Nauka je jasna: Metal muzika je dobra za vas

Foto: Pixabay

Za neke, metal muzika, posebno njeni ekstremniji oblici kao što su death metal i grindcore, zvuči kao melodija koju je napisao ljuti pećinski čovek. To je kažnjavajuće, haotično, brutalno, agresivno, kakofonično. Ali kao i kod samog koncepta "pećinskog čoveka", nedavna istraživanja su izgradila mnogo nijansiraniju sliku žanra. Naučnici i obožavaoci sada istražuju njegovu ulogu u emocionalnoj regulaciji - i njen potencijal da nam pomogne da preživimo predstojeću propast. Malo ambiciozno? Možda. Ali metal je uvek bio drzak.

Šta pesmu čini metalom?

Preporučujemo

Metal se pojavio kao žanr različit od roka ranih 1970-ih, kada su umetnici "gurali" da stvaraju težu muziku. Prema Zett-u, formalno školovanom muzičaru i gitaristi black/thrash benda Command, „Prvo i najvažnije, metal mora imati distorzirane gitare. Takođe obično ima rifove – ponavljanje ciklusa muzičkih ideja – i obično je „težak", to jest, glasan ili hrskav."

Osim toga, teško je odgovoriti rečima šta čini metal metalom. Posebna mešavina ritmova bubnja i basa, distorzije i preteranih vokalnih stilova — od režanja do visokih falseta — izdvaja ga od panka i drugih oštrih stilova. Ali čak ni ti kvaliteti ne dopiru do srži stvari, jer metal sadrži mnoštvo.

"Za bilo koju vrstu muzike koju volite, postoji metal bend koji će vam se verovatno svideti", kaže Kim Keli, novinarka koja je godinama pokrivala tu temu za publikacije kao što su Noisey i MetalSucks. „Ako neko voli eterične melodije i čisto pevanje i emotivne atmosferske vibracije, postoji metal bend za to. Ako ste zainteresovani za hip-hop, tu su i "crossoveri" i vezivno tkivo."

Metalci nisu ono što mislite da jesu

Baš kao što je žanr složeniji nego što mislite, tako su i njegovi bezbrojni obožavaoci. Oni su raznovrsniji - i manje ljuti - nego što bi stereotipi naveli da verujete. Za početak, oni su svuda: punih 145 nacija na svetu imalo je najmanje jedan aktivan metal bend 2021.

I suprotno popularnom verovanju, fanovi (metala) ne izgledaju kao krupni Vikinzi. Lajna Dejvs, etnomuzikolog i autor knjige "Šta radiš ovde? Život i oslobođenje crnkinje u hevi metalu", to je videla dok istražuje zašto mladi tamnoputi Amerikanci teže ka intenzivnoj muzici. Njeni intervjui sa umetnicima i poklonicima tokom poslednjih nekoliko godina sugerišu da pank, moć nasilja, grindcore i drugi žanrovi za koje se zna da su eksplicitno politički mogu da ponude oblik katarze za mlade koji se suočavaju sa individualnim i sistemskim ugnjetavanjem.

Od 70-ih do ranih 90-ih, rep je zadovoljio tu potrebu, uparujući sirovu proizvodnju sa nepoštenim seciranjem policijskog nasilja i rasizma, siromaštva i života na ekonomskoj margini. "Rep je tada bio ekstremniji nego sada, i tu su mladi crnci izvlačili svoje "ya-yas" i bili u stanju da se pozabave tim internalizovanim besom", kaže ona. Ali istraživanje Dejvsove sugeriše da moderne numere, sa svojim uglađenim audio inženjeringom i širim lirskim fokusom, ne nude isto izdanje. "Ovih dana bi hevi metal mogao biti bolji žanr za uključivanje", dodaje ona.

Foto: Pixabay

OK, metal je intenzivan. Ali da li je to loše za vas?

Uprkos rastućim dokazima, stereotip o zamišljenim i nasilnim ljubiteljima metala prožima, što izaziva zabrinutost roditelja i vaspitača. Zbog toga su istraživači iz različitih disciplina posvetili dosta pažnje tome kako ova muzika može oblikovati umove. Posmatrali su osobine ličnosti metalaca, dovodili u pitanje njihovu sklonost samopovređivanju i nasilju, pa čak i navijali na rizike od povreda mozga povezanih sa "lupanjem" glave.

Metalci imaju zajedništva, samo ne one koje bi autsajderi mogli pomisliti. Prema studiji iz 2013. na Univerzitetu Vestminster i Univerzitetskom koledžu HELP u Kuala Lumpuru, Malezija, veća je verovatnoća da će brinuti o tome da budu viđeni kao „jedinstveni“ nego prosečna osoba; takođe su manje religiozni i imaju nešto niže samopoštovanje. Psiholozi sa Univerziteta Stenford i Kembridž su 2015. izvestili da će ljudi sa „sistemskim“ osobinama – koji su skloni analiziranju stvari i traženju obrazaca – verovatnije uživati u intenzivnoj muzici i odbaciti blage pevače. Godine 2010., psiholozi sa Univerziteta Heriot-Vat u Škotskoj otkrili su da su hedbangeri privučeni teatralnošću, što je preferencija koju su delili sa ljubiteljima klasične muzike. U stvari, jedina stvar koja je razdvajala grupe bile su godine: mlađi ljudi više vole Metaliku nego Mocarta. A istraživanje sa Univerziteta Mekvari u Australiji objavljeno 2018. godine pokazalo je da sklonost brutalnim melodijama ne čini serijskog ubicu; slušanje ne smanjuje osetljivost fanova na nasilje.

Ali to ne znači da metal ne utiče na nas. Studija iz 2015. anketirala je 377 ljudi koji su bili metalci 80-ih. Iako su se kao mladi često bavili rizičnim navikama "seks, droga i rokenrol", takođe su bili znatno srećniji tokom tog vremena od svojih vršnjaka — i bolje prilagođeni kao odrasli. Može biti da to što ste na margini kulture može pomoći nekome da razvije snažan osećaj sebe, a možda čak i da pomogne u izgradnji prijateljstava.

Foto: Pixabay

Može li nam metal pomoći da spasimo svet?

Kada prihvatite da metal gradi zajednice (i često funkcioniše kao pročišćavajući prvobitni vrisak), sledi da bi nam "lupanje" glavom moglo pomoći da preživimo teška vremena — uključujući, tvrdi jedan naučnik, predstojeću klimatsku apokalipsu.

Izdrži nas ovde. Održavanje mentalne i emocionalne otpornosti – to jest, obrada teških osećanja – biće ključ i za preživljavanje prevrata i za izgradnju jače budućnosti. Zato je Dejvid Angeler, ekolog i istraživač složenih sistema, objavio rad u SpringerPlusu iz 2016. o potencijalu metala da nas održi na površini. Prema Angeleru, izgradnja otpornih društava zavisi od složenog skupa faktora koji utiču i na sisteme i na pojedince. Sve što pomaže ljudima da se nose sa sopstvenim emocijama, uključujući katarzu koju mnogi osećaju dok slušaju metal, takođe pomaže da njihova zajednica bude jaka.

Ali Angelerove ideje idu dalje od toga. Šta ako bi metalci mogli da sarađuju sa zajednicom održivosti? "Moramo se vratiti u eru romantizma, gde se različite oblasti, poput umetnosti i nauke, ne isključuju međusobno", kaže on. Ako razmišljate o metalu i održivosti kao o složenim ekosistemima analognim onima koje vidimo u prirodi, lako je zamisliti kako bi to dvoje mogli da komuniciraju i stvore promene na sistemskom nivou za ljude.

Na neki način, to se već dešava. Sve veći broj bendova – posebno u blek metalu, trešu i grajndkoru – fokusira se u svojim tekstovima na teme kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i ekološki kolaps. Na kraju krajeva, ako je vaš brend mrak i propast i besni protiv mašina, postoji nekoliko tema koje više univerzalno zabrinjavaju. Dok dela govore o problemima sa kojima se svakodnevno susreću, oni pomažu da se drugi informišu o svojim iskustvima i daju do znanja ljudima da nisu sami u svojoj muci. Neki obožavaoci mogu čak i sami postati naučnici ili se kandidovati za funkciju. Stručnjaci za održivost, zauzvrat, mogli bi da slušaju izazove i brige u muzici i da svoje studije usmere na oblasti koje se bave tim problemima. Takve vrste veza i povratne sprege, kaže Angeler, mogu dovesti do „smanjene patnje, smanjenja troškova i veće tolerancije“. On dodaje da bi se bogate zvučne strukture metala – i stepen u kojem se razlikuju između podžanrova – mogli pokazati idealnim za stvaranje umetničkih reprezentacija složenih problema. Neko bi mogao da izazove harmonična i osnažujuća osećanja kroz simfonijski metal, na primer, dok prenosi haos sa matematikom ili očaj u "doom" numerama.

Da li druge vrste muzike takođe mogu pružiti ovu korist? Naravno. Ali dosledna spremnost metala da se pozabavi ružnim istinama, njegova sklonost transformaciji patnje u emocionalnu otpornost i sposobnost da stvori zajednicu širom sveta čine ga modelom za to kako umetnost može da nastavi da nam daje značenje i podršku, čak i kada je sve oko nas raspadati se. „Metal nikada nije dobio zasluge koje zaslužuje“, kaže Keli, muzički novinar.

(Telegraf.rs/izvor: popsci.com)