Portparolka Beogradske filharmonije o velikim koracima: Piknik na Ušću i koncert za bebe vizionarski potezi

Portparolka Beogradske filharmonije Jelena Milašinović kazala je da je Ivan Tasovac osavremenio orkestar za 21. vek, da su ih smatrali ludima što sviraju na otvorenom pred 20.000 posetilaca, kao i da su opravdani njihovi koncerti za bebe.

Milašinović je rekla za Tanjug da je zaostavština direktora Beogradske filharmonije Tasovca (1966-2021) to što je orkestru "utkao karakter i stil, pogled na sebe i svet oko sebe" u 21. veku.

Preporučujemo

"On je bio taj koji je osavremenio Beogradsku filharmoniju i utkao je vizionarski način gledanja na stvari. Vrlo je važno da istrajemo u tome i da naše društvo vodimo na put ka boljem sutra", rekla je Milašinović.

Uprkos ranijem poznanstvu iz gradskog života, po dolasku na mesto portparola Beogradske filharmonije, profesionalni put Milašinovićeve se ipak nije ukrstio sa Tasovčevim, pošto je on tada otišao na mesto ministra kulture.

"Mimoišli smo se, na moju jako veliku žalost, ali moj zadatak je bio potpuno jasan, bez da mi ga je Tasovac rekao - da karakter fllharmonije mora stalno da raste, da se pronicljivost i kapricioznost neguju", navela je Milašinović.

Na radost Milašinovićeve, posle ministrovanja Tasovac se vratio u svoju matičnu kuću i "učinio je da filharmonija za mnoge bude posao snova".

Milašinović je naglasila da je Tasovac svojom "rukom, mišlju i vizijom" reformisao Beogradsku filharmoniju, i ona se i danas razlikuje od drugih kulturnih ustanova.

Prema njenim rečima, pored dobre komunikacije sa javnošću, ne bi bilo kontinuiranog uspeha filharmonije bez suštine - njenog kvalitetnog izvođenja i sposobnosti da slušaoce "zarazi silina orkestra".

Milašinović je dodala da se stiglo do toga da Beogradska filharmonija uživa poverenje publike i "prezentuje sve najbolje što se dešava u svetu".

Naglasivši da se filharmoniji vraćaju umetnici koji jednom dođu da zajedno nastupe, Milašinović je dodala da beogradski orkestar isto tako odlazi u svet i slavi ime svog grada i Srbije.

"To su godine poverenja koje je publika stekla u nas. Kad se pojavi program nove sezone veruje se da su to koncepcije i imena koja su relevantna, interesantna da se čuju, i nisu uvek tako predvidiva. To je vrlo važno", naglasila je Milašinović.

Prema njenim rečima, urednice programa filharmonije Asja Radonić i Danica Maksimović, sa šefom dirigentom Gabrijelom Felcom, trude se da pored poznatih imena dovedu i neka sveža, koja su počela da "prave male erupcije u svetu klasične muzike".

Pored toga što filharmonija nastoji da publici predstavi gde se klasična muzika trenutno nalazi, Milašinović je dodala da pri pozivima solistima za gostovanje može i da predvidi neke nove zvezde.

Milašinović je podsetila da se to desilo 1958. godine, kad je Beogradska filharmonija dala priliku kasnije velikom dirigentu Zubinu Mehti.

Prema njenim rečima, nema gostujućeg umetnika, soliste ili dirigenta, koji je nastupio sa Beogradskom filharmonijom, a da nije postao svestan posebnog odnosa koji orkestar ima sa svojom publikom.

"Uvek se iznenade. 'Bože, kakav ovde imate fan klub!' Zato što je to vrlo opipljivo. I radost muziciranja kod orkestra je nešto što ga apsolutno izdvaja u odnosu na druge. To je onaj iks faktor", naglasila je Milašinović.

Milašinović je istakla da je "hrabrost vrlo važna i pravi razliku", kao kada su odlučili da izvedu 2017. godine filharmoniju na beogradsko Ušće, u prostor na otvorenom za minimum 20.000 ljudi.

"Nas su ljudi gledali i smatrali da nismo normalni. Meni se to nije činilo kao hrabrost. Meni je to bilo normalno, pošto je Beogradska filharmonija sila", rekla je portparolka.

Milašinović je dodala da je očekivala da će biti jako veliki odaziv posetilaca na Ušću, jer je filharmonija "aktivni faktor u društvu, koji neke stvari pokreće, primećuje i ume da komentariše".

"Jasno smo videli koncepciju događaja, da treba da bude piknik, da se na pikniku ljudi osećaju slobodno, da je to mesto komunikacije, druženja i deljenja, da je multigeneracijski događaj", navela je Milašinović.

Prema njenim rečima, važno je i što su pozvali pubiku da glasanjem izabere od ponuđenih 25 najpoznatijih melodija repertoar koncerta, čime su je integrisali i učinili je važnom.

"Nismo mogli da pretpostavimo da će se atmosfera piknika tokom trajanja koncerta potpuno pretvoriti u koncertnu dvoranu, po načinu na koji je publika koncentrisano slušala i pratila", istakla je Milašinović.

Publika je bila "najorganskije uvučena u događaj", a Milašinović je istakla da "živa sila od sto ljudi na vas deluje i izazva emotivne reakcije".

"Imali ste masovni koncert koji je imao fokus koncertne dvorane, a zapravo je reakcija bila kao posle rokenrol koncerta. Na to smo izuzetno ponosni", rekla je Milašinović.

Napomenuvši da "morate dobro da poznajete organizaciju u kojoj radite i sredinu u kojoj delujete", Milašinović je rekla da voli životni stil Beograda, u kome su ljudi radoznali za razne događaje.

Milašinović je rekla da se Beogradska filharmonija nikada nije libila da izađe na ulicu i da komunicira, a da je "trofej" takvog prustupa to što sa ozbiljnom predanošću svira koncerte za bebe.

"Za mene je elitizam mogućnost da budete izloženi umetničkoj izuzetnosti. Nije elitizam da vas učini da ste vi posebni, a da drugi nisu", ocenila je Milašinović.

Prema njenim rečima, treba ostaviti mogućnost da svi budu izloženi najvišim dometima, odnosno da budu blizu mesta gde se stvaraju remek dela.

Milašinović je navela da Beogradska filharmonija kritikuje drugačije poimanje elitizma svojim potvrdnim stavom da orkestar visoke kategorije treba da svira za bebe.

Tim koncertima filharmonija u prvom redu svira za roditelje beba i otvara vrata da komunicira sa budućom publikom, utiče na njen ukus i način slušanja muzike, napomenula je Milašinović.

"Vi ste institucija koja komunicira sa zajednicom, koja nudi vrhunsko, kvalitetno vreme koje roditelji mogu da provedu sa decom u osetljivom periodu za bebe", navela je Milašinović.

Milašinović je navela da su, održavajući koncerte za bebe od 2018. godine, primetili da se "jezik klasične muzike vrlo dobro razume i nije potreban moderator i posrednik".

Prema njenim rečima, neka deca su nakon toga zgrabila violinu ili drugi instrument i upisala muzičku školu.

"Nas je 100 u ovoj kući i niko neće reći da ide na posao - idemo u Beogradsku filharmoniju", istakla je Milašinović.

(Telegraf.rs/Tanjug)