• 3

Godine u kojima smo koračali svetom: Božanska nadahnuća za 10 ex yu progresiv kompozicija

, Telegraf

Uživali smo beskrajno u talentu, kreaivnosti i nadasve, iskrenosti ovih ljudi

  • 3
Radomir Mihailović Točak, Grupa "Smak"

Foto: ATA images

Na samom početku ovog prikaza napominjem da je nekoliko parametara bilo ključno za odabir ovih kompozicija.

Svakako da je osnovnu zamisao činio sam kvalitet ovih vanvremenskih dela, bilo u kompozitorskom, aranžerskom, izvođačkom ili tekstualnom smislu.

A rukovodio sam se takođe još jednim načelom:

Naime, na sve ovo ništa manje nije uticala činjenica po kojoj ove pesme gotovo sa istom radošću mogu da slušam i danas, kao što je to bio slučaj u onim decenijama kada su one bile vrlo važan činilac kako naše muzičke, tako i šire spoznaje sveta koji nas je okruživao.

Hoću reći - i nakon toliko godina nisu mi postale dosadne, islušane, odnosno smorne, kako bi to okarakterisale ove današnje generacije.

Naprosto, izdržale su svaki sud vremena.

Da li je uopšte potrebno sa ove vremenske distance reći, kako smatram da nam se, kako stvari stoje, baš posrećilo?

Uživali smo beskrajno u talentu, kreaivnosti i nadasve, iskrenosti ovih ljudi.

I smatrali smo to potpuno prirodnim sledom stvari, gotovo nečim što se sasvim podrazumeva.

Danas znamo da to nije tako.

Današnjica nam govori da tada nismo ni slutili u kojoj meri smo bili odabrani.

I kako smo bili apsolutni srećnici.

Takođe, zbog same raznovrsnosti prikaza, i nesumnjivog kvaliteta koji se našao u ponudi, smatrao sam da je bolje da jedna grupa bude prikazana sa samo jednom kompozicijom. To nimalo nije bilo lako, s obzirom da je nekoliko bendova koji su ušli na ovu listu, moglo biti zastupljeno sa najmanje pet "stvari".

Ipak, kao što sam napomenuo na samom početku - ako sam već po nekom ličnom nahođenju već odabrao jednu kompoziciju od nekog benda, naterao sam sebe da odmah "zaboravim" diskografiju istog.

Redosled samih kompozicija nije od posebnog značaja, (sa izuzetkom prve), i uglavnom se odnosi na godine nastanka samih kompozicija, ili možda jos preciznije - na redosled po kojem sam ih prvi put čuo.

1. TIME - "ZA KOJI ŽIVOT TREBA DA SE RODIM". (1972.)
(Dado Topić, Dado Topić, Vedran Božić)

-Prva među jednakima

Apsolutni biser jugoslovenskog rocka. Jedan od nekoliko trenutaka u kojima se domaće rock stvaralaštvo izjednačilo sa svetskim, i to u svakom smislu. Prosto je nezamislivo da se u jednoj socijalističkoj zemlji mogao "roditi" jedan ovakav bend. U zemlji "iza gvozdene zavese", kako su za nas tada govorili ovi sa zapada. Svaka karika ovde je naprosto besprekorna. Od autorske, aranžerske, izvođačke, do same poruke koju kompozicija nosi.
Sve potpuno i sasvim besprekorno funkcioniše.
Veličanstveno!

2. INDEXI - "NEGDJE NA KRAJU U ZATIŠJU" (1969.)
(Slobodan Bodo Kovačević, Želimir Altarac Čičak, Indexi)

-Majstorija filigrana

Indexi su svakako jedan od bendova sa kojim sam mirne duše mogao upotpuniti gotovo svih deset mesta na ovom spisku. Ipak, nisam se previše dvoumio kada sam trebao da odaberem samo jednu kompoziciju. Napraviti 1969.godine ovako kompleksno delo, potpuno je neverovatno. Da bi u potpunosti shvatili svu grandioznost ovog ostvarenja treba se prisetiti, da tih godina ni na svetskoj rock sceni nije bilo kompozicija u trajanju od 11:38min, koliko traje ovaj vanvremenski biser. Doduše, zbog minutaže ove pesme, na njeno objavljivanje pričekaće se nekoliko godina, ali to svakako ničim ne umanjuje svu njenu beskrajnu lepotu. .

3. KORNI GRUPA - "PUT ZA ISTOK" (1972.)
(Kornelije Kovač)

-Rezultat posvećenosti

Kompozicija sa kojom smo bez ikakve zadrške shvatili svu raskoš Kornelijevog stvaralačkog genija. Ovakva dela mogu nastati samo iz bezgranične posvećenosti i apsolutne samodiscipline.
Doduše, da bi rezultat bio takav kakav jeste, Kovač je prvenstveno u svojim saradnicima morao imati ljude koji ga bezgranično poštuju, isto tako mu i veruju, a pritom su apsolutni radoholičari. Njihovo izvođačko majstorstvo bilo je sasvim neupitno i jednostavno se podrazumevalo. Ovo je delo koje je u svim svojim segmentima išlo daleko ispred svog vremena, pa čak iako znamo da je original snimljen u mono tehnici. Čudesno zaista.

4. SRCE - "GVENDOLINA, KDO JE BIL?" (1972.)
(Janez Bončina, Dušan Velkarveh, Srce)

-Božansko nadahnuće

Zamislite grupu koja u svojoj diskografiji ima samo jedan singl, i na tom jednom singlu ovakvu kompoziciju. Ovo je apsolutni dokaz da za bisere ovog žanra nije potrebno razvlačiti kompozicije preko cele strane albuma, nije potrebno previše mudrovanja i prosipanja bespotrebnih nota i harmonija. Ovom kompozicijom momci su na jedan sasvim prirodan i jednostavan način, pokazali kako je uvek i svagda jedino bitna suština. Jer ona uvek traje, a forma se brzo zaboravi. Ovde je suština ovaploćena u činjenici da se imalo šta reći, pa makar za to imali tek nekoliko minuta prostora na jednom singliću na 45 obrtaja.

5. YU GRUPA - "NOĆ JE MOJA" (1973.)
(Dragi Jelić, Branko Marušić Čutura, Dragi Jelić)

-Simfonija rock trija

Zaista, ovi ljudi su stvarali rock simfonije, iako ih je u više navrata bilo tek trojica. Ne želim ovde ničim umanjiti bilo čiji doprinos, jer u formi trija svoj zadatak svako mora ispunjavati potpuno i bez zadrške. Ipak, pozicija gitariste koji je ujedno i glavni vokal u svakom rock triju izuzetno je zahtevna. Gotovo da na nekadašnjoj ex YU sceni i ne poznajem nekog ko je u tom smislu ravan Dragiju Jeliću. A ako su već takvi uslovi ispunjeni, trio je spreman da proizvodi prave male rock simfonije. Ovu kompoziciju sam oduvek tako i doživljavao. Kao simfoniju trojke koja je disala jednim dahom. Zadivljujuće.

6. TIHOMIR POP ASANOVIĆ - "MAJKO ZEMLJO" (1974.)
(Janez Bončina, Janez Bončina, Pop Asanović)

-Skup plemića, plave rock krvi

Ko je sredinom sedamdesetih imao priliku da u rukama drži prvi Asanovićev solo album imao se rašta i roditi. Već od letimičnog pogleda na spisak onih koji su učestvovali u realizaciji ove ploče, a koji se nalazi ispisan na poleđini albuma, moglo vam se zavrteti u glavi. Da se na toj ploči nalazi samo ova kompozicija, bilo bi dovoljno. Maestralno. I da: šteta što je Pop trošio energiju na turneje sa grupama poput Pro arte i sličnim, ali od nečega se moralo i živeti.

7. POP MAŠINA - "ZEMLJA SVETLOSTI" (1974.)
(Robert Nemeček)

-Beskompromisni R'n'R ratnici

Kada sam nekada davno kući doneo singl sa ovom kompozicijom, mojoj radosti nije bilo kraja. Ne sećam se da sam u to vreme neku ploču više puta "odvrteo" od ove. Sjajan rif, Zoranovo pevanje po meni apsolutno jedinstveno na ovim prostorima, bas koji "prži", dakle avangarda u svakom smislu reči. Prava je šteta što Pop mašina nikada nije zauzela mesto koje istinski zaslužuje, ali bilo je i previše onih koji su se gurali u redove koje ničim nisu zaslužili.

8. DRUGI NAČIN - "NA MOM DLANU" (1975.)
(Drugi način, Boris Turina)

-Bajkovita, ali više nego opipljiva"hemija"

Kakva kompozicija!
Davnih godina sam prvu postavu grupe Drugi način doživljavao kao jedinu moguću. Sve što im je trebalo apsolutno je bilo tu. Potpuno čudesni i vanvremenski vokal Ismeta Kurtovića, udvojene gitare, udvojene flaute, Turkovi tekstovi, Požgajčeve ideje, Sosova idilična, nežna sola...
I što je još važnije - njihova bezgranična mašta.
Bila je to retko viđena "hemija" jednog benda na ovdašnjim prostorima.
Sve, baš sve to, sadržano je u ovoj kompoziciji.
I snaga i nežnost i emocija i ljubav i tuga i sreća...
Onog trenutka kada se grupa počela osipati ta njihova čarobna hemija zauvek je nestala.
U godinama koje će potom doći, desiće se tek poneki bljesak koji će nas potsetiti na stare dane i ovakva dela.
I pomalo rastužiti.

9. BULDOŽER - "ŠTA TO RADIŠ, BULDOŽERU JEDAN?" (1975.)
(Marko Brecelj, Buldožer)

-Crni humor na sopstveni i svačiji račun

Grupa Buldožer je, sasvim je jasno, jedinstvena pojava na ex YU rock sceni. Oni su nestvarni vladari instrumenata, atmosfere, crnog humora i više negoli inteligentne kritike apsurda kojim smo okruženi u našim svakodnevnim životima. Mnogi su skloni tvrdnji da je Buldožer bio ono što jeste, dok je Brecelj bio član grupe. Bilo kako bilo, izuzetno poštujem njegov autorski rad, ali i nesvakidašnju sposobnost benda da sve te njegove zamisli materijalizuje, što se često graničilo sa nemogućim. Uostalom, dovoljno je poslušati samo ovu kompoziciju.

10. SMAK - "DOMAĆI ZADATAK" (1977.)
(R. M. Točak, Smak)

-Veleslalom ritma i harmonije

Velike su razlike između prvog i drugog albuma grupe Smak. Dok im je prva ploča donela apsolutno posvećene fanove (mada ih je bilo i pre toga), druga ih je vinula u sam vrh jugoslovenske rock scene. Nekoliko činjenica je kumovalo takvom razvoju događaja. Na prvom mestu je svakako odnos samog Točka, koji je na "Crnoj dami" svoje ogromno sviračko umeće podredio na prvom mestu autorskom radu, a potom i samoj grupi. Takođe, više je nego evidentan napredak svakog pojedinca iz benda, a nipošto se ne sme zanemariti ni doprinos Mikija Petkovskog. Kompozicija "Domaći zadatak" pokazuje Smak u svoj njihovoj ogoljenoj moći, ali ovaj put skoncentrisanoj ka ispunjenju zajedničkog cilja, sa dosta jasnijom predstavom o sebi samima. Tako ukrštena sprega pokazala se kao dobitna kombinacija, tj. formula od koje nipošto nije trebalo odustajati. Nažalost, teško je bilo u tome istrajati.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nole

    28. decembar 2021 | 16:10

    Predstavljali smo nesto u svetu. Sretna vremena.

    22
    0

    Podelite komentar

  • Palestinac

    28. decembar 2021 | 18:48

    Pa i sa današnjom popularnom muzikom smo u korak sa svetom....istočnim svetom. U Islamabadu kada puste naše pevaljke kolju ovna i vrište na sve strane

    9
    0

    Podelite komentar

  • Kragujevcanka

    29. decembar 2021 | 09:38

    Smak najbolja Kragujevacka grupa svih vremena, i dan mog rodjena.

    4
    0

    Podelite komentar

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima