Zaboravljeni albumi: Spektar - "Spektar", uticaji grupe Emerson Lake and Palmer

Foto: Goran Živanović

Danas već daleke 195o. godine, u gradu podno Marjana rođen je Enco Lesić.

Otac mu je bio dugogodišji urednik na Radio Splitu, što je verovatno imalo uticaja i na njegove izbore životnih puteva.

Preporučujemo

Tako je mali Enco, krenuo u muzičku školu, odsek klavir, ali ga je tadašnja popularna muzika vrlo brzo očarala pa se kao veoma mlad obreo u grupi Why Not, no mladost i lična preispitivanja učiniće da potom "prođe" kroz niz splitskih postava ali će svakako ostati upamćen i po nekim drugim poduhvatima.

Krajem 1971. godine, postaje član sarajevskih Indexa, dakle u onom zlatnom periodu njihove karijere.

Iz te saradnje ostao je njihov veliki hit "Sve ove godine" (1972.), koji je upravo Enco komponovao na tekst Kemala Montena.

Njegov nemirni duh učiniće da ne ostane dugo u Sarajevu, pa već sredinom '72. kreće "trbuhom za kruhom" na turneje po Nemačkoj i Sovjetskom Savezu kao pridruženi član nekih komercijalnih sastava, što je tih godina bilo popularno i veoma isplativo.

Po povratku u Jugoslaviju nastanjuje se u Zagrebu i upravo sada dolazimo do albuma iz naslova ove priče.

Početkom 1974. godine, Lesić je u Zagrebu osnovao grupu Spektar u kojoj je svirao instrumente sa klavijaturom, a pored njega članovi su bili i Davor Rocco - bas i akustična gitara, kao i bubnjar Dragan Brčić koji je pre toga bio u grupi Marina Škrgatića, a zatim jedno vreme svirao u Švedskoj.

Ime su uzeli po čuvenom albumu Bilija Kobama ("Spectrum", 1973.) a grupa je imala još jednog pridruženog člana, klaviristu Nevena Frangeša, ali kako je on u to vreme bio student Muzičke akademije nije želeo prevelike obaveze, pa je s njima svirao samo na pojedinim koncertima. U takvim prilikama pored orgulja, njihov zvuk bio je dodatno oplemenjen akustičnim i električnim klavirom.

Kao što se da primetiti, električne gitare, ikone ondašnjeg vremena, nije bilo u stalnoj postavi.

Njihova muzika bila je pretežno instrumentalna i to u svojevrsnoj fuziji roka, fanka i džeza.

Na koncertima su često izvodili i obrade poznatih kompozicija vrlo širokog žanrovskog zahvata - od "Scarborough Fair", "Spinning Wheel", do Mercy, Mercy, Mercy", pa čak i određenih tema iz klasike, što pokazuje da su članovi grupe stasali pod različitim muzičkim uticajima.

Ubrzo je interesovanje za njih pokazala tada mlada izdavačka kuća Suzy koja je 1972. godine osnovana u Zagrebu, pa su im ponudili ugovor za snimanje albuma neposredno nakon njihovog formiranja, odnosno u periodu kada su iza sebe imali tek nekoliko koncerata.

Obezbedili su im termine u studijiu Akademik u Ljubljani, pa je grupa Spektar dosta lako došla do svog prvog LP-ija koji se pojavio 1974. godine.

Iako je na albumu akcenat prvenstveno bio na njihovom instrumentalnom umeću, šest od osam kompozicija upotpunjene su Lesićevim vokalnim deonicama u kojima se baš i nije proslavio, ali to i ne treba da čudi s obzirom da se tada prvi put okušao u takvoj ulozi, dok je s druge strane njegov doprinos kao kompozitora, instrumentaliste i aranžera, na ovom LP-iju svakako vrlo važan.

Tokom snimanja imali su više gostujućih imena:

Nada Žgur - prateći vokal;

Simona Sterle - prateći vokal;

Zvezdana Sterle - prateći vokal;

Palmira Klobas - prateći vokal;

Alenka Felicijan - prateći vokal;

Željen Klašterka - akustična gitara;

Milan Ferlež - električna i akustična gitara.

Kada je rad na albumu završen, Enco ponovo odlazi na višemesečnu turneju po Sovjetskom Savezu, što je u dobroj meri odredilo i sudbinu grupe Spektar s obzirom da neke prave promocije njihovog izdanja nije ni bilo, a ploča ne samo da se nije dobro prodavala, već se može reći da oni kao grupa nikada nisu ni izašli iz okvira lokalne rok scene.

Po Encovom povratku iz Sovjetskog Saveza redovno će nastupati u zagrebačkom klubu "Mladost", a u jednom periodu njihovog rada pridružio im se i perkusionista Berislav Puhlovski.  Grupa prestaje da postoji kada Lesić ponovo postaje član Indexa, dok Frangeš, Rocco i Brčić započinju saradnju sa Dragom Mlinarcem i učestvuju na snimanjima njegovih značajnih albuma - "Rođenje", "Negdje postoji netko" i "Sve je u redu".

Enco će sa Indexima provesti čitavu 1975. godinu, da bi se potom usredsredio na otvaranje jednog od prvih privatnih studija u ondašnjoj Jugoslaviji, što mu krajem sedamdesetih, odnosno početkom osamdesetih godina i polazi za rukom kada u Beogradu otvara studio "Druga maca".

U ovom studiju svoje prve snimke uradiće krem beogradskog novog talasa, ali i grupe Riblja čorba, Tako, U škripcu, Divlje jagode, Disciplina kičme...

Spisak je podugačak.

Mnoge anegdote vezane su za Encov producentski i studijski rad, a svakako je interesantna ona koju je ispričao Vicko Milatović, bubnjar Riblja Čorbe.

Naime, prilikom rada na njihovom prvom singlu, "Lutka sa naslovne strane" (PGP RTB 1978.), Vicko je tokom snimanja kompozicije "On i njegov BMW", koja se nalazi na B strani pomenute ploče, stalno žurio, tj. ubrzavao tempo.

Nakon više pokušaja Enco ne znajući kako da reši problem, a pomalo već i nestrpljiv, staje iza Vickovih leđa i dok je on svirao neprekidno ga je udarao rukom po ramenu, diktirajući mu na taj način tempo.

Posle je Vicko govorio kako mu nije žao što mu je od toga ostala modrica, najvažnije je bilo da je posao završen.

Takva su to vremena bila, ponekad se radilo uz pomoć "štapa i kanapa", ali ideja i kreativnosti nije nedostajalo.

Danas je sasvim obrnuto, ali to je već neka druga priča.

A kada smo već kod Čorbe i Enca, malo je onih koji pamte da je Lesić autor muzike za njihovu kompoziciju "Rekla je", koja se nalazi na albumu "Pokvarena mašta i prljave strasti". (PGP RTB 1981.)

Bora Đorđević je autor teksta i to je sigurno jedna od najlepših ljubavnih pesama ex YU rok scene.

Enco je napisao i neke kompozicije za solo album Davorina Popovića "Svaka je ljubav ista (osim one prave)" na kome je i svirao instrumente sa klavijaturom, a autor je muzike i za osam dugometražnih filmova.

Sa dolaskom nesrećnih devedesetih, studio "Druga maca" je zatvorio i vratio se u rodni grad, da bi se potom muzikom bavio tek povremeno, bez nekih većih ambicija.

Preminuo je u Splitu od posledica infarkta, jula meseca 2013. godine u 63. godini života.

Oni koji su ga poznavali, bez razlike se slažu u jednom:

Bio je vrstan muzičar, sjajan producent, ali na prvom mestu i izvanredan čovek.

LP "Spektar" je bez obzira što je danas potuno zaboravljen, još jedan pokazatelj koliko smo raznovrsnu muziku imali u nekadašnjoj državi.

Uostalom, poslušajte naslovnu kompoziciju pa sami donesite zaključak.

(Telegraf.rs)