Priče o pesmama: Tihomir Pop Asanović - "Majko zemljo", ili "jedina prava ljubav ostaje muzika"

Foto: Promo/Stereo/Goran Živanović

Naravno, te ekipe su manje-više bile "teritorijalno raspoređene" i bile su donekle zatvorene, a muzičari iz jednog podneblja uglavnom okrenuti jedni drugima, mada, bilo je i prelazaka u druge tabore.

Joza Boček je recimo iz Osijeka došao u Korni grupu i zauvek ostao u Beogradu, dok je Dada Topića ipak vukla ta neka prethodna priča, pa nije predugo ostao uz Kornelija.

Preporučujemo

Interesantno je da je jedan od beogradskih muzičara koji je bio vrlo rado viđen među asovima naše dve naše tadašnje severozapadne republike bio Dragi Jelić, a tako je ostalo  i do dan-danas.

Nedavno je Tihomir Pop Asanović, povodom šezdeset godina rada, priredio slavljenički koncert i naravno, Dragi Jelić je bio jedan od pozvanih.

Setimo se recimo da je Dragi bio i član Jugoslovenske pop selekcije, neformalne grupe najboljih instrumentalista sa prostora ex YU, iza čijeg su okupljanja stajali Pop Asanović i menadžer Vladimir Mihaljek Miha, zatim Dragi je svirao gitaru na drugom albumu grupe Time, s obzirom da je u periodu snimanja te ploče Vedran Božić bio u vojsci, takođe i na prvom Asanovićevom solo albumu, itd.

I Pop je u nekoliko navrata svirao sa YU grupom i Smakom, čak je u jednom periodu bilo i govorkanja da će preći za stalno kod braće Jelić, ali to se ipak nikada nije ostvarilo.

Problem (ili prednost?) kod njega i njemu sličnih instrumentalista jeste u tome što su mogli svirati na sve strane, mnoga vrata su im se i bez kucanja otvarala, bili su rado viđeni u ma kom okruženju.

Uostalom, to je i razlog što se grupa Time nakon fenomenalnog prvog albuma i turneje koja je potom usledila relativno brzo raspala, dobar deo muzičara iz te izuzetne prve postave otišao je nekim svojim putem.

Okupili su se potom (uz još neka vrlo zvučna imena), na snimanju još jednog vanvremenskog albuma, a to je "Dnevnik jedne ljubavi" Josipe Lisac, pa su potom potražili sreću na nekoj drugoj strani.

Ima tu naravno i "čežnje za kešom" kako je to i sam Pop voleo da kaže, pa su duge i vrlo isplative turneje po tadašnjem Sovjetskom Savezu često bile onaj remetilački faktor nekih domaćih grupa, jer su za takve poduhvate za ispomoć uvek birani oni najbolji.

Ali ko je još mogao odoleti takvoj avanturi pa i zaradi?

Tako je i sam Asanović u vodeću državu ondašnjeg Istočnog bloka išao s raznim ekipama.

Prvo sa Indexima i Zdravkom Čolićem (tom prilikom je ostao ravno četiri meseca), pa sa Pro Arte, Srebrnim krilima i na kraju sa grupom Septembar.

Biografija takvih ljudi, kako to ponekad u šali kažem, je prava, mala, "noćna mora" za svakog novinara, a s ozirom na toliki broj angažmana, materijalne greške se kriju iza svakog ćoška.

Ipak, da pokušam.

Tihomir Pop Asanović je rođen 16. novembra 1948. godine u Skoplju, gde je i završio srednju muzičku školu.

Iz tog perioda i potiče njegov nadimak "Pop".

Naime, u muzičkoj školi je svirao klavir ali kako je tu postojao i smer za orgulje, bio je i za to veoma zainteresovan.

Jedini problem je bio što takvog instrumenta u školi nije bilo, pa je nekoliko meseci morao ići u crkvu na praksu, kako bi vežbao na tamošnjim orguljama, ali s obzirom da  njih nije bilo nimalo lako svirati nakon pola godine je odustao, ali mu je nadimak "Pop" koji su mu druga deca dala zbog tih svakodnevnih odlazaka u crkvu, zauvek ostao.

Foto: Promo/Stereo/Goran Živanović

Već sa 16 godina svirao je u Velikom plesnom orkestru Radio Skoplja, da bi po završenoj muzičkoj školi godinu dana bio član Orkestra Radio Prištine, a potom na kratko prelazi u Beograd gde je pratio Tomu Zdravkovića.

Nakon toga odlazi u Nemačku gde se priključuje grupi Montenenegro Five, sa kojim ostaje godinu dana.

U tom periodu kupuje svoje prve Hammond orgulje, a kako je taj instrument bio papreno skup, uzeo ga je na kredit koji je potom otplaćivao nekoliko godina.

U Nemačkoj upoznaje momke iz Slovenije koji su svirali u grupi The Generals, pa ubrzo prelazi u njihove redove.

U toj ekipi bili su i basista Karel Čarli Novak i bubnjar Braco Doblekar, a u jednom periodu svirali su u Švajcarskoj gde im se pridružuje gitarista i pevač Janez Bončina Benč, koji je do tada bio član legendarne slovenačke postave Mladi levi, koja je otprilike u to vreme prestala s radom.

Time su se obrisi nekih budućih jugoslovenskih grupa već nazirali.

U Jugoslaviju se vraćaju 1971. godine na Benčov predlog, kako bi učestvovali na letnjoj turneji po Jadranskoj obali pod nazivom "Adriatic Show" u organizaciji Vladimira Mihaljeka Mihe, na kojoj su nastupali tadašnji najbolji jugoslovenski sastavi.

Po rečima samog Asanovića, već na toj turneju začete su prve klice grupe Time.

U Korni grupi tada je pevao Dado Topić i kako su i jedni i drugi imali nastupe na terasi Doma JNA u Zadru, Dado se odmah zaljubio u zvuk Popovih orgulja, mada su i Josip Boček i Kornelije Kovač takođe bili oduševljeni saundom Generalsa.

Pop tvrdi da su Dado i Miha još tada sklopili "tajni dogovor" i potom došli kod njega s pitanjem - da li bi on možda došao u Zagreb?

Međutim, dogodilo se da ga je nedugo potom pozvao i Boško Petrović koji je u to vreme predvodio Zagrebački Jazz Kvartet, što Pop naprosto nije mogao da odbije, pa je došao u Zagreb i svirao s njima u drugoj polovini '71. i početkom '72. godine.

U tom periodu intenzivno su nastupali na evropskim džez festivalima, pa je tada od strane pojedinih muzičkih časopisa proglašen za četvrtog najboljeg orguljaša u Evropi.

U međuvremenu, Dado je već napustio Kornijevce, a grupa Time već je dobrim delom bila formirana.

Asanović se poslednji pridružio, krenule su probe, i njihov legendarni album prvenac potom je vrlo brzo snimljen.

Već nakon tog LP-ija Janez Bončina Benč mu je predlagao da osnuju grupu Septembar, ali na to će ipak morati malo da pričekaju.

Pop je i dalje radio na više strana pa je tako učestvovao na Berlinskom omladinskom festivalu koji je održan 1973. godine sa kompozicijom "Berlin", sa kojom osvajaju prvu nagradu, a svakako je interesantno da je Pop temu brasova za taj instrumental pozajmio iz pesme Džejmsa Brauna "Hot Pants Road". Ipak, žiri to nije primetio, a ekipa novinara okupljena oko čuvenog muzičkog magazina DownBeat, tada mu dodeljuje laskakvu titulu najboljeg evropskog instrumentaliste na Hammond orguljama.

"Berlin" će se naći i na njegovom prvom solo albumu "Majko zemljo" koji 1974. godine objavljuje Jugoton.

I ovde u stvari dolazimo i do pesme iz naslova ove priče.

Objaviti solo album 1974. godine, zaista je nešto što je vredno svake pažnje, jer u to vreme teško je bilo doći i do singl ploče.

Nije bilo ni mnogo grupa koje su tada u svojoj diskografiji imali LP, a to svakako dosta govori.

Za tu priliku Asanović je okupio prvu ligu tadašnje domaće rok scene.

Spisak je svakako podugačak, a ja ću ovom prilikom navesti nekoliko imena: Dado Topić, Janez Bončina, Ratko Divjak, Mario Mavrin, Dragi Jelić, Braco Doblekar, Peco Petej, Petar Ugrin, Josipa Lisac, Ozren Depolo, Dušan Veble...

Kakav pionirski red onih koji su krčili vaskolike puteve domaće progresivne muzike!

Naslovana kompozicija ovog albuma oduvek je za mene bila nešto posebno i za nju je vezano par interesantnih detalja.

Prvo: autor teksta je Janez Bončina i to je prvi tekst koji je on napisao na srpskohrvatskom jeziku.

Benč je Slovenac, i mada je dosta dobro govorio srpskohrvatski, u jednom periodu ipak se nije usudio da ga koristi za pisanje pesama.

Jedina prava ljubav

ostaje muzika

Jučer je vjetar gladio lice

kao majke brižne dlan

još jučer sam znao

kud lete ptice

život moj je bio san

Majko Zemljo

tijelu mome snage daj

majko, majko Zemljo

tijelu mome snage daj

Oblaci teški jure sa vjetrom

tamnim nebom leti vran'

počujte jahače u galopu divljem

zar sve je stvarnost

ili ružan san

Plamen bjesni u noć

neka proklet bude ovaj dan

ruši se Zemlja u ponore crne

neka proklet bude ovaj dan

Majko, majko Zemljo

tijelu mome snage

tijelu mome snage daj.

Intro same kompozicije ("jedina prava ljubav ostaje muzika"), postao je generacijski poklič, istinska životna mantra mnogih od nas, a dramatzacija u pesmi koja je predvođena s dva vrhunska pevača, Bončinom i Topićem, bila je dostojna mnogih svetskih imena, pa ne treba ni da čudi da su neke od tih kompozicija kasnije semplovane i korišćene u potkulturi koju nazivamo Hip Hop.

Sam Asanović je tvrdio da je muzika za "Majko Zemljo" nastala u jedva nekoliko minuta. Po njegovoj priči, nedostajala mu je još jedna kompozicija za album i dok je na klaviru nešto "čačkao" s dva prsta, ideja se rodila sama od sebe.

Da li je baš tako bilo ne znam, ali da zvuči svetski, u to sam svakako ubeđen.

Asanović je potom pokrenuo projekat koji je nazvao Jugoslovenska pop selekcija, u kome su bile dve ekipe muzičara.

Jednu su činili oni sa severa, a drugu najpoznatija imena s jugoistoka zemlje pa su krenuli na turneju po najvećim gradovima ondašnje države.

Iz svega toga rodiće se grupa Septembar (osnovana septembra meseca 1975.) sa kojom će snimiti tri singla i dva albuma, što je svakako premalo za takav bend.

Drugi solo album, jednostavnog naziva "Pop" objavio je 1976. godine i ponovo je na delu bila sjajna ekipa muzičara: Pero Ugrin, Jernej Podboj, Janez Bončina, Čarli Novak, Ratko Divjak, Braco Doblekar i Zdenka Kovačiček.

Ono što je svakako vredno svakog poštovanja jeste da su obe ploče prodate u tiražu od oko 250 000 primeraka, čime se retko ko može pohvaliti kada su solo izdanja u pitanju.

Kada se grupa Septembar 1979. godine raspala, Pop je jedno vreme išao na već pomenute turneje po Rusiji, a nakon toga se o njemu duže vreme ništa nije čulo.

Posle smo saznali da je 1983. godine imao saobraćajnu nesreću kada je taksi vozilo u kojem se nalazio udarilo u tramvaj. Sedam dana je bio u komi, a potom je usledio dug proces rehabilitacije, jer je više od dve godine bio nepokretan. Kada se sve koliko-toliko sredilo, otvorio je prodavnicu muzičkih instrumenata, ali je nakon godinu dana počeo da se bavi građevinskim biznizom. Ušao je u ortakluk sa rođakom njegove supruge koji je živeo u Americi, uz čiju je pomoć počeo graditi vile i hotele na nekim prestižnim svetskim destinacijama.

Ipak, muzike se nikada nije u potpunosti odrekao, pa je uvek odražavao sviračku formu.

Na duplom albumu "Legende YU rocka" koji je snimljen 22. maja 1987. godine, zabeležena je live verzija pesme "Majko zemljo". Izveli su je Janez Bončina i grupa Time koja je tom prilikom bila u postavi: Dado Topić - vokal bas; Tihomir Pop Asanović - klavijature; Dragi Jelić - gitara; Brane Lambert Živković - klavijature; Ratko Divjak - bubnjevi.

Oba Asanovićeva solo albuma reizdala je na vinilima i duplom disku Croatia Records 2018. godine.

Sledeće 2019. usledio je njegov kambek kada je Croatia Records na duplom vinilu i disku objavila i njegov treći album "Povratak prvoj ljubavi / Return to the First Love", 2019. godine.

I ovoga puta Pop je okupio sjajnu ekipu muzičara, a neka od imena su: Dragi Jelić, Radomir Mihailović Točak, Vlatko Sefanovski, Vedran Božić, Janez Bončina, Aki Rahimovski, Karolina Gočeva, Davor Črnigoj, Jani Moder, David Morgan.

Na albumu je i nova verzija "Majko zemljo".

Interesantno je da je jedina ploča koja je ostala iza Jugoslovenske pop selekcije, u stvari LP "Slatka Lola - najlepše pjesme Đorđa Novkovića", danas popriličan raritet, ali o tome možda nekom drugom prilikom.

Inače po Asanovićevoj priči, kada je Bijelo dugme snimalo svoj prvi album u ljubljanskom "Akademik" studiju, pozajmili su tom prilikom njegovog Hammonda, ali kako Vlado Pravdić nikako nije mogao namestiti odgovarajući ton, Brega ga je zamolio da dođe i pomogne oko toga. Pop je to vrlo brzo sredio, a Goran mu se zahvalio i zamolio ga da navrati opet za par sati. Kada je došao ponovo, odsvirao je dve pesme za njihov prvi album koje Vlado navodno nije uspeo da svira kako treba.

Koje su to pesme, nije se mogao setiti, ili to nije želeo da otkrije.

Kada su Bregovića pitali da to malo pojasni, odgovorio je da se ne seća nečeg takvog.

Šta je prava istina, ostaje nam da nagađamo, mada ja ipak verujem u Asanovićevu verziju.

(Telegraf.rs)