Džoni Štulić na 70. rođendan za Telegraf: Otkrio šta je potrebno da održi koncert na prostoru bivše SFRJ

Foto: Stanislav Milojkovic/ATAImages

Branimir Štulić je 11. aprila napunio 70 godina. Skoro polovinu svog života proveo je u Holandiji, gde je pobegao od raspada Jugoslavije, a isto toliko traju želje i pokušaji da se jedan od najvećih pesnika i muzičara te zemlje nagovori da održi bar još jedan koncert. Za milione i milione koji i dalje slušaju i vole Azrinu (Džonijevu) muziku, velika je želja da on opet zasvira i zapeva negde, dok za to vreme umetnik sedi u svom stanu u Nizozemskoj i uglavnom noću marljivo radi na prepevima "najvećih hitova" čovečanstva, kao što su Homerovi epovi, Mahabharata i sumerski (šumerski) epovi... Radi, i zasad ne pomišlja o izlasku iz Holandije, za koji mu treba pasoš. Kaže, imao je jedan pasoš, a te države više nema.

Džoni je izašao u susret velikoj želji čitalaca, novinara i urednika Telegrafa da na svoj jubilarni rođendan podeli s nama svoja razmišljanja o muzici, umetnosti, životu, smrti, Jugoslaviji, eventualnom koncertu...

Preporučujemo

• Na čemu trenutno radite?

Upravo plovim kroz ova pitanja.

• Je li Mahabharata nešto najvrednije što je čovek stvorio? Ili su to ipak Homerova dela? Ili Ep o Gilgamešu? Šta vas najviše inspiriše?

Jezgra Mahabharate je najstarija, zatim Gilgameš, pa Homer. Za Mahabharatu se kaže da što je u njoj, može se naći i drugde, ali čega u njoj nema, toga nema nigde. Gilgameš je dvesto pedeset godina kasniji od Kurukšetre, i, po meni, ima neke veze sa Žutim carem u Kini (ako samo zato što i Šumer ima konja za trku), dok je Homer sa istočne jadranske obale (doduše, sa nekim vezama sa Baktrijom, ali i Marko Polo je imao neke veze sa Mongolijom). Homer, kao najmlađi, sledi oba obrasca. Što se moje inspiracije tiče, crpim iz svoje malenkosti.

• Hoće li biti ponovo Jugoslavije i treba li biti ponovo Jugoslavije? Postoji li ona još ponegde?

Juga je bila kao Ahaja, sve divni Pelazgi. Divni odlaze u nirvanu, pa se više ne vraćaju.

• Evo već godinu dana prete nuklearnim ratom ponovo... Openhajmer je, govoreći o atomskoj bombi, baš iz Bhagavad Gite koristio citat Višnua: "Sada sam postao smrt, uništitelj svetova." Je li vas strah od svega što se dešava i što će se desiti?

Ima šumerska poslovica: Možeš ti imati i kralja i gospodara, ali kad vidiš poreznika, usereš se od straha.

• Kakav je vaš odnos prema smrti? Matori satir Silen, upitan šta je najbolje za nas smrtnike, reče da je najbolje da se nismo ni rađali. Šta kažete vi na ovu njegovu mudrost?

Slažem se.

• Obišli ste celu Jugu. Azra je svirala gotovo svuda gde se moglo svirati. Koji od stotina koncerata je ostao u najlepšem sećanju?

Po naknadnoj pameti, koncerti koji su uspeli, znači kad se ne može bolje (što se tiče pevanja i sviranja). No, to je na pozornici, razglas je drugo pitanje.

• Šta je potrebno da Džoni Štulić napravi još jedan koncert negde u bivšoj Jugoslaviji?

Vremenska mašina.

• Džoni, šta slušate od muzike ovih dana? Ako išta?

Svoju, to mi je i dužnost.

• Ko je najveći pesnik na našem jeziku? Štulić, Ujević, Krleža, ili neko četvrti?

Cica Trofrtaljka: Moja roba, moj dućan. Kome neću, tom ne dam. Bezvremenski stihovi.

• Jedna vaša pesma koja meni izaziva jake emocije, nedavno ste ju objavili na Youtubeu, je "Odlazak". Koja je vama najemotivnija pesma koju ste stvorili?

Moj je samo takozvani vers, a korus je Arsenov; budući je Dedićev vers nepostojeći (cela pesma se sastoji od Ujevićevih stihova i Arsenovog korusa): nijesam moga odoliti, mimo versa, nadodati još neke Ujevićeve umotvorine, tako da je pesma sada u boljoj ravnoteži. Ne sumnjam da se može još toliko produžiti dodatnim Ujevićevim stihovima, pošto je on sav u jednom tonu (ganga na gangi, to jest hercegovački tonalitet).

• Milioni klinaca u bivšoj Jugi i danas slušaju i vole Azru, odnosno Štulića. Šta ta činjenica vama znači, šta izaziva u vama?

Klinci su u međuvremenu posedeli, premda su u srcu ostali pioniri maleni. Povratak korenima, mislim, Silenu.

• Princip vašeg stvaralaštva je, koliko sam uspeo da "skužim", igranje. Sa rečima, sa gitarom, s loptom. Je li to i svrha umetnosti, i života, za vas? Stvaranje kroz igru?

Svrha je u božjim rukama, međutim, igra ne potrebuje Silena, utoliko opija bolje od vina, mada bi Odisej nadodao i prokleti želudac.

• Moram i za fudbal da pitam: Ko je najveći ikad s ovih prostora, a ko na planeti?

Ja sam primetio da mogu sam raditi muziku, ali ne mogu sam igrati fudbal. Postoje dobri igrači i postoje vodonoše. Otprilike, dobar tim mora imati barem četvoricu dobrih igrača, ali biti veliki tim zahteva šestoricu. A i kaže se jedan ko nijedan.

• Mnogo zla nastalo je iz potrebe da se ljudi igraju Boga, a malo njih je uopšte za života shvatilo poentu Boga, religije, vere... Kao neko ko je uspeo da se prožme u sve to možeš li nam na svoj, Štulićevski način pojasniti - Šta je Bog, a šta su vera i religija uopšte?

Ako su mravi pozemljari, onda je bog čovek. Starogrčko pesništvo ustrajava da, ako magarci imaju božanstvo, onda je bog magarac. Premda, kad Periklov duhovni otac izrazi sumnju da, moguće, Peloponez nije veći od Meseca, odmah ga proteraju iz Zlatne Atine, pošto više verovahu svojim očima.

• Da li je Stari Novi talas stigao da se vrati do svog muzičkog "izvorišta" i ima li nade da će krenuti nazad ka svima nama željnim njegove penušave baršunasti ili je "udario" u digitalne stene elektronike i tu se razbio za Vjek vjekova?

Digitalno je hladnije, a analogno toplije, međutim, kao što se ružnim mestima i stvarima daju manje ružna imena ne bi i se učinila podnošljivijima, tako i taj izraz Novi talas skriva pravo stanje stvari.

• Kada bi dobio poziv da u svemirsku kapsulu, koja bi nosila najdivnije note sa svih krajeva ove planete ka nekome ili nečemu "tamo gore daleko" spakuješ jednu svoju pesmu i jednu svoju nekog od "svojih", koje bi to pesme bile?

Nema potrebe. Dvori od Žada već imaju sve zabeleženo. A i Sveti Petar ih zna napamet.

• Šta bi Branimir Štulić zamerio Petrović Petru (da sme i može), a postoji li nešto što bi Petrović Petar danas poželeo da "mazne" svom ocu ili prealter egu Branimiru?

Zavisi, koji Petrović Petar, Prvi, Drugi ili Treći. U načelu, nema zamerki.

• Plaćena pera pisahu da Džonija ima koliko hoćeš, ali niko ne napisa ili nadimak makar ijednog Džonija za sve ove godine. Bez namere da tražiš ikakvog nekog novog Džonija, makar i senku njegove loše kopije, kako bi taj neko ove 2023. trebalo da izgleda ili zvuči?

U suknji, u svakom slučaju. Pa i za Homera kažu da je bio žena.

• U poslednjih 3.500 godina u, (kako ga šatro mudri nazvaše) "civilizovanom delu sveta" ukupno je samo 230 godina bilo potpunog mira i bilo je više od 3.000 ratova. Dakle, živimo dok se ratuje, a incidentnim periodima mira. Čemu onda uopšte služe ljubavne pesme, kada su one ratnohuškačke zapravo defaultna muzika?

Očito za razmnožavanje, da ne ponestane topovskog mesa.

• Put koji je počinjao Ravno od dna, vodio je mahom Filigrantskim pločnicima do Sunčane strane ulice... A onda su Fazani poleteli, došlo je do Krivog srastanja i Balkanske rapsodije 90-ih... I onda su se pojavili Balegari koji nisu verovali sreći? Kako bi se, da je Petar Petrović ostao Branimir Džoni Štulić ovaj niz bio nastavljen i naslovljen do današnjih dana?

Onako kako i je, neovisno o imenima.

• Gde bi se na tom putu nalazile Bore, Brege, Stublići, gde Arseni, Rundeci, Divljani, a gde Tome Zdravkovići, Tozovci, Džiboniji, Joksimovići?

Svako svoju karmu nosi, ja tu nemam što da dam, osim da se ne zanosim neučinjenim delima.

• Može li neko ko podjednako voli i Branimira i Petra da se makar potajno, u promilima nada da će ikada prehumno moći da bilo koga od njih dvojice čuje i vidi uživo? I da makar tako kroz neku svoju veru u ljubav i lepotu muzike upozna do kraja sebe, upoznajući svog Boga?

Život je uvek negde drugde, odnosno tuđe voće je slađe, otuda kopija nije original niti sredstvo najbolje (budući klonovima svagda nešto nedostaje, na primer, zdravlje), stoga nadomestak ima svoju svrhu, ali onda se kaže, ako si u krmenadli, nisi za kobasice.

• Kako bi izgledala plejlista od 10 pesama svih žanrova pomešanih na jednom, jedinom, poslednjepreživeloj kaseti, CD-u Branimira Džonija Štulića?

Uz najbolju volju, ništa mi ne pada na pamet.

(I. Ć./A. J./Telegraf.rs)