Spektakl Rammsteina drugi dan na Ušću: Nemci u Beograd doneli teatralnost, emociju i moćnu pirotehniku

Foto: Marko Jovanović

Mesecima se govorilo o tome kakvu mašineriju nemački bend Rammstein dovoze u Beograd u sklopu svoje stadionske turneje, koliko traje postavka bine, koja je jačina zvuka i koliko benzina bend troši. Drugo veče zaredom, Nemci su tu veličinu demonstrirali na Ušću. Za publiku koja je pristigla sa svih strana sveta - jer među ljudima se, osim srpskog, čuo ruski, bugarski, rumunski, ali i turski, francuski i nemački - bend je odsvirao 21 pesmu.

Bio je ovo treći dolazak Rammsteina u Beograd, a četvrti održani koncert, s obzirom na to da su na ovoj turneji Ušće napunili dve večeri zaredom.

Veče je otvorio francuski klavirski duo Abelard. Dve pijanistkinje su, na maloj bini postavljenoj na sredini koncertnog prostora, svirale hitove Rammsteina i na taj način napravile uvertiru u koncert. A onda se sve utišalo. Publika je bila spremna da vidi legende nemačkog metala. Reflektori postavljeni na visoke stubove na bini, ali i oko nje, u publici, su zatreperili. Bio je to znak da bend uskoro pristiže na binu.

Fokus se potom premestio na centralnu kulu bine, na kojoj se pojavio logo benda. Uz Hendlovu "Muziku za kraljevski vatromet" reflektor je usmeren na članove benda koji su stajali na platformi na vrhu same kule, a potom se polako spuštali na glavnu binu, kako bi koncert otpočeli pesmom "Ramm 4", čiji je tekst napravljen od imena njihovih drugih pesama, ali i stiha iz nemačke himne.

Odmah je bilo jasno da je Rammstein priredio najbolje i najčistije ozvučenje koje je ikad bilo na bilo kom otvorenom prostoru u Beogradu, te su kristalno jasno mogli da ih čuju oni napred, ali i nazad. Jedina mana koncerta za one koji su ga gledali od nazad bila je to što su video bimovi bili uski, a nisu sve vreme prenosili koncert, već su puštali i animacije.

Binu je obavio dim iz kog su se razlegli zvuci marša, uvertira u pesmu "Links 2 3 4". Crveni baneri sa prepoznatljivim logotipom benda visili su sa bine, a crveni su bili i svi ekrani, što je upotpunilo sam smisao koji pesma nosi - ona je uvek bila odgovor na tvrdnje da su pripadnici Rammsteina nacisti. Njene strofe bazirane su na staroj socijalističkoj pesmi, a sam bend je rekao da, ukoliko moraju da budu u bilo kojoj političkoj kategoriji, daleko više pripadaju levoj, nego desnoj struji. Zato je ova moćna pesma, koja je bila jedna od ređih energičnih pesama u prvom delu koncerta njihova antinacistička "himna".

Bend je za njom vezao još dve energične pesme - "Keine Lust" i "Sehnsucht". Publika posmatra kao hipnotisana, iščekujući pirotehniku koja je zaštitni znak benda, a koja na otvorenom prostoru dobija moćan izgled. Kolektivnu hipnozu razbija "Asche zu Asche", a potom tempo usporava uz "Mein Herz Brennt", koja veoma slikovito opisuje teror, strahove i noćne more. Tematiku prati i prva veća pirotehnika večeri u vidu visokih plamenova, najpre ispred bine, a potom u zadnjem delu, a pevač Till Lindemann simbolično drži buktinju ispred srca.

Atmosfera se potom "ohladila" kada su članovi benda u krupnim kadrovima na ekranima prikazani u plavim tonovima. Bend je odsvirao pesmu "Puppe", a tokom njenog izvođenja na bini su stajala ogromna staromodna kolica za bebu, koja su u jednom momentu počela da gore.

Bend ne dozvoljava da atmosfera dugo ostane smirena i svira pesmu "Wiener Blut", čije su strofe gotovo pripovedačke, da bi potom ušla u agresivni refren. Dim koji se širi sa bine, obasjan javim svetlima, svemu daje veoma teatralni utisak.

Reakcija publike na pesmu "Zeit" bila je očaravajuća. Ova pesma, koja bi, zavisno od njenog tumača, mogla da ima i filozofsku konotaciju, ako uzmemo u obzir to da bend potencijalno peva o Platonovoj "Alegoriji o pećini", zasigurno za temu ima cikličnu prirodu čovečanstva. Rammstein vreme prikazuje kao donosioca kako života, tako i smrti, ukazujući na to da je smrt neizbežna od momenta kada se rodimo.

Bend se potom na video bimu rasipa u pesak i vraća zemlji iz koje je i potekao, a od tog momenta zvuk do tada prisutan na koncertu, okreće se u drugom smeru. Klavijaturista benda najpre izvodi elektro verziju pesme "Deutchland", tokom koje je više ljudi na bini, obučeno u crna odela sa neonskim akcentima, izvodila koreografiju sa crvenim bakljama. Nakon toga i sam bend je odsvirao istu pesmu, nakon koje je usledila još jedna sa istog albuma, a to je "Radio".

Bend je potom nastavio u žešćem maniru i izveo "Mein Teil" koja se od ostalih njihovih pesama izdvaja kako po priči koja stoji iza pesme, tako i po scenskom nastupu. Kako priča nije za one sa slabim stomakom, u najkraćim crtama, reč je o istinitom događaju koji je izuzetno uznemirujuć. Naime, radi se o upoznavanju dva muškarca i slučaju kanibalizma. Upravo zato, Lindemannov mikrofon je tokom ove pesme u obliku noža, on je obučen u mesarsko odelo i isprskan krvlju. Oštri noževe jedan o drugi, dok se klavijaturista benda Flake nalazi u ogromnom kotlu na koji Lindemann pušta vatru iz brenera.

Nakon toga celo Ušće se ori dok publika peva najpoznatiji hit benda "Du Hast". Kao pesma koja je bend vinula u muzičke visine, "Du Hast" je morao da bude ispraćen posebnom vrstom pirotehnike. Najpre su se u nebo vinula crvena svetla, nalik na signalne pištolje. Potom je iz bine izletelo nekoliko raketa koje su udarile u stubove koježi su se nalazili naspram nje, a potom se triput veći broj raketa vratio ka samoj bini, nakon čega je iznad nje buknuo vatromet.

Prvi deo koncerta završen je pesmom "Sonne" tokom čijeg se izvođenja, svaki put kada bi bend izgovorio broj koji se nalazi u tekstu pesme, u nebo vinuo plamen kako sa bine, tako i sa okolnih tornjeva.

Nakon toga usledila je pauza. Oni najsrećniji, koji su se nalazili u prvim redovima, mogli su da pozdrave članove benda koji su sišli sa bine. Dok se čula klavirska verzija pesme "Ohne Dich", bend se relocirao na malu binu u sredini koncertnog prostora, a na video bimu išli su snimci ljudi iz publike, oduševljenih što vide sebe na ekranima na bini.

Usledio je najemotivniji deo večeri. Bend se pojavio na maloj bini sa pijanističkim duom Abelard, te je tako mogla da ih vidi i publika koja je stajala nazad. Dok su izvodili klavirsku verziju pesme "Engel", na ekranima na bini pojavio se poziv da publika uključi blic na telefonima, nakon čega je išao je tekst pesme, kako bi publika mogla da peva sa njima. Ipak, slabo je ko gledao te karaoke, jer su svi pogledi bili uprti u članove benda. Pevao je onaj ko je tekst znao, a takvih je bilo mnogo.

Na binu se vraćaju na posve originalan način - ulaze u gumene čamce i na taj način, preko publike koja ih na svojim rukama nosi, "plove" nazad. Po dolasku na binu sviraju pesme "Ausländer", "Du riechst so gut", "Pussy" i "Ich will", što atmosferu dovodi do usijanja, naročito kada je pevač Till Lindemann na srpskom uzviknuo: "Ruke gore". Tokom spomenutih pesama je, osim vatre, bilo i pene koju je pevač benda puštao iz ogromnog topa u obliku penisa, konfeta, šljokica, ali i salveta u poslednjim redovima koje su, čini se, bacali zaposleni u šanku koji se tu nalazio.

Približio se i pravi kraj večeri. Bend odlazi sa bine, ali se ubrzo vraća na drugi bis i svira pesmu zbog koje su promenili ime benda - "Rammstein" (pre toga bend se zvao Tempelprayers), dok je koncert završen pesmom "Adieu" uz "kišu" konfeta.

Bend se poklonio publici onako kako to uvek rade, spuštanjem na jedno koleno. Lindemann se publici zahvalio na više jezika, te su prisutni čuli hvala, thank you, danke schön, merci i спасибо большое.

Vratili su se na platformu kojom su i sišli na binu, a potom se podigli u toranj bine. Kada su nestali iza video bima, pojavila se njihova slika, a potom se "televizor" ugasio. Publika je, posle fantastičnog koncerta, ispraćena klavirskim verzijama i remiksima pesama "Sonne", "Haifich" i "Lügen".

(Telegraf.rs)