Sid Baret: Od osnivača Pink Floyd-a, genija zavisnog od LSD-a, do povratka u majčinu kuću

Foto: Profimedia/PA Images/Alamy

Početkom jula navršiće se tačno šesnaest godina od smrti Sida Bareta, jednog od osnivača legendarne grupe Pink Floyd i možda najtragičnije ikone čitave rock and roll scene. Setivši se njega, nekako uvek pomislim da se ništa tužnije jednom umetniku ne može dogoditi od svođenja njegovog neospornog talenta na mit.

Mnogo je takvih u svim granama umetnosti, pa i u rock muzici. Za njih možemo reći da su išli čak i pre onih za koje je i inače važilo, da su stvaraoci koji koračaju ispred svog vremena. Za takve možda možemo tvrditi da su stvarali staromodnu muziku budućnosti, ili da su...

Preporučujemo

Ma ko će znati! Za njih nije postojala formula, nije postojao kliše. Kako u muzici, tako i u životu. Decenijama kopajući po daljoj ili bližoj r'n'r prošlostii nailazio sam na mnoge neshvaćene muzičke genije. Za neke ste već sigurno čuli, za neke možda i niste. Recimo, Aleks Čilton iz grupe Big Star. Ili Roki Erikson iz grupe 13th Floor Elevators.

Bilo kako bilo, jasno je da ništa u takvoj meri ne pojačava legendu, kao što to čini iznenadni prekid nečije karijere. Manje je važno iz kog razloga je taj prekid nastao. Legenda će već sa protokom vremena i iz onih najočiglednijih činjenica uzeti svoj danak, a prava istina će tako postati maglovita pa i sasvim nevažna.

Možda je najočitiji primer za gore iznesene tvrdnje životni put Sida Bareta.

Govorili su da je genije.

Govorili su da je lud.

Da je "izgoreo" stvarajući muziku.

Da mu je LSD "spržio" mozak.

Da dane provodi sa majkom u Kembridžu, gledajući po ceo dan TV...

Sve je to donekle bilo istina.

Ili možda i nije.

Ipak, Sid je bez sumnje jedna od najuticajnijih figura rock muzike. Takav status stekao je kao osnivač grupe Pink Floyd i potpisnik gotvo svih kompozicija na njihovom čudesnom prvencu "The Piper At The Gates Of Dawn", minimalnom doprinosu njihovoj drugoj ploči, i nevelikoj solo diskografiji od tek dva LP-ija.

Sasvim dovoljno.

Dovoljno, da se njegova muzika prepozna u svakoj generaciji koja je došla nakon njega: Od T. Rexa i Dejvida Bouija, do Jesus And Mary Chain i R.E.M.

Nažalost, neumereno i sasvim nekontrolisano korišćenje LSD-ja će ubrzo dovesti do njegovog potpunog mentalnog sloma.

I tako će u nepovrat otići i njegova briljantna kreativnost. Kada je ostatak grupe Pink Floyd shvatio da na Sida više ne može računati, upražnjeno mesto popunjava njegov prijatelj Dejvid Gilmor.

Pa iako su momci hteli zadržati Bareta kao pevača i kompozitora, ubrzo su shvatili da je i to nemoguće.

I tako je izbačen iz sopstvenog benda.

A Flojdi će vremenom, pod vođstvom Rodžera Votersa, postati jedno od najvećih imena u svetu r'n'r.

A Baret?

Čak i kada više nije bio njihov član, on će još dugo igrati vrlo važnu ulogu u muzici grupe Pink Floyd.

Samo ne više kao stvaralac, već kao subjekt. Setimo se samo albuma "Wish You Were Here", a posebno nenadmašne "Shine On You Crazy Diamond".

Kakva ploča, kakva posveta geniju i mistiku Baretu.

Njegova solo ostvarenja su prepuna mračne, eksperimentalne muzike, ali sa veoma čudnim, veselim stihovima. Ako sve to pažljivo saslušate bićete "rascepljeni" u dva potuno različita pravca. Dodate li tu i samo Baretu svojstvenu ekonomičnost i nepretencioznost, shvatićete da je sve to gotovo na rubu ludila.

Ili genijalnosti?

Uostalom, kao i sve što je bilo u vezi sa njim.

Godine 1971. Sid je napustio London i vratio se u majčinu kuću u Kembridžu. Živeo je mirno i povučeno od penzije i tantijema, brinući o svom vrtu, gotovo bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom.

Umro je 7. jula 2006. godine.

Tu vest preneli su svi svetski mediji, a Sidove fotografije osvanule su na mnogim naslovnim stranama, bez obzira na činjenicu koja govori da je prošlo gotovo trideset godina od trenutka kada je poslednji put nešto snimio, dao bilo kakvu izjavu kao osnivač jedne od najvažnijih grupa na svetu, ili progovorio o rock muzici uopšte.

Iz ovoga je sasvim jasno da Baret nikada ne može biti zaboravljen.

I tako je na videlo izašla još jedna od suprotnosti, u nizu onih koje su obeležile njegovu karijeru i život.

Genije ili ludak?

Alter ego grupe Pink Floyd?

Samozatajni majstor rock and rolla ili neshvaćeni egocentrik?

Pre mi se čini da je on sve to zajedno.

Ipak, kada još bolje razmislim, zaista nemam pravi odogovor na to pitanje i zato ga ostavljam tebi čitaoče na dušu.

(Telegraf.rs)