Od 1.000 ljudi tek je poneko dao paru uličnom sviraču: Nisu slutili ko je on, ni koliko muzika vredi

Džošua Bel / Printskrin: YT/Joshua Bell

Zašto ne uspevamo da vidimo lepotu, da li smo toliko preokupirani trivijalnim, svakodnevnim, previše zauzeti da se posvetimo trenutku? Sva ta pitanja je pokrenuo jedan violinista, skromni ulični svirač za bejzbol kačketom, koji je 2007. godine svirao u ulazu u njujorški metro.

Preporučujemo

Ispred njega je tog januarskog dana ležao kofer za violinu, a u njemu nekoliko dolara. Odsvirao je šest dela od Baha, Masnea, Šuberta i Ponsea. Za to vreme (45 minuta) pored njega je prošlo tačno 1.097 ljudi. Već prvog minuta neko je ubacio dolar u kofer, ali većina je samo užurbano prošla pored violiniste.

Prvi koji je zastao bio je jedan činovnik. Puna tri minuta je, naslonjen na zid, uživao u muzici, sve dok nije morao da krene, kako ne bi zakasnio na posao. Bilo je tu i drugih koji su obratili pažnju, a onda i odvojili vreme da upiju lepotu koja je dolazila iz žica. Neki slučajni prolaznik je za umetnost izdvojio "celih" devet minuta.

I, naravno, jedna žena, koja je u kofer ubacila 20 dolara. Zastala je, oslušnula, i pod kapom skromnog muzičara prepoznala lice Džošue Bela, jednog od najpoznatijih i najboljih violinista današnjice. Prišla je i da se javi virtuozu koji je u tom trenu svirao na violini vrednoj 3.5 miliona dolara.

Samo tri dana ranije Bel je rasprodao svoj koncert u Bostonu. Najjeftinija karta koštala je 100 dolara, dok je tog dana u metrou skupio svega 32, plus onih 20 koje mu je na samom kraju dala žena koja ga je prepoznala. Anonimni nastup u metrou bio je deo društvenog eksperimenta koji je organizovao Vašington post.

Na isto mesto vratio se u septembru 2014. godine. Njegov nastup tada je bio najavljen i nekoliko hiljada ljudi došlo je da ga sluša.

Ali pitanje je ostalo. Zašto većina nas ne primećuje lepotu, osim onda kada nam neko prstom u nju pokaže? Koji je vaš odgovor? Javite nam u komentarima.

(Telegraf.rs)