće ih, ali ne znamo u kojem obliku. Ne verujem da ćemo se dugoročno vratiti starom načinu života, on je bio destruktivan i neodrživ. Samo da vam kažem da je najbolja muzika koju sam zadnjih godina u Zagrebu slušao bila za dobrovoljni prilog u šešir, a ne za hiljade slušatelja s plastičnom čašom piva u ruci.

NACIONAL: Kako vam se sviđaju svi ovi virtualni koncerti kojima muzičari pokušavaju da nastave svoj život pred publikom pa makar i virtualnom?

- To je prelazni period, ali ne znamo u šta.

NACIONAL: Koliko vam je život u izolaciji inspirativan, a koliko težak? Držite li se uputstava Kriznog štaba?

- Pa nije skroz lako kopati i kositi i čekati da pasulj iznikne, ali to je zdrav umor. Puno je neobrađene zemlje, imati svoj vrt ima smisla. Saditi drveće ima smisla. Ne koristiti hemijska đubriva i otrove ima smisla. O tome se ima svašta naučiti. Uputstva Kriznog štaba nisu s tim u suprotnosti.

NACIONAL: Unazad par godina postali ste puno skloniji aktivizmu pa osim Vašeg poznatog stava spram važnosti ekologije, učestvovali ste i u protestu za zabranu lova. Uz to već godinama upozoravate na jačanje fašizma u društvu. Odakle želja da svojim istupima ukažete na goruće probleme društva u kojem živimo?

- Ako onaj koji o tome zna javno ne progovori, ne može sebi pogledati u oči. Moj prvi aktivistički nastup bio je na protestu za zatvaranje svih klanica. Industrijski uzgoj životinja je mrlja na savesti čovečanstva. Ne možete životinje da tretirate kao sirovinu za industriju. To je etički nedopustivo. A osim toga, mesna i mlečna industrija daje ogroman prilog seči šuma za stočnu hranu, iscrpljivanju pitke vode i ogroman udeo u proizvodnji gasova staklene bašte. Hranjenje mesom i mlečnim proizvodima škodi ljudskom zdravlju, da ne ulazim u detalje. Kad sve to znaš, možeš li ćutati? Fašizam nikad nikom dobra nije doneo. Što su vremena teža, treba biti oprezniji prema mentalitetima koji vode u rat i glad.

Printskrin: Youtube/Greenpeace Hrvatska

NACIONAL: Vratimo se dvostrukom EP-ju. Kako je teklo snimanje s Ekipom? Gde ste snimali album?

- "Brisani prostor" je proistekao iz jednog blagoslovene četvorodnevne sesije u prostoriji za probe u zagrebačkom predgrađu Mikulićima. Tad smo snimili tridesetak – što improvizovanih, što na temelju donesenih ideja – odsviranih komada. Pet od njih pojavljuju se kao jedan od dva EP-ja, na drugom je pet njih koji su tamo začeti, a dovršeni u DM studiju braće Domazet u Prečkom. U tom smo studiju snimili i svoj prvi album „Mura, Mura“.

To je album međimurskih narodnih pesama koje peva Andreja Košavić Kurelec, a prati je Ekipa, dakle: Ana Kovačić na saksofonu, Igor Pavlica na trubi, Silvio Bočić na bubnjevima i vibrafonu, Miro Manojlović na vibrafonu i udaraljkama, Roko Crnić na basu, ja na gitari i basu, a povremeno i pevam. Pridružili su nam se Nataša Radušić na mandolini i violinista Marko First iz Cinkuša.

NACIONAL: S Ekipom ste odsvirali slavljeničku turneju "Apocalypso Now", ali i nastavili da sarađujete na novim pesmama. Koliko vam je inspirativno raditi s tim zapravo vrlo mladim muzičarima?

- Prvo, osim Ane Kovačić koja je ove godine diplomirala saksofon na zagrebačkoj Muzičkoj akademiji, ostali su pre više godina završili školovanje i imaju iza sebe bogato muzičko iskustvo. Dogodio se srećan spoj ljudi. Puno smo radili i probali tako da je to bio i rad i zadovoljstvo.

Foto: Telegraf

NACIONAL: Jedan od Ekipe je i Roko Crnić, kome ste gostovali na albumu njegove grupe Porto Morto. Kako je pala ta odluka, s obzirom na to da ne gostujete baš često na drugim albumima?

- Kako sam s Rokom sarađivao i pre njihovog albuma "Portofon", bio je to prirodan nastavak saradnje.

NACIONAL: Krajem prošle godine prekinuli ste dugogodišnju saradnju sa svojom violinistkinjom Isabel, što je mnoge prilično iznenadilo. Zašto je došlo do prekida saradnje i znate li gde je ona sada i šta radi?

- Nakon dvadesetak godina koliko smo jahali zajedno, osetio sam potrebu za promenom zvuka, što ne znači da u nekoj sledećoj fazi nećemo opet sarađivati. Ona je sad u Puli, gde je i bila, nastavlja da radi na svom životnom projektu vezanom uz Bahove "Sonate i partite za solo violinu" i mislim da će ove jeseni ponovo pokazati kako se projekt razvija.

NACIONAL: S obzirom na stanje zbog koronavirusa, kako će izgledati promocija "Brisanog prostora"?

- Album je snimljen, važno je da dođe do ušiju publike i za to nisu nužni koncerti. Snimljenu muziku najčešće prati i video. Srećna je okolnost da se Roko školovao za multimediju i da je za to talentovan. Tako da su ova prva dva "lyrics videa" zacrtala jedan stil koji postaje zaštitni znak albuma - rekao je Rundek.

(Telegraf.rs)