Priče o pesmama: Shocking Blue - "Venus", generacijski manifest s kraja šezdesetih

Foto: Goran Živanović

Kada bi neko postavio pitanje šta znači izraz Nederbit, verujem da bi malo bilo onih koji bi znali odgovor.

Nederbit je muzički žanr koji je šezdesetih godina stvoren u Holandiji pod uticajem Rolingstounsa i posebno Bitlsa, koji su u to vreme bili neprikosnoveni na tamošnjim listama popularnosti, što je dovelo do osnivanja niza grupa koje su svirale sličnu muziku.

Preporučujemo

Jedan od prvih takvih bendova bio je Motions, koji je još sredinom šezdesetih godina imao hitove "It's Gone" i "Wasted Words", a kada su prestali sa radom, njihov gitarista Robi van Leuven 1967. godine u Hagu je osnovao Shocking Blue, najuspešniju grupu Nederbit pokreta.

Na samom početku pevač u ovom sastavu bio je Fred de Vajld, pa su s njim imali čak i omanji hit "Lucy Brown is Back in Town", ali je Fred nakon godinu dana morao da ide u vojsku pa je njihova saradnja prekinuta.

Robi je tada upoznao pevačicu Marišku Veres, koja je u to vreme bila član sastava Motowns i nekako uspeo da je ubedi da im se pridruži.

U leto 1969. godine u Holandiji su objavili singl sa kompozicijom "Venus" i to će im u potpunosti promeniti karijeru s obzirom da je ta pesma u devet država dospela na vrh lestvica popularnosti.

Ako pogledate pažljivije etiketu ove ploče videćete da je ispod "Venus" kao jedini autor potpisan Robi van Leuven, ipak istina je ipak malo drugačija i dosta komplikovanija.

Da bi to razjasnili moramo se vratiti nekoliko godina unazad i to u Sjedinjene Američke Države.

Tim Rouz je američki pevač i tekstopisac koji je rođen u Vašingtonu 23. septembra 1940. godine.

Diplomirao je na Gonzaga College Prep School, pa se potom pridružio vazduhoplovnim snagama svoje zemlje, potom radio u trgovačkoj mornarici i kao bankarski službenik, ali je ljubav prema muzici na kraju ipak prevagnula.

Prvi njegov bend bio je The Singing Strings u kome je bio i Skot Makenzi koga se sećamo po generacijskoj himni "San Francisco (Be Sure To Wear Flowers In Your Hair)", a potom je osnovao grupu The Feldmans, kasnije poznatu kao Tim Rose and the Thorns.

Značajan pomak u njegovoj karijeri dogodio se kada je 1962. godine na jednoj zabavi upoznao pevačicu Kes Eliot, pa je s njom i Džonom Braunom osnovao The Triumvirate, a nešto kasnije kada je Brauna zamenio Džejms Džim Hendriks, uzimaju ime The Big Three. Ubrzo su počeli da se pojavljuju na televizijskim programima pa im je i uspeh shodono tome rastao, što im je pomoglo da snime dva albuma i to: "The Big Three Featuring Mama Cass" (1963.) i "The Big Three Live At The Recording Studio" (1964.).

Foto: Goran Živanović

Ovde ćemo se na kratko zadržati na njihovom prvom LP-iju iz '63. godine, koji je dosta interesantan i  jedan je od bisera u mojoj kolekciji.

Svakako treba navesti da se na njemu, između ostalih, nalazi i kompozicija "Come Away Melinda", koju verovatno poneko i danas pamti u verziji sa prvog albuma grupe Uriah Heep, ali da se vratimo našoj priči.

Na LP-iju "The Big Three Featuring Mamma Cass", nalazi se i kompozicija "The Banjo Song" za koju je muziku napisao Tim Rouz, a tekst je preuzeo iz čuvene kompozicije Stivena Fostera "Oh! Sussana", koja je prvi put objavljena daleke 1848. godine i spada u najpopularnije američke pesme ikada napisane.

Njenu popularnost najbolje će ilustrovati podatak da je prodata u tada neverovatnih 100 000 kopija, što je svakako fascinantno ako znamo da je najveći tiraž neke pesme do tada bio 5000 primeraka.

Sada se verovatno pitate kakva veze imaju ove kompozicije sa onom iz naslova ove priče.

Odgovor se krije u činjenici da je Robi van Leuven iskoristio Rouzovu kompoziciju "The Banjo Song" za svoj vanvremenski hit "Venus".

Promenio je samo tekst.

Da pojednostavim:

Tim Rouz je napisao melodiju za kompoziciju "The Banjo Song" na koju je "nakalemio" tekst stare pesme "Oh! Sussana", dok je Robi na tu njegovu kompoziciju dodao svoj tekst i tako stvorio "Venus".

Foto: Goran Živanović

Takođe je interesantno da je, po Robijevim rečima, onaj prepoznatljivi intro za "Venus", bio inspirisan čuvenom "Pinball Wizard" grupe Who.

Što se tiče grupe The Big Three, ona nije dugo potrajala jer su i Tim Rouz i Kes Eliot bili poprilično tvrdoglavi i želeli su da rade isključivo po svom nahođenju, a do definitivnog razlaza je došlo kada je Tim saznao da se Kes tajno venčala s trećim članom njihove grupe, Džejmsom Džimom Hendriksom. (Ne treba ga mešati sa Džimijem Hendriksom.)

No nije ona previše tugovala, vrlo brzo se pridružila njihovom starom poznaniku Džonu Filipsu, pa će steći svetsku slavu u njegovoj grupi The Mamas & the Papas.

Nakon toga, Rouz počinje graditi svoju samostalnu karijeru, objavivši prvi album na kome se između ostalih, našla i kompozicija "Hey Joe".

On je svakako jako interesantana ličnost, a pre nešto više od godinu dana pisao sam o njegovoj "upetljanosti" u nastanak ove čuvene pesme.

Naime, iako je Bili Roberts i zvanično dobio zasluge za autorstvo ove slavne kompozicije, Rouz je oduvek tvrdio da je to tradicional, pa je čak pripisivao i sebi zasluge za njen nastanak, iako su pre njega ovu pesmu snimile grupe The Leaves, The Surfaris, Love i The Byrds.

Ipak, ključna je razlika u tome što su njihove verzije bile brže.

Timova je bila znatno sporija, a to će biti od presudnog značaja za onu obradu koju danas svi znaju.

Priča kaže da je Čas Čandler, bivši bas gitarista Enimalsa i menadžer Džimija Hendriksa, čuvši Timovu usporenu verziju ove pesme, pomislio da bi njegovom štićeniku upravo tako nešto trebalo.

I bio je đavolski u pravu.

Nakon Hendriksovog maestralnog izvođenja pesme "Hey Joe", u rok muzici više ništa neće biti isto.

No to svakako nije jedina kompozicija oko koje postoje nedoumice kada je Tim Rouz u pitanju, ali o tome možda neki drugi put.

Pesma "Venus" je snimljena u dvokanalnom studiju i objavljena u Holandiji jula meseca 1969. godine, gde je u početku dostigla treću poziciju na listama popularnosti, dok je u Belgiji, Nemačkoj i Francuskoj odmah dospela na prvu.

Igrom slučaja, američki producent Džeri Ros lutao je u to vreme Evropom u potrazi za hitovima, pa je u Holandiji dobio ponudu da objavi "Venus" u SAD.

Njemu se to učinilo kao dobar posao i danas svi znamo da nije pogrešio.

Biće to prva pesma nekog izvođača iz Holandije koja je dostigla prvu poziciju na tamošnjoj Billboard Hot 100 listi.

Početkom 1970. godine, Udruženje diskografske industrije Amerike (RIAA) dodelilo je ovoj kompoziciji zlatni sertifikat za prodaju veću od milion primeraka, a ovakav uspeh nije ostao bez odjeka ni u mnogim drugim državama, pa se u Britaniji pesma našla među prvih deset.

Uglavnom, ukupan tiraž u čitavom svetu prelazi pet miliona prodatih primeraka, što je pojačalo interes i za druge holandske grupe.

Od tada su ovu kompoziciju obradili mnogi izvođači, između ostalih i engleska ženska grupa Bananarama koja je uvrstila "Venus" na svoj treći studijski album "True Confessions".

Singl sa kompozicijom "Venus" koji je skinut sa te ploče dosegao je poziciju broj jedan u šest zemalja.

Takođe, kompozicija je korištena u više filmova, TV emisija i reklama.

Tim Rouz nikada nije podneo tužbu u vezi autorstva, iako je sličnost sa njegovom kompozicijom više nego očigledna.

Možda i zbog toga što se i sam vukao po sudovima tužen od onih čije je autorstvo prisvajao.

Preminuo je u Londonu 24. septembra 2002.

Kes Eliot preminula je u snu od posledica srčanog udara 29. jula 1974.

Imala je samo 32 godine.

Iz radionice Robija van Leuvena izašli su i mnogi drugi hitovi koje je napisao za grupu Shocking Blue: "Mighty Joe" "Never Marry a Railroad Man", (obe pesme prodate su u više od milion primeraka), "Hello Darkness", "Shocking You", "Sally Was A Good Old Girl",  "Hot Stand", "Pickin' Tomatoes", "Roll Engine Roll", "Inkpot", "Long Lonesome Road", "Blossom Lady" itd, ali on uprkos tome 1973. godine donosi odluku da napusti grupu, kako zbog napornih turneja, tako i zbog ogromnog pritiska da stvara hitove.

Njegov odlazak ubrzo dovodi do prestanka njihovog rada.

Sredinom sedamdesetih bio je član folk-džez benda Galaxy Lin, a takođe je radio i kao producent.

Krajem te decenije pokušao je ponovo reoformiti Shocking Blue, čak su snimili i kompoziciju "Louise", ali ona nikada nije objavljena pa se sve to zvršilo neuspehom, mada su u tom periodu imali i neke nastupe.

Foto: Goran Živanović

Ponovo su se okupili 1984. godine i tada su imali mnogo više izgleda za uspeh, ali je sve propalo kada je Robi odlučio da se preseli u Luksemburg.

Od 1993. do 2006. Mariška Veres nastupala je u još jednoj reinkarnaciji grupe Shocking Blue i tom prilikom snimili su pesme "Body and Soul" i "Angel", a interesantno je da ih je producirao upravo Robi van Leuven.

Inače, Mariška je "kompoziciju "Venus" snimila čak četiri puta: sa Shocking Blue (1969.), zatim sa Mariska Veres Shocking Jazz Quintet (1993.), sa Formulom Diablo (1997.), i sa Dolf de Vries (2005.).

Njene interpretacije bile su vrlo sugestivne i pamtljive, ali to i ne treba da čudi s obzirom na poreklo koje je imala.

Otac joj je bio mađarski rom i svirao je violinu, dok je majka u svom porodičnom stablu imala ruske i francuske pretke.

Preminula je u Hagu 2. decembra 2006. od posledica karcinoma žučne kese, samo tri nedelje nakon što je bolest otkrivena.

Imala je 59 godina.

Bubnjar grupe Shocking Blue Kor van der Bek, preminuo je 2. aprila 1998. godine, a basista Klasje van der Val, 12. фебруарa 2018.

Od čuvene postave živ je jedino Robi van Leuven i danas gazi 79. godinu.

Pesma "Venus" i nakon više od pola veka još uvek traje i svojevrsni je generacijski manifest na prelazu iz šezdesetih u sedamdesete godine prošlog veka.

(Telegraf.rs)