10 najvećih kompozitora 20. veka: Od rata i Frojda do Emija i Oskara

Foto: Wikipedia/public domain/Henri Manuel/Roger Rössing

Kada je nervozno i pesimistično zapadnju društvo konačno ispratilo 19. vek i dočekalo 20, i sama muzika se udaljila od velikog, simfonijskog romantizma Bramsa, Malera i Vagnera, kao i od svojih tradicionalnih harmonskih i strukturalnih sistema, dozvolivši pojavu žanrova koji pomeraju granice poput serijalizma, aleatorične muzike i minimalizma.

Кompozitori su istraživali fenomene svog vremena – od psihoanalize Sigmunda Frojda do svetskih ratova koji su potresli planetu – i stvarali moćna muzička dela koja su pratila brz tempo i promene koje su okarakterisale 20. vek.

Preporučujemo

Evo 10 najvećih kompozitora koji su se snašli u svemu ovome i uneli spoljni svet u svoju muziku na najmajstorskije načine.

Edvard Elgar (1857–1934)

Elgar nam je doneo Enigma varijacije, zbirku od pet „Raskošnih i ceremonijalnih marševa“ i koncert za violončelo koji je, mnogi tvrde, nadmašio sve koncerte za violončelo.

On je zacementirao „engleski“ simfonijski zvuk, njegovi komadi odražavaju raspoloženje i patriotizam nacije na mnogo načina, sa zvucima i emocijama predratne Britanije koji se znatno razlikuju od onih nakon Prvog svetskog rata.

Ralf Von Vilijams (1872–1958)

Još jedan engleski pastoralista, Von Vilijams je komponovao voljenu The Lark Ascending (u kojoj je iznedrio svoj lični muzički stil vešto spajajući engleske narodne pesme, modalnost i muziku XVII veka) i sjajna, opsežna orkestarska dela kao što su Fantaziju na temu Tomasa Talisa i Londonska simfonija.

Na početku Prvog svetskog rata (iako mu je bilo 42), pridružio se medicinskom korpusu Kraljevske vojske u Francuskoj, a potom i na Solunskom frontu. Učešće u ratu ostavilo je emotivni trag u njegovom životu pošto je izgubio veliki broj prijatelja, među kojima je bio i mladi engleski kompozitor Džordž Batervort, dok mu je stalna buka oružja u velikoj meri oštetila sluh.

Na kraju je napisao devet simfonija, šest opera, balet, himne i scenska dela i filmsku muziku.

Igor Stravinski (1882-1971)

Stravinski je promenio muzički svet. Remek-dela koja je napisao revolucionisala su muziku 20. veka i obuhvatala sve žanrove, od orkestarskog do horskog, od opere do baleta. Njegovi baleti, posebno Posvećenje proleća, Žar ptica i Petruška, učvrstili su Stravinskog kao jednog od najznačajnijih kompozitora 20. veka.

Lili Bulanže (1893-1918)

U svom kratkom životu, velika Lili Bulanže se pokazala ništa manje nego fenomenalna - čak i van granica onoga što se očekivalo od njenog pola u danima kada je komponovala. Imala je savršen sluh, tako da se muzikom prirodno bavila od malih nogu, a sa samo 19 godina osvojila je prestižnu nagradu Rim za kompoziciju za svoje delo Faust i Helena – postavši prva žena kojoj je to uspelo.

Njena sestra je bila Nađa Bulanže koja je predavala na Pariskom konzervatorijumu i podučavala najveće kompozitore 20. veka – uključujući Arona Кoplanda i Filipa Glasa.

Vilijam Grant Stil (1895-1978)

Simfonija br. 1 Vilijama Granta Stila bila je najizvođenija simfonija u Americi dugo, dugo vremena.

Ipak je on bio plodan kompozitor i na kraju napisao preko 200 dela, uključujući pet simfonija, četiri baleta, devet opera i preko trideset horskih dela, a po mnogo čemu bio je i prvi – prvi američki kompozitor kome je opera izvedena u Njujorku i prvi afroamerički kompozitor kome je opera izvedena od strane velike kompanije; prvi Afroamerikanac čija je simfonija izvedena od strane velikog američkog orkestra; i prvi crni dirigent koji je predvodio veliki američki orkestar na koncertu.

Dmitrij Šostakovič (1906–1975)

Ruski velikan Šostakovič je napisao 15 simfonija, bezbroj opera i baleta, muzičke numere za filmove i brojna instrumentalna i orkestarska dela.

Njegova karijera je bila definisana sovjetskom naklonošću – Simfonija br. 5 je smatrana staljinističkim trijumfom – a potom i posledicama, kada je proglašen dekadentnim i nepatriotskim. On je definitnivno i jedan od najpopularnijih kompozitora iz 20. veka, a dela kao što su Drugi valcer i svita Obad ostaju omiljena u koncertnoj dvorani.

Bendžamin Britn (1913-1976)

Britnov Ratni rekvijem, premijerno izveden 1962. u čast otvaranja nove katedrale u Кoventriju, definisao je karijeru engleskog kompozitora, a predstavlja i njegov odgovro na bol i tragediju rata.

Britn je takođe napravio revoluciju u operi, a njegova dela Piter Grajms i Okret zavrtnja definišu žanr u 20. veku.

Leonard Bernštajn (1918-1990)

Američki kompozitor, dirigent i pijanista, Leonard Bernštajn, jedan je od prvih američkih dirigenata koji su postigli svetsku slavu. Dobitnik je više EMI nagrada i smatra se jednim od najuticajnijih ličnosti u istoriji američke klasične muzike.

Njegova najpoznatija dela uključuju žanrovske mjuzikle Priče sa zapadne strane, Kandind i Čičesterski psalmi. Mnogi kompozitori diriguju, naravno, ali vredi reći da se Bernštajn ističe u istoriji muzike kao podjednako poštovan dirigent i kompozitor. On je odneo klasičnu muziku u mase između 1958. i 1972. godine, kroz 53 televizijska koncerta koji su čitavu generaciju Amerikanaca koja gleda TV upoznali sa klasičnom muzikom.

Džon Vilijams (1932-danas)

Izvanredni filmski kompozitor Džon Vilijams odgovoran je za muziku koja je bila deo naših omiljenijih filmskih trenutaka – od bicikala koji lete u E.T. Vanzemaljac i dinosaurusa koji gaze u Parku iz doba jure, do metli koji se lete i skrivalica koje se inate u Hariju Poteru.

Dobitnik je 24 Nagrade Gremi, 7 filmskih nagrada britanske akademije, 5 Oskara i 4 Nagrade Zlatni globus. Sa 51 nominacijom za Nagradu akademije, on je drugi po broju pojedinačnih nominacija, nakon Volta Diznija.

Filip Glas (1937-danas)

Majstor minimalizma, Filip Glas je upoznao publiku širom sveta sa potpuno novim žanrom muzike i načinom slušanja. Dela poput Glasovog Кoncerta za violinu demonstriraju vrhunac orkestarskog dostignuća – ali unutar fragmentiranih, repetitivnih struktura minimalizma – a njegove partiture za filmove kao što su Sati i Beleške o skandalu ostaju neke od najhvaljenijih i najomiljenijih u žanru.

Nijedna lista nije konačna – a ova najmanje od svega. Šta je sa Geršvinom? Bio je neizrecivo važan jer nam je dao Rapsodiju u plavom i Amerikanca u Parizu, kao i ključnu operu Porgi i Bes.

A tu je bio i Prokofjev, čiji su balet Romeo i Julija, orkestarska dela Petar i vuk i „Кlasična” simfonija neki od najvažnijih koji su nastali iz 20. veka.

I Džon Кejdž, i Arnold Šenberg, i Karlhajnc Štokhauzen; Džon Tavener, i Кaija Sarijaho i Arvo Pert... to je zaista beskonačna lista. O njima neki drugi put.

(Telegraf.rs/Classic FM)