Jovan Maljoković: U Srbiji nikad nismo imali bolje mlade džez muzičare

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Džez muzičar Jovan Maljoković je istakao da je u životu najvažnija ljubav, a za bavljenje muzikom jaka osećanja, ponosan je što se njegov saksofon čuje u pesmama Zdravka Čolića, Olivera Mandića i drugih, a trenutno istražuje muziku poniženih ljudi.

Maljoković je rekao Tanjugu da je srećan i zadovoljan što je život posvetio džezu, iako ga ne sluša veliki broj ljudi, a razmišljajući da napravi nešto za pamćenje, shvatio je da to treba da bude "originalno, a naše", i došao je do koncerta "Na raskrsnici svetova".

Preporučujemo

"Razmišljao sam da odsviram koncert koji bi bio u dahu. Kao da slušate jednu pesmu, da odete kući i tek onda shvatite šta ste čuli. To mi je bio san i mislim da mi se ostvario", rekao je muzičar.

Na nedavnoj dodeli Nagrada Grada Beograda "Despot Stefan Lazarević" za 2023. godinu, Maljoković je dobio "Specijalno priznanje za izuzetan doprinos u realizaciju događaja od značaja za Beograd", za koncert

"Na raskrsnici svetova“ održanog u Domu omladine.

Maljoković je napomenuo da je koncert tako nazvao jer se "nalazimo na opasnoj vetrometini svetova, gde se mešaju razne muzike".

Za tu priliku Maljoković je iskoristio znanje koje je sakupljao ceo život kao muzičar, da spoji džez sa srpskom tradicijom, "koja je originalna, prava i ostaje za sva vremena".

"Jedan moj kolega je rekao: 'Ovakav koncert nisam gledao, a kamoli svirao!' Drago mi je da su ga drugi prepoznali i što je moj koncert dobio veliku nagradu'", priznao je Maljoković.

Koncert je izveden pored Beograda, prošle godine na Novosadskom džez festivalu i u Nišu, a Maljoković je najavio da će snimak "Na raskrsnici svetova" do jeseni objaviti diskografska kuća PGP RTS.

U planu je da koncerte sa Niškim simfonijskim orkestrom održi u Skoplju i Ohridu.

Govoreći o svojoj višedecenijskoj karijeri, započetoj školovanjem u rodnom Valjevu, Maljoković je istakao da je u životu, da bi čovek bio zadovoljan, "dovoljna ljubav, da vas neko voli".

"Bez toga nema ništa. Novca taman koliko vam treba za pristojan život, ništa više. Živimo u 45 kvadrata, šta će mi 46. kvadrat? Sve imamo, sve je lepo, uživam. Dolazi moja unuka, smejemo se, igramo se, putujemo", rekao je Maljoković.

Istakavši da mu je u karijeri veoma važno što je poslovni deo preuzela njegova supruga pravnica Neca, Maljoković je dodao da se on bavi samo muzikom.

"Nas dvoje smo firma. I zato se sve polako napravilo, i imamo život kakav živimo", istakao je muzičar.

Upitan šta bi posavetovao mlade muzičare, Maljoković je napomenuo da se moraju, ako su to izabrali, u potpunosti posvetiti džezu "bez obzira na sve", ali da bi bilo dobro da imaju nekoga pored sebe.

"Ako ste mnogo na putu, onda se čovek izgubi. Porodica je za mene najvažnija, a ona pravi sve ostalo", ocenio je muzičar.

Maljoković je pohvalio mlađu generaciju džez muzičara, dodavši da u Srbiji "nikad bolje nismo imali".

"Danas imamo fantastične muzičare. U sred Beograda džez akademiju, to nikad nije bilo, tako da se stalno pojavljuju novi i novi i sve bolji i bolji", ocenio je Maljoković.

Prema njegovim rečima, čudna je situacija da nema džez klubova, ali ima dosta džez festivala, u Valjevu, Beogradu, Užicu, Nišu, Kraljevu, Novom Sadu i drugde.

"Nekad je u Beogradu bilo 16 džez klubova a sada ih nema. Niko ne zna zašto. Ali ima festivala", primetio je Maljoković.

Kada je svojevremeno britanski violinista Najdžel Kenedi (Nigel Kennedy) imao koncert u Beogradu, raspitivao se gde se svira džez, a Maljokovič je rekao da su ga odveli u tadašnji klub "Stupica" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

"Došao je i stvarno je bio do ujutro. On se zbunio. Puno ljudi kad dođe u Beograd misli da su oni ne znam koliko iznad nas, međutim naša scena je što se tiče džeza bila veoma jaka, fantastično smo bili uigrani", podsetio je Maljoković.

Kenedi je posle toga iskustva snimio album sa balkanskom muzikom, a Maljoković je primetio da "to znači da ga je to pogodilo".

"Svirali smo celu noć. Bio je tu (kontrabasista) Miša Blam (1947-2014), koji je mnogo značio za našu beogradsku džez scenu", napomenuo je Maljoković.

Iako je obišao kao muzičar svet, Maljoković je naveo da namerno nije hteo da ide u Sjedinjene Države, iako mu je bila želja da nastupi na "Njuport džez festivalu".

"Dosta sam se družio sa američkim muzičarima. U zapadnoj Nemačkoj sam svirao šest godina svako veče u američkim klubovima i tu sam najviše naučio o američkom džezu, kantriju, životu i običajima", podsetio je Maljoković.

Prema njegovim rečima, nakon šest godina je smatrao da je to dosta, a bez tog iskustva ne bi imao dovoljno muzičkog samopouzdanja, jer su "Amerikanci izmislili džez i oni ga najbolje sviraju".

"Stekao sam veliku sigurnost da naš lepi Balkan i Srbiju upakujem u to i napravim nešto što mislim da je stvarno originalno, na šta mogu da se ponosim", napomenuo je Maljoković.

Upozorivši da "ako svirate i kopirate američku muziku niste zanimljivi", Maljoković je dodao da se na brojnim akademijama u svetu dosta nauči o džezu, ali su "posle toga svi isti".

"Tu Bog određuje. Kome je dao talenat, taj pravi samo jedan korak u desno i izdvaja se iz ogromne mase. Danas Italijani dolaze u Njujork, sa svih strana sveta, i svi guraju malo zrno svoje zemlje da bi mogli biti zanimljivi i različiti", ocenio je muzičar.

Prema njegovim rečima, naša etno muzika je doživela veliki procvat, a postoje američki muzičari koji se trude i uče našu muziku "zato što su osetili tu strašnu snagu".

"Kad bi vi znali koliko jake emocije naša muzika ima! Zašto se zove karasevdah? Nije sevdah, nego je još crnji sevdah. To znači da je to nešto duboko u duši. Muti vam razum kad slušate muzičare koji umeju da izraze osećanja koja naš narod vekovima gaji", ocenio je Maljoković.

Prema njegovim rečima, svi koje se bave književnošću, slikarstvom ili muzikom moraju da imaju jaka osećanja, da bi mogli da sebe da oslobode, jer je "strašno kad vas pritiska nešto crno, teško".

Maljoković je priznao da u svojim godinama vrlo malo vežba, čisto da vidi "da li radi saksofon", ali zato mnogo vremena provodi slušajući džez.

"Dosta pratim šta se danas u svetu džeza svira, šta je na vrhu, ko je najbolji mladi muzičar, jer oni guraju džez napred. Bukvalno, po tri, četiri sata slušam džez svakog dana", otkrio je Maljoković.

U poslednjih nekoliko godina, Maljokovič je počeo da istražuje "muziku poniženih i uvređenih ljudi".

"Postoje muzičari koji su genijalci, koje niko ne vidi i retko ko ume da čuje. Ako krenete odavde prema Obrenovcu, Vršcu... tu postoje ljudi koji sviraju da bi zaradili pare po šatorima i najgorim mestima", rekao je Maljoković.

Prema njegovim rečima, otkrio je "da je to velika muzika, nešto što može da se poredi sa muzičarima koji sviraju u Španiji ili u Rusiji".

"Te ljude lično ne poznajem, ali sve ih znam poimence, jer ih slušam svakog dana. Žao mi je što niko nije obratio pažnju, niti im dao šansu. To su genijalci, virtuozi na koje niko ne obraća pažnju", ocenio je Maljoković.

Naglasivši da veoma ceni našu narodnu muziku, Maljoković je dodao da "imamo fantastične majstore izvođače, harmonikaše i violiniste".

"Šumadijska muzika ima velike majstore. Mnogo puta kad se neko podsmehne dok neko igra kolo, nije mu jasno da je to kolo duša Srbije, našeg naroda, i da je to jedino ono što je originalno. Trebalo bi svi da se ponosimo", istakao je muzičar.

Maljoković je svirao četiri godine sa Orkestrom za svadbe i sahrane Gorana Bregovića, obišavši brojne zemlje poput Grčke i Italije, ali je istakao da je "najopasnije bilo u Poljskoj".

"Strašno - 50.000 ljudi igra u transu! Okrenem se i vidim ceo orkestar skače. Publika u transu. Haos! Poljska je za mene bila nešto neverovatno, nisam mogao da verujem da je moguče da je ta muzika toliko gađala te ljude", prisetio se muzičar.

Maljoković je istakao da je nakon odluke da se vratio svojoj muzici Bregović bio okej i da su se zagrlili.

"Lep je život muzičarski. Svi mladi muzičari trebaju da imaju svoj cilj, da ga ostvare koliko mogu. Nikad ne može baš sve što se zamisli, ali morate da imate nešto što vas gura ka nečemu", istakao je Maljoković.

Naglasivši da je imao sreću što je radio sa najboljim muzičarima, Maljoković je priznao da "nije bilo lako sve proći, provući se, ići dalje", ali je prevladala "ludačka ljubav i želja za muzikom".

Maljoković je podsetio da je, između ostalog, svirao solo u "Ljuljaj me nežno" Olivera Mandića, i da je njegov saksofon u pesmama Zdravka Čolića, kao i u baladi "Kao ptica na mom dlanu" Pilota.

"Jednom kad sam snimao za Čolića, tu je bio i Brega. Pitam: 'Kako hoćete da sviram?' A Brega je rekao: 'Pa Jovo, šta ti nas pitaš? Sviraj kako ti sviraš'. To mi se sviđa, to je prava stvar", naveo je Maljoković.

(Telegraf.rs/Tanjug)