"Mi smo i dalje tu, a muzika i dalje živi": Uriah Heep priredili Beogradu oproštaj za pamćenje

Britanski hard rok sastav Uriah Heep nastupio je sinoć u Sava centru u okviru svoje poslednje turneje "Magician's Farewell". Oni su se u Beograd vratili posle šest godina, koliko je prošlo od njihovog poslednjeg nastupa na našim prostorima kako bi sa publikom, kroz nastup, prošli 56 godina svoje karijere.

Pre nego što su legendarni Uriah Heep izašli pred beogradsku publiku u okviru svoje oproštajne turneje, zadatak da zagreju atmosferu u Sava centru pripao je škotskom hard rok sastavu Heavy Pettin. Bend koji iza sebe ima više od četiri decenije karijere pokazao je da rokenrol energija ne poznaje rok trajanja, donoseći pred beogradsku publiku kombinaciju klasičnog hard roka, upečatljivih gitarskih rifova i himničnih refrena.

Njihov nastup nije bio samo uvod u koncert jednog od najznačajnijih britanskih rok sastava, već i svojevrsno podsećanje na vreme kada je britanska hard rok i hevi metal scena stvarala zvuk koji je kasnije obeležio generacije.

Osnovani 1981. godine u Glazgovu, Heavy Pettin pripadaju talasu New Wave of British Heavy Metal pokreta, iz kojeg su izrasli brojni bendovi koji su ostavili dubok trag u istoriji žanra. Njihov zvuk od početka je počivao na kombinaciji snažnih gitara, melodičnih vokala i refrena koji su kao stvoreni za velike koncertne prostore. Debitantski album "Lettin' Loose" iz 1983. godine, na kojem je kao koproducent radio gitarista grupe Queen Brajan Mej, postavio je temelje njihovog prepoznatljivog izraza.

U Beogradu su nastup otvorili pesmom "Rock Generation", naslovnom numerom njihovog istoimenog albuma iz 2025. godine, čime su odmah povezali svoju prošlost sa sadašnjošću. Nastavak je doneo "In and Out of Love" i "Rock Ain't Dead", pesme koje su se savršeno uklopile u ideju večeri posvećene dugovečnosti klasičnog roka.

Upravo je "Rock Ain't Dead" predstavljala jednu od ključnih poruka njihovog nastupa. U vremenu u kojem se muzički trendovi smenjuju velikom brzinom, Heavy Pettin ostaju verni formuli na kojoj su izgradili karijeru - direktnom, glasnom i melodičnom hard roku, bez potrebe da se odriču njegovih prepoznatljivih elemenata.

Iako potiču iz novog talasa britanskog hevi metala, njihov izgled, muzika i nastup vratili su publiku u vreme glem metala - zvoncare, duge kose, marame vezane za stalak za mikrofon koji je pevač Stiv Hejman u zanosu podizao u vazduh, transportovale su publiku četrdesetak godina u prošlost.

Setlista je nastavila da se kreće između različitih perioda njihovog stvaralaštva."Love Times Love" donela je još jedan osvrt na njihovu klasičnu fazu, dok su "Faith Healer (Kill My Demons)" i "Line in the Sand" pokazale da bend nije ostao zarobljen u sopstvenoj prošlosti. Njihov noviji materijal prirodno se nadovezuje na zvuk koji su razvijali još tokom osamdesetih, zadržavajući prepoznatljive melodijske linije i čvrstu hard rok osnovu.

Pred kraj nastupa usledile su "Sole Survivor", "Mother Earth" i "X-Rated", kojima su zaokružili nastup. Bez suvišnog udaljavanja od onoga po čemu su prepoznatljivi, Heavy Pettin su potvrdili da njihov identitet počiva na neposrednom i energičnom pristupu muzici.

- Sledi jedna pesma iz 1985. godine, sa apbuma "Rock Ain't Dead". Ako ste nekada kupili tu ploču, hvala vam. Ovo je jedna od naših omiljenih pesama i zvoe se "Sole Survivor" - rekao je Hejman.

Njihovo prisustvo na turneji "The Magician's Farewell" posebno je zanimljivo i zbog simbolike koju nosi. Dok se Uriah Heep opraštaju od publike nakon više od pet i po decenija postojanja, Heavy Pettin predstavljaju generaciju britanskih i škotskih hard rok bendova koja je nastavila da čuva duh jednog muzičkog vremena. Dva sastava povezuje ne samo ljubav prema klasičnom roku, već i činjenica da su njihove karijere rasle u periodu kada su gitarski rifovi i grandiozne melodije bili u samom središtu muzičke scene.

- Na turneji smo od juna prošle godine. Beograd je od starta bio mesto koje smo zaokružili na listi mesta na kojima ćemo da sviramo kao grad koji treba da bude zabavan. Sinoć smo bili u Makedoniji i bilo je sjajno, ali verujem da vi možete da isprašite još više - rekao je frontmen benda, pozivajući publiku na raspevavanje.

Za Heavy Pettin, beogradski koncert bio je prilika da pred domaćom publikom predstave i svoju noviju stvaralačku fazu i pesme koje su ih učinile prepoznatljivim. Za publiku koja je došla zbog Uriah Heep, njihov nastup predstavljao je podsećanje da priča o klasičnom hard roku nije završena zajedno sa jednom generacijom muzičara.

A kada se veče odvija pod nazivom "The Magician's Farewell", teško da postoji prikladniji uvod od benda koji već decenijama poručuje da rokenrol nije mrtav.

Postoje koncerti na kojima publika dolazi zbog muzike, ali i oni na kojima svaka odsvirana pesma nosi mnogo više od svojih stihova i melodije. Upravo takvo veče priredili su britanski rok velikani Uriah Heep u beogradskom Sava Centru. Predvođeni osnivačem i gitaristom Mikom Boksom, muzičari su pred domaću publiku izašli sa gotovo šest decenija dugom karijerom iza sebe, ali i sa energijom koja je pokazala da njihova priča još uvek ima šta da ponudi.

Oproštajni koncerti uvek nose posebnu težinu. Kada je reč o bendu koji je toliko dugo prisutan na svetskoj rok sceni, takav nastup postaje prilika da se na jednom mestu susretnu različite generacije, uspomene i pesme koje su nadživele vreme u kojem su nastale. Za Uriah Heep, Beograd je bio jedna od stanica na poslednjem velikom putovanju, a za domaću publiku prilika da još jednom uživo čuje sastav čiji je uticaj na razvoj hard i progresivnog roka teško moguće preceniti.

Kada se zavesa na bini spustila, veče su otvorili numerom "Grazed by Heaven", sa albuma "Living the Dream" iz 2018. godine, a zatim nastavili pesmom "Save Me Tonight". Već na početku bilo je jasno da oproštajni karakter turneje ne znači i okretanje isključivo prošlosti. Uriah Heep su u program uvrstili i novije pesme, pokazujući da njihov katalog ne čine samo klasici iz sedamdesetih, već i muzika nastala u mnogo kasnijim fazama karijere.

- Izvinjavamo se što nas nije bilo neko vreme. Bili smo zauzeti. Bićete saglasni sa nama ako kažemo da 56 godina postojanja benda Uriah Heep znači biti zauzet - obratio se publici izuzetno harizmatični frontmen benda Berni Šo.

Nakon "Shadows of Grief", publika je dobila priliku da se vrati u zlatno doba benda uz "Stealin'", jedan od prepoznatljivih klasika iz njihove bogate diskografije. Snažne klavijature, karakteristične višeglasne harmonije i gitarski zvuk koji je decenijama deo njihovog identiteta ponovo su došli do izražaja.

- Kao što znate, pre nekoliko godina smo završili 26. studijski album. Biće toga još, ne brinite ništa. Ali pošto smo svi ovde i svi smo prijatelji, želeli bismo da odsviramo još jednu od novih pesama sa albuma "Chaos & Colour". Da li je to uredu? Imamo mnogo klasika, ali treba da znate da ne živimo samo od stare slave, već smo ovde da se zabavljamo pišući pesme i nastupajući u 67 država širom sveta. Uvek je lepo svirati nešto novo. Zanimljiva stvar je da je ova pesma napisana od strane onog lika tamo skroz nazad, bubnjara! Pružite veliki aplauz jednom od najboljih bubnjara, gospodinu Raselu Gilbruku! - reči su kojima je Šo najavio pesmu "Hurricane" koja je napravila svojevrsni most između različitih perioda stvaralaštva benda.

Nakon nje je usledila "The Wizard", koju je Šo najavio rečima da je "čovek koji je okupio bend pre 56 godina i dalje tu, i dalje živ i i dalje njegov najbolji prijatelj", tražeći "malo buke" od strane publike za gitaristu benda Mika Boksa.

"The Wizard" je podsetila na vreme kada su Uriah Heep zajedno sa bendovima poput Deep Purple i Led Zeppelin oblikovali temelje britanskog hard roka, a nakon nje je usledila "Sweet Loraine", koju je Mik Boks najavio kao "parti pesmu".

Posebno mesto u koncertu zauzela je "The Magician's Birthday", naslovna numera njihovog kultnog albuma iz 1972. godine. Višeslojna kompozicija, sa izraženim progresivnim elementima i prostorom za instrumentalno nadigravanje, pokazala je eksperimentalniju stranu benda koja je oduvek bila važan deo njegovog identiteta. Upravo u ovakvim trenucima postaje jasno zbog čega Uriah Heep ne mogu da se svedu na samo na nekoliko velikih hitova - njihova muzika oduvek je imala ambiciju da bude više od jednostavne hard rok formule.

- Ovo je pesma zbog koje smo srećni što je ovaj koncert sedeći. Potrajaće - reči su kojima je Šo najavio spomenutu pesmu.

Povratak u prošlost kroz Uriah Heep diskogradiju obeležila je "Gypsy", pesma koja je obeležila sedamdesete, a koju je Boks opisao kao "veoma eklektičnu".

- Da li ste dobro, da li se zabavljate? Uriah Heep je, kao bend, počeo da postoji 1970. godine, ali dobra stvar je to da ste vi i dalje tu, mi smo i dalje tu, a muzika i dalje živi. Pred nama je jedna pesma sa prvog albuma. Veoma je eklektična, ali sviraćemo je kao pravi rok za vas. Zove se "Gypsy" - rekao je Boks.

Glavni deo koncerta priveden je kraju uz "July Morning", koja je donela jedan od najprepoznatljivijih trenutaka večeri, kao pesma koja je prerasla okvire običnog koncertnog klasika i postala svojevrsna himna generacija.

Onda je usledila "Lady in Black". Jednostavna, prepoznatljiva melodija i refren koji je decenijama deo kolektivnog muzičkog pamćenja pretvorili su Sava Centar u veliki hor, dok su Šo i Boks stajali usamljeni i zagreljni na bini. Publika je pevala zajedno sa bendom, pretvarajući ovaj trenutak u jedan od najemotivnijih delova koncerta. U takvim situacijama prestaje da bude važno koliko je vremena prošlo od nastanka pesme - ona pripada svima koji su je tokom godina usvojili kao deo sopstvenih uspomena.

Nakon završetka glavnog dela nastupa, Uriah Heep su se vratili na bis sa još dva klasika - "Sunrise" i "Easy Livin'".

Izbor pesama za kraj bio je gotovo simboličan - dve numere koje predstavljaju različita lica benda, od velikih melodijskih i vokalnih harmonija do direktnog, energičnog hard roka. Tako je zaokružen koncert koji je istovremeno funkcionisao kao presek karijere i pozdrav publici koja ih je pratila kroz različite epohe.

Reči da smo svi i dalje tu, a da muzika i dalje živi bile su jednostavna poruka koja je dobila posebno značenje u kontekstu turneje koja nosi naziv "The Magician's Farewell". Iako se veliki deo Uriah Heep istorije približava kraju, pesme koje su stvorili tokom svoje skoro šest decenija duge karijere nastaviće da žive kroz generacije slušalaca.

Uriah Heep su u Beogradu još jednom pokazali da trajanje karijere nije samo pitanje broja godina provedenih na sceni. Ono se meri pesmama koje publika i dalje zna napamet, melodijama koje ne gube snagu i sposobnošću da se različite generacije pronađu u istoj muzici, ali i energiji i virtuoznosti u muzici koju bend, uprkos godinama, donosi na binu.

Za domaću publiku ovo je bio poslednji susret sa bendom u Srbiji u okviru oproštajne turneje. Ako je suditi po završnici u Sava Centru, Uriah Heep iz Beograda nisu otišli kao muzičari čije je vreme prošlo, već kao rok velikani koji su iza sebe ostavili katalog čiji život očigledno neće prestati njihovim odlaskom sa koncertnih bina.

(Telegraf.rs)