Novi srpski džez talas našao svoje mesto u Evropi i SAD

Foto-ilustracija: Pixabay

Generacija domaćih džez muzičara koja je profesionalno stasala u poslednjoj deceniji beleži izuzetne rezultate, ocenio je danas džez kritičar i umetnički direktor Beogradskog džez festivala Vojislav Pantić, povodom Svetskog dana džeza.

Pantić je rekao Tanjugu da je "novi srpski džez talas našao svoje mesto na evropskom džez prostoru predstavljajući raznoliku muziku modernog izraza, potpuno u duhu onog što se danas svira na evropskoj džez sceni ili u SAD".

Preporučujemo

Kao primer, Pantić je naveo da bendovi Ejot (Eyot) i Schime putuju po Evropi, da su se naši izvođači dva puta u poslednjih sedam godina našli u finalu 'Euroradio Jazz Competition', a italijanska kuća A.MA Records je objavila je već sedam albuma mladih srpskih džezera, što čini značajan deo njihove celokupne produkcije.

Pantić je rekao da bi iz prošlogodišnje produkcije izdvojio albuma Schime "Ursa Major", Vasil Hadžimanov benda "Keyf" i Nikolov-Ivanović undekteta "Dystopia", koji pokrivaju tri različita stilska i koncepcijska polja: akustični džez, fjužn i orkestarski džez.

Prema njegovim rečima, Ejot je "upravo objavio impresivan dvostruki album 'Quindecennial' sa koncertnim snimcima nastalim na raznim krajevima sveta proslavljajući deceniju i po karijere".

"Među umetnicima koji su za ovu godinu najavili nova izdanja, najviše očekujem od drugog albuma Rastka Obradovića i novog izdanja Maksa Kočetova. Siguran sam i da će me nešto sasvim novo iznenaditi", dodao je Pantić.

Upitan na koje koncerte domaćih i stranih muzičara bi kod nas trebalo obratiti pažnju, Pantić je rekao da se čeka jesen, kada je koncerata najviše, u okviru nekoliko naših najjačih festivala.

"Pančevački i Novosadski džez festival će svakako ponuditi uobičajeno zanimljiv program sa umetnicima iz Sjedinjenih Država, Evrope i Srbije. Oba festivala imaju svoju vernu publiku, protičući u tradicionalno uzavreloj atmosferi, u salama ispunjenim do poslednjeg mesta", ocenio je Pantić.

Beogradski džez festival ove jeseni slavi 40. rođendan, a Pantić je dodao da je to "izuzetna prilika da se osvrnemo na slavnu istoriju naše najstarije i u svetskim okvirima najistaknutije manifestacije, sa programom u kome će se ponovo naći neki od velikana koji su obeležili prethodna izdanja, ali i neke nove zvezde svetskog džeza".

Od stranih izvođača, Pantića je u poslednjoj deceniji najviše impresionirala američka vokalistkinja Sesil Mekloren Salvan (Cecile McLorin Salvant).

"Ona je fantastično uspela da spoji veliko poštovanje prema tradiciji džeza, bluza i vodvilja, sa inovativnim pristupima džez pevanju i produkciji, trijumfujući sa svakim novim izdanjem u najprestižnijim anketama svetske džez kritike", ocenio je Pantić.

Iz najmlađe generacije Pantiću su posebnu pažnju privukla dvojica američkih saksofonista, Imanuel Vilkins (Immanuel Wilkins) i Ajsaja Kolijer (Isiah Collier), a "obojicu odlikuje spiritualni pristup muzici, veličanstvena energija i virtuozno muziciranje".

"Veiika je sreća što smo imali priliku da obojicu pozdravimo i u našoj sredini baš u godinama dok se uspinju ka svetskom džez Olimpu, na prethodna dva izdanja Beogradskog džez festivala"; rekao je Pantić.

Branimir Lokner: Džez je danas slobodniji u formi neko ikada

Džez muzika poslednjih godina doživljava promene jer se proširuje kroz druge žanrove, od avangardnih, preko neoklasičnih i etno do onih preuzetih iz rok kulture, ocenio je danas muzički kritičar i publicista Branimir Lokner, povodom Svetskog dana džeza.

Lokner je rerkao Tanjugu da je danas džez slobodniji u formi više nego ikada, a nekada važna tendencije da ga izvode izuzetni svirač više nije osnovna premisa, već su to ideje, koje se menjaju.

Prema njegovim rečima, i pristup muzičke industrije prema džezu u svetu se menja, pa se tako dešava da postoje određene izdavačke kuće koje objavljuje džez izdanja samo na kasetama, dok područje bivše Jugoslavije, posebno u Srbija i Hrvatska, "doživljava ekspanziju novih izvođača i izdanja".

"Mnogo štošta se promenilo od početka dvehiljaditih. Ovde nije bilo promena i stvari su ostajale iste, ali se sada dešavaju, i izlazi puno izdanja džez provenijencije", ocenio je Lokner.

Istakavši kontrabasistu Nenada Vasilića kao "pravi primer osobe koja je svestrani muzičar", Lokner je dodao da se ogledao u više žanrova, a "kad svira svoje radove trudi se uvek da svakom izdanju da novu dimenziju u odnosu na poslednji album".

Izdvojivši i pohvalivši niški sastav Ejot (Eyot), "koji ima sve više internacionalnog odjeka", Lokner je ocenio i da na domaćoj sceni "stalno dolaze novi" džez izvođači.

Primetivši da su se poslednjih godina u džezu etablirali i za taj pravac neobični instrumenti poput harmonike, Lokner je ocenio da se džez "proširio i sve više se utapa u druge žanrovske forme, i samo vešto uvo poznavaoca je stanju da naznači šta je tu džez osnova".

Govoreći o brojnosti džez publike u svetu i kod nas, Lokner je rekao da je danas bolje stanje nego u razdoblju od ranih devedesetih do 2005/6. godine "statusno, simbolično i u svakom ostalom smislu".

(Telegraf.rs/Tanjug)