Priče o pesmama: Džim Kroče - "Time In A Bottle", molitva čoveka koji je shvatio da je ljubav najvažnija

Foto: ABC Records

Puno je izvođača popularne muzike sa područja Amerike koji su ovde ostali prilično nepoznati.

Preporučujemo

Ovo je priča o jednom takvom izvođaču.

Nekada davno čuo sam na radiju pesmu koja mi se jako dopala. Voditelj je tom prilikom samo rekao da je to bio Džim Kroče ali i to je bilo dovoljno. Odmah sam to zapisao. Sećam se da sam jednom prilikom, bunareći po prodavnicama ploča, upravo to ime ugledao na jednom singlu koji je kod nas objavio PGP RTB i odmah sam ga kupio, nadajući se da je to upravo ona pesma koju sam čuo na radiju.

Ipak, nije bila.

Par godina kasnije, kada se kod nas pojavila prva rok enciklopedija, saznao sam nešto više o Džimu Kročeu pa i da je pesma sa onog singla koji sam kupio ("Bad, Bad Leroy Brown"), bila na vrhu američke top liste, ali i da je poginuo 20. septembra 1973.

U stvari, iza svega se krije gotovo filmska priča.

Kroče je sin italijanskih doseljenika i rođen je 10. janura 1943. godine u Filadelfiji, u američkoj državi Pensilvaniji. Nakon što je završio srednju školu, studirao je psihologiju na univerzitetu Villanova i tu će početi ozbiljnije da se bavi muzikom u pevačkim grupama Villanova Singers i Villanova Spires. Sa ovom drugom, nastupao je i van univerziteta pa čak i pravio neke snimke ali pod imenom The Coventry Lads. Kako je Kroče sve ozbiljnije počeo da se bavi muzikom, ubrzo će postati i vođa ove grupe, ali će osnivati i druge sa kojima će nastupati po kafićima i univerzitetima diljem Filadelfije. Interesantno je da je ponegde navedeno da je sa jednom od tih grupa, u okviru studentskih razmena, gostovao i u Jugoslaviji, ali s obzirom da o takvim nastupima ne postoje precizniji podaci to se ipak ne može sa sigurnošću tvrditi.

Njegovo sve veće zanimanje za muziku nije ga omelo da 1965. godine diplomira, a već od studentskih dana počeo je raditi razne poslove kako bi uvećao svoj budžet. Na jednom od takvih poslova kovački malj mu je slomio prst, što je izazvalo trajno oštećenje, pa je svoj način sviranja gitare morao da prilagodi takvoj okolnosti.

Novembra meseca 1963. godine, na jednom muzičkom takmičenju upoznao je  svoju buduću suprugu Ingrid koja je tada imala 16 godina, a tri godine kasnije njih dvoje će se venčati. Kao svadbeni dar od svojih roditelja dobio je 500 dolara (u današnjem iznosu oko 5 000 dolara), ali sa obavezom da taj novac bude utrošen na snimanje albuma, što je Kroče i učinio samostalno objavivši svoj prvi LP pod nazivom "Facets" u tiražu od 500 primeraka. Kako su njegovi roditelji shvatili da on neće moći da izdržava svoju porodicu baveći se muzikom, insistirali su da snimi album uvereni da će taj poduhvat propasti i da će Džim tako shvatiti da je najoblje da se mane ćoravog posla i okrene onom zanimanju za koje se i školovao.

Ipak, nije bilo sve onako kako su zamislili, jer je Kroče sasvim neočekivano prodao svih 500 primeraka LP-ija čak i zaradivši od toga 2 500 dolara. Danas su ti originalni vinilni primerci jako retki i dostižu veoma visoke cifre.

Foto: ABC Records

Nakon ženidbe počeo je nastupati sa svojom suprugom, da bi se 1968. godine na nagovor producenta Tomija Vesta, koga je Džim poznavao još od studentskih dana, preselili u Njujork gde potpisuju ugovor sa izdavačkom kućom Capitol i snimaju album "Jim and Ingrid Croce". Ingrid je kasnije govorila da su tokom naredne dve godine prešli gotovo pola miliona klometara svirajući po malim klubovima i univerzitetima kako bi promovisali taj album. Ipak, kako to po svemu sudeći nije bilo dovoljno, par se razočaran nastanjuje na jednoj farmi u Pensilvaniji, u okrugu Čester, gde je Džim nastupao u lokalnim barovima za 25 dolara po večeri, ali je morao raditi i dodatne poslove. Bio je vozač kamiona, građevinski radnik, učitelj gitare, ali je uporno nastavio pisati svoje pesme.

Nedugo potom vratili su se u Filadelfiju gde je Džim dobio posao na radio stanici WHAT, gotovo u potpunosti prekinuvši nastupe ali njegova karijera ponovo dobija zamah kada je 1970. godine upoznao klasično obrazovanog pijanistu, gitaristu i kantautora Morija Milejsena. Njih dvojicu spojio je zajednički poznanik i oni gotovo trenutno postaju veliki prijatelji ali i saradnici. Milejsen je u tom periodu redovno nastupao i imao sve više obožavetelja, pa je pozvao Kročea da mu se pridruži kao drugi gitarista. U početku je i bilo tako, ali vremenom su se uloge promenile, sve su više dolazile do izražaja Kročeove kompozicije, u kojima je Mori svirao vodeću gitaru.

Kada mu je supruga ostala trudna Džim je odlučio da bi muzika ipak trebala biti njegova profesija, pa je poslao kasetu sa novim pesmama svom prijatelju producentu u Njujork, u nadi da bi tako mogao dobiti ponudu za snimanje albuma. Nakon što mu se u septembru 1971. godine rodio sin Adrijan Džejms Kroče (danas takođe kantautor, prvi album objavio je 1993.), stvari su se posrećile pa je 1972. godine potpisao ugovor sa izdavačkom kućom ABC Records koja se obavezala da će objaviti tri njegova albuma od kojih je prvi, pod nazivom "You Don't Mess Around With Jim", već bio snimljen, ali ga je pre toga odbilo čak četrdeset diskografskih kuća.

Nakon objavljivanja, album je proveo 93 nedelje na lestvicama popularnosti i upravo na njemu nalazi se kompozicija "Time In A Bottle" koju sam pomenuo na početku ove priče i koju je Kroče napisao kada je saznao da mu je supruga trudna. Sledeće 1973. objavio je album "Life And Times" i takođe je iste godine snimio još jedan, pod nazivom "I Got A Name".

Već pomalo umoran od neprekidnih i napornih turneja sredinom septembra 1973. godine piše supruzi pismo u kome kaže da želi da se povuče iz muzičke industrije i da više vremena posveti njoj i sinu.

Ipak, sudbina je htela drugačije.

Dana 20. septembra 1973. osam dana pre drugog rođendana njegovog sina, tokom turneje kojom je promovisao album "Life and Times" i dan pre objavljivanja singla "I Got A Name" koji je bio najava njegovog sledećeg LP-ija, Kroče i njegovih pet saputnika poginuli su kada se njihov unajmljeni avion srušio ubrzo po poletanju nakon koncerta koji su priredili u Nakitošu u Luiziani. Tom prilikom poginuo je njegov prijatelj, muzičar Mori Milejsen, pilot Robert. N. Eliot, menadžer i agent Kenet Kortez, menadžer turneje Denis Rast i komičar Džorž Stivens. Krenuli su na koncert koji je trebao da bude održan u Šermanu, država Teksas.

Pa iako u vreme objavljivanja albuma "You Don't Mess Around With Jim" kompozicija "Time in a Bottle", nije objavljena na singlu, Kročeova prerana smrt dala je nekim njegovim tekstovima sasvim novu dimenziju, a u ovom o kome je ovde reč, kao da je naslutio šta će se dogoditi jer ističe želju da dobije što više vremena kako bi mogao biti sa onima koje voli:

Kad bih mogao da sačuvam vreme u boci

Prva stvar koju bih voleo da uradim

Jeste da sačuvam svaki dan

Dok večnost ne prođe

Samo da ih provedem s tobom

Kad bih mogao da učinim da dani traju zauvek

Kad bi reči mogle da ostvare želje

Sačuvao bih svaki dan kao blago

I opet bih ih proveo s tobom

Ali čini se da nikada nema dovoljno vremena

Da uradiš stvari koje želiš, kada ih jednom

pronađeš

Dovoljno sam se osvrtao da znam

Da si ti ta s kojom želim da prolazim kroz vreme

Kada bih imao kutiju samo za želje

I snove koji se nikada nisu ostvarili

Kutija bi bila prazna

Osim sećanja na to kako si ih ti ostvarila

Iako sam u životu čuo ko zna koliko pesama, ova sigurno spada u one prekrasne, najiskrenije, sa kojom se sigurno mnogi mogu poistovetiti, ali koja nas može podsetiti da iskoristimo svaki dan da uputimo reči ljubavi onima koje volimo.

Uostalom, ona traje samo dva minuta i dvadesetak sekundi i kratka je kao što je kratak i sam život, a to je vrlo indikativno, zar ne? U njoj ne čujemo patetiku, već molitvu čoveka koji je shvatio kako je vreme sasvim krhka kategorija. U njoj čujemo nežni vapaj za trenucima koji izmiču i ljubavi koja ih čini neprocenjivim.

Na dodeli priznanja American Music Awards 1974. godine, Kroče je posthumno osvojio nagradu "Omiljenog muškog pop/rok vokala", koju je umesto njega preuzela njegova udovica Ingrid. Gotovo svima koji su bili prisutni na toj ceremoniji mogle su se videti suze u očima.

Kroče je poginuo kada je imao 30 godina i u trenutku kada su njegove pesme osvojile vrhove lista popularnosti, a on pretendovao da postane jedan od najvažnijih američkih kantautora. Ipak, ova pesma je dokaz da dobra muzika nikada ne umire.

Mori Milejsen u trenutku smrti imao je samo 24 godine.

Ono pismo koje je Kroče poslao supruzi i kome joj piše da želi da se povuče iz muzike i javnog života i posveti pisanju kratkih priča i filmskih scenarija stiglo je dan nakon njegove smrti.

Godine 1990. Džim Kroče je primljen u Kuću slavnih tekstopisaca, a 2012. Ingrid Kroče objavila je memoare pod naslovom "Imam ime: Priča o Džimu Kročeu".

Godine 2022. ispred Kročeove seoske kuće u Lindelu postavljen je istorijski spomenik države Pensilvanije u njegovu čast.

(Telegraf.rs)