≫
Mala priča o nekadašnjim lokalnim herojima
≫
Potrebni su nam danas, više nego ikada, hiljade i hiljade odsviranih akorda, hiljade lepih reči i dobrih stihova, napisanih stranica i zagrljaja da bi pobedili kancer zla koji se uvukao između nas. Potrebni su nam lokalni heroji koji tako nešto mogu da urade.
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Mozes me zvati kako god hoces.
Galija skadarska.
Gorane, idi napij se i isplaci dusu.
Lep je tekst, i dobra ideja. Samo da te podsetim, ovo je srbija. Trazis od naroda koji je doziveo sunovrat civilizacije 5 oktobra, da peva nesto veselo, da se smeje, a stvarnost mu je najcrnja. To je tesko i nemoguce. Heroja vise nema. Svi dobri ljudi su poumirali, splacina zvana nova srpska scena je srozala na najnize grane i strasti rokenrol. Cak bi im pozavideo i autor filma niske strasti, nadmasili su i njega za 12000 kilometara. Nikakve pesme, akordi, smehovi, nece promeniti stanje u drustvu. Ovo jeste tesko sto pricam. Evo ti moj drug, bio je reper, sad je monah u crkvi. Vukovac je bio u skoli, potom gimnaziji, ali prodao ga drug, tacnije izdao ga. Dosli neki, utrapili mu drogu, on se navuko na kratko. Svasta se tu desilo, da skratim. Izvuko se, ali vise nije bio isti, radikalno se promenio, obrisao je pesme, kako nije uspeo da se pomiri sa curom, preseko je da bude monah, i ode na bogosloviju. Sad je monah. A zasto pricam o njemu. Pa zato sto je mogao, da promeni nasu zabokrecinu, da se mladi malo pokrenu, da se razvije neka kulturna scena, muzika, slikarstvo, itd. Sad je to odavno gotovo. Gradom se niko ne seta, park je pust. I polako mladi odlaze.