Nije kom je nuđeno: Sve bogatstvo Džimija Hendriksa ostalo je ženi koja mu nije ništa, braća bez ičega

Foto: David Magnus / Shutterstock Editorial / Profimedia

Čudni su putevi Gospodnji. Dok njima u snazi hodimo, čini nam se da nam je ceo svet pod nogama. Ali... vreme nam je neumoljivi neprijatelj. Gotovo uvek nam ispostavi račun kakvom se ne nadamo i kakav ponajmanje želimo. No zvezde su ipak nekom naklonjene, dok drugima... Baš kao u ovoj priči ispod.

Al Hendriks je umro 17. aprila 2002. godine.

Preporučujemo

Al je bio otac slavnog Džimija Hendriksa. Imao je osamdeset dve godine. Pa iako je Al nekada bio snažan i mišićav, u njegovoj poslednjoj deceniji života to se teško dalo naslutiti. U tih desetak godina, zdravlje mu je bilo sve lošije, pa se iz dana u dan pretvarao u hodajuću senku. Ipak, nadživeo je svoju prvu suprugu Lusil, Džmijevu majku, čitavih četrdeset četiri godine. A nadživeo je i troje svoje dece: Alfreda, Pamelu i Džimija.

U trenutku smrti, Alova imovina je procenjena na osamdeset miliona dolara. Naravno, gotovo sav taj novac dolazio je od Džimijevih autorskih prava. Al je celog svog života radio kao vrtlar u Sijetlu, što ja bio malo plaćen posao i svakako da sa takvom zaradom nije mogao puno toga uštedeti. Kada je oporuka otvorena, ispostavilo se da je svu imovinu ostavio svojoj rodbini, bilo ih je jedanaestoro, a najveći deo je pripao Dženi Hendrix, koju je usvojio još 1968. godine, a koja je ćerka njegove druge supruge. Al nije zaboravio ni Dženinu braću i sestre, njih četvoro, pa je svako od njih dobio približno pet posto.

Jedino sa Lusiline strane, odnosno Džimijeve majke, niko nije dobio ništa. Ni prebijenog centa!

Dakle, svi koji su u krvnom srodstvu sa Džimijem nikada neće imati apsolutno nikakve koristi od prodaje Džimijevih albuma, emitovanja njegovih pesama, objavljivanja knjiga, distribucije filmova, intervjua, TV emisija... Džimijev rođeni brat Leon u toj raspodeli ostao je bez ičega.

Leon Hendriks (levo) / Foto: Ringo Chiu / Zuma Press / Profimedia

Ako ne računamo jednu Džimijevu zlatnu ploču, koju mu je Dženi "velikodušno" prepustila. Njoj je zauzvrat pripalo "tričavih" 48% onoga što je ostalo iza Džimija.

Leon je godinama bio alkoholičar i narkoman, imao je problema i sa zakonom, u međuvremenu ga je i supruga ostavila, pa iako je to žarko želeo, nije imao novca da pokrene sudski proces kako bi opovrgao Alov testament. Ipak, tračak nade se pojavio na horizontu, kada je jedan građevinski preduzimač ponudio nekoliko miliona dolara, kako bi pomogao Leonu i finansirao troškove suđenja. Međutim, ionako komplikovan slučaj, se još više iskomplikovao, kada se tužbi pridružilo još osmoro rođaka (među njima je bila i Dženina sestra Linda Jinka), koji su inače bili obuhvaćeni ranijim testamentom (po kojem je i Leonu pripadala četvrtina), tvrdeći da nikada nisu dobili ni centa isplate od firme "Experience Hendrix", koja je upravljala Džimijevom zaostavštinom, uprkos milionskim ciframa prihoda na papirima.

Da bi stvar bila jasnija, treba ovde navesti da je Al nekoliko godina pre svoje smrti prepustio vođenje firme "Experience Hendrix" već pominjanoj, Dženi. Čak šta više, na sudu su iznete tvrdnje da se zaostavštinom veoma loše upravlja, a da uprkos tome Dženi ima neprimereno veliku platu, koja je samo u 2001. godini iznosila 804.601 dolara! Leon je sa druge strane tvrdio da poslednja oporuka nikako ne može biti Alova volja, već samo Dženina i da je siguran da je upravo pod njenim uticajem ostao bez ičega, što je ona odlučno negirala.

Nekako u isto vreme i basista Noel Reding je takođe najavio da će tužiti "Experience Hendrix", tvrdeći da nije bio na odgovarajući način zastupan kada je prodao svoja prava. Tužbu je takođe temeljio na tvrdnji da mu je obećana revizija postupka, kada Al Hendriks postane punopravni vlasnik Džimijevog kataloga. Tom prilikom je izjavio: "Da je Džimi imao osam ruku, možda bi sve to i mogao napraviti bez Miča i mene". Međutim, mesec dana nakon te izjave, u vreme kada je pregovarao sa advokatima, iznenada je umro usled bolesti jetre. Imao je pedeset sedam godina.

Sudski spor koji je Leon vodio protiv Dženi Hendrix, bio je veoma zamršen, a samim tim i veoma skup. Dve godine su trajala saslušanja i preliminarni postupci, da bi suđenje konačno počelo 28. juna 2004. godine. Parnica je bila prepuna zaokreta i iznenađenja, ali je pravi šok usledio kada se pojavio Džoe Hendrix, Džimijev brat, koga je Al dao na usvajanje pet decenija ranije.

Dženi Hendriks / Foto: Jason Moore / Zuma Press / Profimedia

Niko ga od rodbine od tada nije video. A i kako bi? Ceo život je proveo po bolnicama i socijalnim ustanovama. Bilo kako bilo, tvrdio je da ima ista prava kao i ostali. I još je ličio na Ala, kao jaje jajetu!

No sudije fizička sličnost nije previše interesovala, pa su ga poslali na DNK analizu. Naime, ispostavilo da se DNK može uporediti sa uzorkom krvi koju je Al dao ranije, kada je posumnjao da nije otac deteta njegove tadašnje partnerke. Na opšte zaprepašćenje svih u sudnici, s obzirom na neverovatnu sličnost Ala i Džoa, rezultat je bio negativan i sudija je odbacio njegov zahtev.

Posle je rodbina između sebe šaputala da sa tim uzorkom krvi nešto nije u redu, ali ćutali su. Jedan naslednik manje.

Al je izgleda bio mnogo veći lisac, nego što su mogli i pretpostaviti.

Nakon što je suđenje potrajalo tri meseca, sudija je pročitao presudu pred krcatom sudnicom. Proglasio je Alov testament valjanim i time su sve Leonove nade pale u vodu. Nakon presude ostao je bez ičega. Ako ne računamo onu zlatnu ploču i ogromne sudske troškove koje je morao isplatiti.

Presuda je donešena nakon trideset četiri godine od Jimijeve smrti. I to u istoj sudnici gde su Lusil i Al jedno drugom nekada rekli sudbonosno "DA".

U trenutku udaje, Lusil je imala samo sedamnaest godina i bila je prava lepotica. Pritom, izuzetno nadarena za muziku. Kada je Al preminuo, pokopan je pored Džimieovog groba, na groblju Greenwood Memorial Park, u Sijetlu. Samo nekoliko meseci kasnije, njihovi ostaci premešteni su u novoizgrađenu grobnicu visine deset metara, na istom tom groblju, koja je izdvojena od ostalih humki. Nečijom voljom, za Džimijevu majku Lusil, tu nije bilo mesta. Po svemu sudeći, bila je to Dženina odluka.

Danas, jedino obeležje mesta gde možda počiva Lusil Hendriks je jedna cigla na kojoj piše Mičel, što je prezime njenog drugog muža, sa kojim je bila u braku tek nekoliko dana. No to su samo pretpostavke, jer nema nikakvih dokaza da je zaista tako i da su njeni ostaci sigurno tu.

Njena sestra Delores Hol, jednom prilikom je izjavila: "Sav taj novac, a njen grob je neoznačen. Greh je da majka Džimija Hendriksa nema ni najobičniji spomenik".

A Džimi je svoj ogromni talenat nasledio upravo od majke. Da je bio u prilici, sasvim verovatno, uradio bi drugačije. Nažalost, nije.

(Telegraf.rs)